header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Чудо и знамење: Спаситељ отворио очи на Крсту на Голготи у Јерусалиму Штампај Е-пошта
субота, 01 април 2017

 Овде можете погледати фотографију Крста Господњег на Голготи у храму Гроба Господњег у Јерусалиму која је урађена пре неколико дана. Информација која је стигла је потврђена од стране сестара из нашег манастира у Светој Земљи. И ово није прво чудо које се десило у последње време у Светој Земљи.

 

 Крст Господњи на Голготи: Спаситељ отворио очи.

 

Ранији догађаји:

1. Обична папирна икона која обилно мироточи, на којој је изображен Спаситељ, отворених очију се налази у Витлејему и чува ју игуман Горненског манастира Георгиј. 2. Мати је преживела опаку болест и ми смо се сви молили Светитељима за њено оздрављење. Ми смо уочили, када смо се молили гледајући на икону Богородице како је Отворила очи. Сада је та икона веома пострадала од пожара.

А шта означава данашње чудо и да ли се то предуказање апокалиптичних догађаја? Ми то не знамо. Да, ко смо ми да знамо Промисао Божији. Питали смо оце у Јерусалиму. Чекамо њихов одговор.

Господи – Помилуј и Спаси нас...

Помолимо се оци, браћо и сестре, помолимо се браћо Богу.

 

 

За сајт Борба за веру текст преузет и преведен са руског сајта Трећи Рим.

3rm.info/main/66839-znamenie-bozhee-spasitel-otverz-ochi-na-kreste-na-golgofe-v-ierusalime-foto.html

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 02 април 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 39 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.