Што је однос Берлина према украјинској кризи јаснији, то је очигледнија аналогија са операцијом „Конзерва“,   познатијом под називом „провокација у Глајвицу“, која је постала повод за напад на Пољску 1.09 1939.године. Истина, сада је географија догађаја нешто другачија и учесници нису исти, али је зато суштина остала: створено је осећање да се припрема нови рат, и да Немачка неће остати по страни.

Исто онако како је живела, тихо и скромно, у својој келији, из овога у онај бољи, вечни живот, код Господа и Спаса свога преселила се наша матер игуманија Манастира Враћевшница мати хаџи Евдокија (Шутић). Рођена је пре осамдесет и четири године у селу Паковраћа код Чачка. Као млада девојка од двадест лета долази у манастир Враћевшницу, где је Господу своме служила равно шездесет и три године, од чега последњих двадесет и једну годину као игуманија ове свете обитељи.

Намера француског недељника Charlie Hebdo да поново објави карикатуре пророка Мухамеда може да изазове сукоб цивилизација, изјавио је у интервјуу агенцији РИА Новости  настојатељ цркве свете Татјане при Московском универзитету, бивши шеф прес-службе Московске патријаршије, познати црквени публициста протојереј Владимир Вигиљански.

УВОДНА РЕЧ

Ево нама србске Нове године…

Долази 2015, а са њом и даље заоштравање кризе, која води ка светском сукобу. Пред читаоцима је неколико записа из 2014, углавном објављених у октобарском и новембарском броју „Геополитике“ те године, као подсећање на оно што је било и оно што нас чека… И код нас и у свету. Да нам Господ помогне да издржимо у великој борби која  предстоји.   

Поводом недавне полемике о тексту посвећеном пилоту Милети Протићу, који је потписао наш сарадник Владимир Димитријевића са родољубима из Товаришева, добили смо писмо коаутора текста, људи из Товаришева, па га објављујемо.

Уредништво

Крвави догађаји у Паризу до којих је дошло 7.јануара натерали су нас да се присетимо да је концепција „сукоба цивилизација“ као начина за управљање друштвено-политичким процесима  настала на Западу – не само теоријски, већ и на практичном плану- још од времена када су се 1990.године  појавили радови Бернарда Луиса, британског стручњака за Исток: „Коренови муслиманске злобе“ у којима је ислам приказан као реакционарна  религија која не дозвољава никакву модернизацију, води се мржњом према Западу, а његове вредности су се формирале, како сматра, под утицајем комплекса „јудео-хришћанства“.

Превратна времена, какво је и ово у коме живимо, увек носе са собом и високу меру импровизације, несолидности, поремећену и испретурану лествицу вредности – од тога није остала поштеђена ни наша Црква у целини, део њеног епископата, свештенства, монаштва, па зашто би изузетак представљале и њене духовне школе. Уз постојећи галиматијас проевропских, секуларних, утилитаристичких (да не кажемо грубо материјалистичких), егоистичких оријентација потпуно логично уклапају се духовни неред и смутња, и ствара се чистина за брзи каријеризам у неминовној пратњи шарлатанлука и хохштаплераја. Све се то, посебно од 2004. (приступање Универзитету) сручило и на Богословски факултет.

Да ли се у цркви може молити за некрштену децу? Ово питање је само по себи горуће, као да је напојено болом – оно носи у себи посебно трагичан карактер за људе који су починили чедоморство, а затим пришли Цркви и кају се за овај грех. – «Зар је наше дете заувек погинуло, зар нема могућности да му се помогне?» питају они.

Наша земља је света, отуда оволике сплетке; у Домбасу је у току борба за људске душе

Упркос обећањима представника украјинске војске да ће приредити „крвави Божић“ у Донбасу, у Божићној ноћи су све цркве биле препуне.