У „Горском вијенцу“ описан је случај бабе коју је скадарски паша приморао да дође међу Црногорце и да их завади, како зна и уме, јер ће јој у супротном побити децу и унуке. Баба, позната црногорским племенима од раније, јер је разним пословима долазила из Скадра, у невољи љутој, долази у села око Цетиња и почиње да „кажује вјештице“, то јест да лаже како је и она вештица, и како зна која је Црногорка вештица, и која уриче децу по селима и шаље на њих и на одрасле разне болести да умру. Црногорци хоће да се покољу међу собом – мужеви бране своје жене које је баба прогласила за вештице, а сујеверни сељаци хоће те жене да побију камењем. На крају, одлуче да питају владику Данила да ли по хришћанском учењу има или нема вештица. Он их разувери, каже да вештица нема, али затим запрете баби и она, јадна, призна да је дошла да свађа и завађа народ по наређењу турскога паше.

Преко њега би емитовале програм ТВ Спас, највећег православног медија на свету. – Улога цркве у обнови државе

Саборност усмерава државну стратегију Русије ка конзервативизму, оличеном у обнови државе и нације, очувању духовних и моралних вредности. То је био рецепт за препород земље, заснован на традиционалним хришћанским вредностима и идеалима, поручено је на скупу „Улога Руске православне цркве у обнови руске нације и државе”, одржаном у Хотелу „Москва”, у организацији Центра за истраживање миграција и Института за европске студије (ИЕС).

Пи­та­ње: Мно­ги сма­тра­ју да је абор­тус уби­ство, за хри­шћа­не не­до­пу­сти­во, али да се упо­тре­ба кон­тра­цеп­тив­них сред­ста­ва, иако се не сла­же с хри­шћан­ским схва­та­њем бра­ка, ипак мо­же то­ле­ри­са­ти, с об­зи­ром на да­на­шњи на­чин жи­во­та. У сва­кој апо­те­ци по­сто­ји ши­рок асорти­ман тих сред­ста­ва, а по­себ­но је по­пу­лар­на та­ко­зва­на спи­ра­ла. Ка­жу да се при упо­тре­би контра­цеп­тив­них сред­ста­ва ба­рем не до­га­ђа уби­ство пло­да, од­но­сно жи­вог чо­ве­ка. Да ли је то исти­на?

Најкраћа могућа дефиниција историје за верујућег православног хришћанина могла би се овако сажети – историја је замисао Господња о људском роду. Ако историчар тако постави ствари, он постаје свестан да се историја реализује у историјском времену које је Господ одредио. Када су у питању два братска народа – Срби и Руси – прст Промисли Господње очигледан је приликом величанственог Владимировог Крштења Русије и величанствене мисије Светог Саве код Срба. После та два грандиозна догађаја у историји наших народа, немогуће је расуђивати о историји Срба и Руса без познавања и узимања у обзир хришћанске православне природе Русије и Србије. Од тада до данас, централни значај у историји Срба и Руса јесте, да ли се они Христу приближавају или се од Њега удаљавају.

Посланик Државне думе Михаил Сердјук ће члановима парламента понудити на разматрање нацрт закона који ограничава ширење информација о делатности астролога, магова, гатара и биоенергетичара ради заштите становништва од евентуалног негативног утицаја, преноси Интерфакс-Религија.

ХРОНИКА БОЛА И НАДЕ / Владика рашко – призренски Павле: Извештаји са распетог Косова, Издавачка фондација Архиепископије Београдско-карловачке, Фондација Патријарх Павле, Београд, 2013.

Ове, 2014, навршиће се пола деценије од тренутка пресељења у вечност патријарха србског Павла, чија је служба била  суштински везана за Косово и Метохију: као епископ рашко – призренски, а затим и као архиепископ пећки и патријарх српски, он је живео Косовским Заветом. Зато је за нашу историју веома значајна књига његових извештаја са Свете Земље Србинове, које је, као владика, сваке године слао СА Сабору СПЦ. То је потресна хроника о ономе што се дешавало пре но што су НАТО силници решили да нам, уз свесрдну помоћ издајника из нашег народа, отму душу. Сећајући се патријарха Павла, настојаћемо да прикажемо неке од најјаркијих слика из живота православних Косоваца и Метохијаца у овом периоду.

Поводом још једног новотарског рушилачког похода на епархију жичку, кратким писмом јавила нам се једна наша читатељка. Она даје свој одговор на питање шта је циљ доласка главног новотарског оперативца, „умировљеног“ епископа Атанасија Јефтића, у Чачак.

На Богојављење ове године добили смо, од читаоца из Чачка, писмо следеће садржине:

„Поштована редакцијо, као ваш редован читалац хтео бих да вам изнесем једну своју бригу. Данас сам био у чачанској цркви и сазнао да ће у наш град доћи човек који нам је нанео много јада и несреће – владика Атанасије Јефтић, који треба да држи неко предавање о црквеном јединству. Он годинама није био у Чачку, и све је било прилично мирно. Сад се бринем јер је он увек правио смутњу и несрећу кад код нас дође, а сад изгледа да га владика Јован Шумадијски доводи да опет да нешто мути. Не знам да ли знате, али у чачанским црквама се већ више година служи по старом, како треба, а ових дана је владика Јован вршио неке премештаје и доводио млађе свештенике, па се питамо да, не дај Боже, Атанасије не долази да их наведе да опет новотаре, уносећи хаос у народ. Да ли ви имате неке информације?“