Најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви,

милостиви, понизни (1. Пет. 3,8).

Жена треба да стекне ту вештину – да буде дружељубива према свом мужу, тако да се он порадује кад је угледа. Има још нешто. Девојке и жене треба да воде рачуна о свом понашању, јер у браку један супружник осећа шта је другоме на души, а женама је то понајвише написано на лицу. На пример, она је тужна и мрка и питаш је:

Долазак државног секретара Ватикана, кардинала Пјетра Паролина у Србију, има циљ да покрене разговоре о папиној посети. Помака набоље у међусобним односима је било, али је питање да ли је то довољно за одважније кораке и да ли би то по Србију било добро.

 Богословски факултет у Београду саставни је део Универзитета у Београду од 2004. године. На први поглед, рекло би се – има статус као и сви остали факултети, испуњава услове на основу којих је добио државну акредитацију и 2008. и 2014. године, поседује узусе академског понашања професора у складу са традицијом и нормативним документима Универзитета, начин пријема студената исти је као и на осталим високошколским установама.... Али, овај факултет је далеко, предалеко од свих академских норми и традиција, и свако ко се уписује на њега треба да буде информисан о најбитнијим чиниоцима који детерминишу профил овог факултета.

Недавно – у уторак 26. јуна 2018 – у Народној скупштини Републике Србије одржана је Јавна расправа о нацрту Закона о родној равноправности. Једине критичке осврте дали су: народни посланик Марија Јањушевић, Радмила Васић из ГРО Двери Звездара, Михаило Алић и ја. Закон има бар седам негативних особина.

"Не може се живети против закона Божијег,

па да се очекује срећа, и спокојство и задовољство.

Ако се извесна удобност тим путем и нађе,

нестална је и кратког века."

Блаженопочивши епископ браничевски Хризостом

Састали смо се у добри час у овој светој цркви да се Богу помолимо и да мало душу утешимо и окрепимо.

Помолили смо се за напредак наших светих цркава. Где год је која, сваку нам Бог помогао да нам буду лепе и окићене: души на утеху, невољноме на помоћ а свакоме од нас на радост.

ДОБРОВОЉНО ЧИПОВАЊЕ У ШВЕДСКОЈ

"И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове,

те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим.

Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг,

 или име звери, или број имена њеног."

(Откр.13, 13-14)

Хиљаде Швеђана уградило је микрочипове у своје тело који им сада служе као кредитне картице, кључеви за стан или аутомобил, па чак и као карте за превоз.