Поштовани читаоци, на дан светих Апостола Петра и Павла, представљамо вам изузетно важан текст из наше преводилачке радионице, о блаженом старцу Јефрему Аризонском, ученику чувеног светог старца Јосифа Исихасте, који је постао нови апостол Америке. Његови мисионарски плодови нам говоре: да није богословље (теологија) оно које се учи из књига у богословским школама већ је то подвижнички живот заснован на руковођењу Светим Оцима и Предању Цркве, и да није право мисионарење данас оно које снисходи страстима и слабостима људи овога века, већ оно које од свакога захтева борбу са својим страстима и подвиг саобразан његовим моћима, јер "Царство небеско са напором се осваја и подвижници га задобијају" (Царствие Небесное нудится и нуждницы восхищают е), што сведочи и велики успех светогорског исихасте на америчком континенту. Блажени старче Јефреме, моли Бога о нас!

Постоје конфликтна схватања среће, неки мисле да је она скуп земаљских добара односно као неки социјални пакет који чини човеков живот лагодним и без бриге. Тако да за те људе или имаш среће или си остављен у очајању и бедном положају без среће. Овакво схватање среће је примитивно.

Потпуно је јасно да је у неким центрима моћи планирано формирање светске централне банке, која ће контролисати глобалне финансије преко једне светске електронске валуте. Та светска централна банка ће „изнићи“ на темељима ММФ, Светске банке и централних банака најјачих земаља Запада. Процес се запрепашћујуће брзо одвија, а исход ће зависити од односа снага Запада и Истока, условно речено, јер се ова идеја баш и не допада овим другима.

Прича о трагичној судбини заборављене српске принцезе Јелене Карађорђевић, ћерке краља Петра Првог, Српкињи која је родила последњег Романова у царској Русији и која је много урадила за две земље и два народа, коначно је угледала светлост дана.

Напетост између Израела и Мађарске ескалирала је овог викенда због анти-семитских порука у изборној кампањи мађарског премијера Виктора Орбана, а уочи доласка његовог израелског колеге Бењамина Нетањахуа на дипломатски самит у Будимпешти.

На почетку бих се обратио људима који су већ у браку, а затим ћу рећи и неколико речи онима који још нису учинили тај корак.

У наше време ништа не представља обавезу. Раније су људи говорили: „Да, сада смо у браку! Сада је то заувек!“ Знали су да након венчања нема пута назад: брак се не распада. Не треба мислити да је брачни живот тада био лакши него сада. Једноставно се оно што се догађало у породици није износило ван куће – људи су такође страдали, супружници су имали исте проблеме као и сада, али о томе никоме нису говорили. Многе жене су саме са собом пролазиле кроз то, осећале бол, плакале, догађало се да су их чак и тукли њихови мужеви…