9. децембра 2017. године, на дан празновања иконе Божије Матере зване „Знамење“ у Ташкенту је молитвено обележена 145. годишњица оснивања туркестанске епархије, чији је наследник данашња Православна Црква Казахстана и Средњоазијски Митрополитански округ.

Испричаћу један доживљај који се догодио у Приштини нашем тадашњем кућевласнику, који је у дугим зимским ноћима седео са мојим оцем и причао о свему и свачему. Ја сам као дете први пут дошао у варош са села 1925. и уписао се у први разред Гимназије у Приштини. Као дете, слушао сам сваки њихов разговор па и ову исповест нашег газде, деда Димитрија кројача:

НЕИСПРАВАН СТАВ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА

 Литургијске новотарије епископа Игњатија

Говорећи о проблему литургијских реформи, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је изнео и следећи став: „Литургијске промене у нашој Цркви не мењају суштину Литургије“.

АНДРИЋ ЦИТИРА „НЕКОГ“        

Када је говорио о Његошу као трагичном јунаку косовске мисли, Андрић је истакао да је ''Његош прототип косовског борца. И као песник, и као владалац, и као човек, он је чисто оличење косовске борбе, пораза и несаломљиве наде. Он је, као што је неко рекао, 'Јеремија Косова'''. Драгиша Бојовић тим поводом каже:“Очигледно је да је тај ''неко'' Григорије Божовић и да се Андрић присећа његових речи да Његош ''није само највећи за Косовом Јеремија''», који је Божовић употребио у свом тексту на насловници «Политике» 18. септембра 1925, поводом преноса костију владике Рада у обновљену ловћенску капелу.

        Ватикан је једно од најзанимљивијих и најинтригантнијих места на свету, са популацијом од свега неколико хиљада људи, пуно славе и моћи, али и мноштвом теорија завера да има снажан утицај на глобалну политику, дотле да неки тврде да је „нови светски поредак“ дизајнирао сам папа.

Поштована у Христу сестро,

Пре свега желимо да кажемо да нам је драго што сте посетилац „Борбе за веру“, и што сте управо дали свој активни допринос унутарцрквеном дијалогу.

Иако већ у првом пасусу правите отклон да Ваш напис (овде:) није критика, он то, у суштини, јесте. И са тим Бог нема ништа. И ту нема ничег лошег. Напротив, ми је доживаљавамо крајње добронамерно.  Чак и упркос ироничном наслову.

Поштована редакцијо, читаоци:

Уз велико поштовање према сајту, уредницима, сарадницима и читаоцима, решила сам да напишем пар редова са искреном надом да се моје речи неће узимати у негативном смислу или као, не дај Боже, критика.

Др Гордана Живковић

Центар за хришћанске студије

Београд

Оригинални научни рад

                            (прилог мишљењу српског транзиционог друштва)

Сажетак:  На темељу детаљно проведене анализе бројних феномена „српске транзиционе политичке збиље“, аутор овог рада заступа тезу да је овде реч о једном дубоко патолошком друштву „осликаном“ разарањем аутентичних друштвених вредности, суновратом морала, недостатком етичких и естетских оријентира, „релативизацијом“ исконских и вечних истина, бујањем најнижих људских инстиката и страсти, те, довођењем у питање самих темеља човекове сигурности.

Објављујући текст оца Никодима Богосављевића, чији рад на одбрани вере сматрамо више него драгоценим, поштујући његову спремност да се храбро суочи са изазовима екуменизма и модернизма, као и са савременим јересима, попут оне које прповеда епископ Игњатије Мидић, - желимо рећи да иако и сами поштујемо монархију као хришћански начин владања, ипак сматрамо да учење о стопостотном доласку руског цара није учење што се може доказати. Владика Теофан Нови Затворник је рекао да ће Бог послати Русији великог православног цара ако се руски народ покаје - у супротном, неће бити цара. Зато сматрамо да је једини пут за православне народе покајање. И другог пута нема. Свако друго уздање је странпутица од које се треба чувати.

Уредништво