ЛОВЕ, А УЛОВЉЕНИ/ ЗАВРШНА РЕЧ ПОВОДОМ КРИТИКА ВЛАДИКЕ АТАНАСИЈА   

УЧЕЊЕ О ЕПИСКОПУ               

Ближи се Свети Архијерејски Сабор СПЦ, и морам поново да нагласим: све о чему сам писао кад је предлог новог Устава СПЦ није писано са злом намером, и ради стварања пометње, него са једним јединим циљем – да се чује што више гласова који треба да помогну да наша Црква добије највиши акт какав је, својом мученичком, то јест сведочанском, историјом, заслужила.

ЧЕМУ НАС ЈЕ УЧИО ЈЕРОМОНАХ АТАНАСИЈЕ?

О ОДНОСУ ИСТИНЕ И ВЕЋИНЕ

Владика Атанасије ми замера што сам за то да се патријарх србски бира апостолским жребом, а не већином, јер тај амандман о апостолском жребу је, како он каже, „донет под Титовом „/з/верском комисијом“ о „избору Патријарха“, који би амандман заслепљени псевдозилоти хтели да задрже вавек века, упркос вековној пракси Источне Православне Цркве и конкретно 6. Никејског Канона „да важи глас већине“ (а не „извлачење из шешира“).“

ПРЕТУМАЧИВАЊЕ СТАВА СВЕТОГ ЈУСТИНА ЋЕЛИЈСКОГ О ЕКУМЕНИЗМУ

ЗИЗЈУЛАСОВСКА ПРЕАМБУЛА НОВОГ УСТАВА СПЦ  

Преамбула новог Устава СПЦ рађена је на основу екуменистичке идеологије митрополита Јована (Зизјуласа), који је, већ деценијама, са криптоунијатских позиција покушавао да зближи православну и римокатоличку теологију епископског служња и папског примата.