(Јн. 13, 27).

"Онај ко приступа (Причешћу) у гресима гори је од ђавоиманога”

Свети Јован Златоусти

Чуде се Срби – откуд оволико подела и раскола у Цркви. Један од разлога је – причешћивање оних који се за Свето Причешће не спремају са истинским постом, покајањем, исповешћу, који су јаде и гадости радили себи и другима, па сад, без икакве поуке и епитимије, прилазе причешћу као да је, Боже опрости, у питању пасуљ или кромпир.

 Џаба вам новци, моји синовци,

Џаба вам било добре воље,

И погледи чврсти, лепљиви прсти,

Ја  ипак варам мало боље

У потпису: Епископ бачки

Позната прича о томе како се патријарх у СПЦ бира светодуховском методом (из шешира, односно камилавке) већ је била подвргавана сумњи. Приликом избора блаженопочившег патријарха Павла причало се да је на све три коверте писало "Павле" (ту причу је и сам патријарх Павле препричавао, као инсинуацију, али му је сметала), а приликом избора покојног патријарха Иринеја да је коверат са његовим именом био захлађен у замрзивачу (овде:).

ЈОШ ЈЕДАНПУТ О НАЧИНУ ПРИСТУПАЊА СВЕТОМ ПРИЧЕШЋУ

Опет пишу неки читаоци око Светог Причешћа, па кажу: „Ви направисте новотарцима све који су за чешће причешће. Тако су по вама новотарци и старац Пасије са Свете Горе, покојни патријарх Павле, Рафаил Карелин. А да ли је то баш тако“... Хајде, да се и око тога разјаснимо...

„Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој. Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије; Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.  Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире” (1. Кор. 11, 27-30)

Пишу неки – зашто сте ви са „Борбе за веру“ против чешћег причешћивања ако се Литургија служи да би се људи причестили? Рани хришћани су се често причешћивали. Е, па, господо критичари, хајде да се и ми једном објаснимо.