Феминистички теолози често наводе Павлово спомињање Јуније (Римљанима посланица 16,7) да би поткрепили своју тезу да су жене у апостолској Цркви имале водећу улогу. Текст гласи: „Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и прије мене вјероваше Христа.”

Ове године – 2017 – навршава се пет векова од почетка протестантске реформације. Јубилеј је прослављен у целом протестантском свету, а скромно и код нас.

1. Протестантска реформација

Приликом стварања успостављено је начело онтичке једнакости полова и њихове функционалне различитости. То начело је својим животом и учењем потврдиo Господ Исус Христос.То начело су поштовали и сви Његови апостоли. У aпостолској Цркви жене су цењене, али нису рукополагане за ђаконе, презвитере и епископе. Само су мушкарци били свештенослужитељи.

1. Апостоли

Жене су биле видљиве и активне не само у Исусовој служби, већ и у животу aпостолске Цркве.

1. Видљиве и активне

Непосредно после Исусовог вазнесења ученици су се скупили у Горњој соби „са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом његовом” (Дјела апостолска 1,14). Те жене нису биле ту да би кувале мушкарцима, већ да би се молиле са њима и тражиле Божје водство по питању Јудиног наследника. Жене које су играле значајну улогу у Исусовој служби наставиле су своју службу у животу апостолске заједнице.