Јутрос свратих да попијем јутарњу кафу у једном Стар Бак ресторану. Затекох на столу неко од издања "Торонто Стар" и тамо на насловној страни беше чланак у вези разрешења епископа Георгија. Изјаву за овај контраверзни дневник дао је поп Рајић, онај исти који се лечи од алкохолизма и, како ми неко рече, да је запао у проблеме у браку због извесних девијација...

Прочитах наслов, а после тога само летимично прегледах писмо професора Живановића који се обраћа бискупу Марију Бергоглију као некаквом папи Фрањи. Пракса ватиканског подземља јесте да када поставе шефа да му дају одређено светачко име. Има разних поглавица ватиканских, који јесу узимали имена светаца, као на пример Војичек Војтила се лажно представљао као Павле. Овога кога професор Живановић крсти као некаквог Фрању, то и још неки раде, желим исправити да он није никакав Фрањо већ њега су прекрстили у некаквог Франциска. Да ли је тај Франциско био и заиста прави светац ја не знам, није ми такво име у нормалном Хришћанском свету познато, а ако су некога за светца прогласили Ватиански криминалци бар за мене такав не може светац бити.

Недостојни су, јер су горди, лицемерни, лажљиви, бесрамни, неморални, безчасни и бесповратно огрезли у новцу и хедонизму. Није им довољна свештеничка плата и плаћен смештај у апартману, него је потребно да кеш стално звечи у њиховим џеповима, па још, уз све то, и приватни бизнис, куће, станови, зграде за издавање, бензинске пумпе и ко зна шта још.