По налогу Петра Првог озлоглашени Теофан Прокопович је 1821. године укинуо институцију Руског Патријарха и уместо ње формирао духовни колегијум преко кога ће убудуће царска власт управљати Црквом уместо Патријарха и Помесног Сабора. Та институција је добила назив "Синод". А пошто је она била замена за Свјатјејшег Патријарха, придодат јој је назив "Свјатјејши Синод". Тако је, грубим кршењем 34. апостолског правила, настала институција која се данас зове "Свети Синод".

Сви тражимо одговор на исто питање: како објаснити сва ова дешавања у Православној Цркви? Шта су прави, истински разлози који покрећу јерархе да синхронизовано и уиграно нарушавају црквени поредак, изврћу учење и газе предање Цркве? Немогуће је да они имају помисао: "Сад ћу да извршим зло дело". Или: "Хајде да упропастимо Цркву Божију". Тешко је, готово немогуће у то поверовати.

Ко није играо фудбал, тај нема у своме искуству читаву једну есхатолошку димензију, читав један заокружени универзум, и он тешко може појмити најузвишеније тајне савремене теологије

(желимо само да напоменемо, да је ово иронија на новотарско лакрдијашење, које је започео покојни Атанасије Јевтић, да епископи, монаси и свештеници играју фудбал. Уосталом,  у тексту можете погледати и видео о томе - нап. "Борба за веру").

Глупост је фасцинантна појава. Многи велики умови човечанства покушали су да је некако објасне и дефинишу, али глупост је, кажу, толико непроходна, да ју је немогуће истражити до дна - она не даје никаквог одјека, она све гута као црна космичка рупа.