Наши велики празници нису само подсећања на овај или на онај еванђелски догађај или на догађај из црквене историје. То су светиљке које нам показују поуздан пут ка вечном животу, пут усавршавања наших душа. Господ је учинио све за наше спасење. Својим вазнесењем на небо, Син Божији нам је отворио пут у небеске обитељи. Међутим, само од нас зависи хоћемо ли ићи показаним путем или ћемо се зауставити на пола пута.

У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, када је Господ проповедао реч Божију на земљи, био је окружен хиљадама људи. Најближи Њему теснили су се његови ученици; било је и других жељних да слушају свету беседу, било је и оних који су долазили са потајном надом да ће наћи исцељење од својих многоразличитих недуга.

(Ово сказаније не налази се ни у једном житију светог Ђорђа. Оно се налази у рукопису у манастиру Зографу, који је манастир посвећен овоме свецу. И чита се оно само на дан светог Ђорђа. Рукопис Зографски датира од године 1767.).

1. Пре доласка Христовог сви смо имали оно што је постојало од Прародитеља – проклетство и општу и једнаку осуду коју су сви добили од једног Прародитеља, предавану као од корена роду и наслеђивану заједно са (људском) природом. Свако је за оно, што је лично учинио, добијао од Бога осуду или похвалу, али нико ништа није могао против оног општег проклетства и осуде, тог злог наслеђа које је му је од почетка било предато и које је он преносио својим потомцима.

Свако од нас може да задобије радост Божића. За сваког од нас Христос се родио. Али небо и земља још нису потпуно уједињени. И данас витлејемска звезда и даље гори у глуво доба ноћи. И трећег дана празника Рођења, Црква мења своје беле одежде у крвавоцрвене, а архиђакон Стефан, првомученик, иде за Господом на смрт. И немилосрдно побијени Свети Витлејемски Младенци окружују Младенца у јаслама. Шта то значи? Где је весеље небеских војски и покој торжества свете ноћи? Где је мир на земљи?

Величамо Те, Пресвета Дјево, и поштујемо Твој часни покров...

Данас прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама. Од оног времена, када је воља божанственог Страдалника и Спаситеља света у лику Његовог љубљеног ученика Јована Богослова учинила људски род чедима Пресвете Богородице, то покровитељство није се прекидало ни једног јединог дана. Тако је било у свим временима историје човечанства Мајка и чедо. Замислите се над тим речима, над најдубљим и најсветијим сродством, од којег чистије и светије не постоји на земљи.

☦ „Када видиш икону Пресвете Богородице, обрати срце к Њој, Царици Небеској, и заблагодари јој што се јавила тако спремна на покорност вољи Божијој, да је родила, нахранила и подигла Искупитеља света, и да у нашој невидљивој борби никада нећемо оскудевати у Њеном заступништву и помоћи“.

Преподобни Никодим Светогорац