header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Огњен Војводић: Парада и прослава `пинк` повијести и перверзије
Огњен Војводић: Парада и прослава `пинк` повијести и перверзије Штампај Е-пошта
четвртак, 28 септембар 2017
           Данас су у Србији на највишем политичком нивоу, симболички истовремно, прослављени и промо- висани симболи раскида са српским православним и патријахалним предањем, православном писменошћу и књижевним језиком, патријахалним и породичним моралом – ,Вуков сабор` у Тршићу и парада хомосексуализма у центру главног града.

Креације колонијалне културне политике: Караџићева реформа српског језика и правописа – као револуционарни раскид са континуитетом православне писмености и књижевности, са јединственим писмом православних народа – првенствено руским писмом и језиком; и парада промоције неприродних перверзних полних односа, као симбол раскида са православним породичним моралом и начином друштвеног живота, али, као и Краџићева реформа, и супростављања важећим законима Руске федерације и цркве о забрани парада промовисања хомосексуализма у наредних сто година.

Предак `пинк` културе и простаклука, продукције `пинк` речника и језика. Караџићев `ријалити` Рјечник` је пола вијека било законски забрањено уносити у Кнежевину Србију, као што се кажњавало неморално понашање и пропаганда против православне цркве и породичног морала. Али, моћне европске `силе` су са наметањем нових `напредних` власти колонијалним Кнежевинама наметали и колонијалну културну политику. Тако је после припрема и школовања у Европи Кнез Михаило Обреновић, пошто је доведен и постављен на престо Србије, укинуо закон забране коришћења Копитаревог-Караџићевог правописа и речника. Подсјетимо на морални профил Михаила Обреновића, Кнеза који је поред осталог био омрзнут због емотивне везе са сестричном, ћерком своје сестре од стрица, са којом је планирао брак, који је београдски митрополит Михаило назвао `безбожним браком`.

П.С. (Кнез Михаило је зато тим породичним поводом контактирао загребачког бискупа Јосипа Штрос- мајера, покровитеља југословенске језичке политике, са којим је сарађивао и склапао споразуме по питању `југославнског` политичког савеза. И само Бог зна шта би се све догодило, шта је било договорено, после укидања закона забране коришћења Караџићевог српско-југословенског правописа и речника, можда уведене нове `напредне` моралне друштвене норме, и око чега и са каквим су се све демонима `бориле мисли` опсједнутог несрећног Кнеза, али је све прекинуто атентатом у Кошутњаку).

Извор: ognjenvojvodic.info

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 67 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.