header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Европом и данас владају старе аристократске породице – као и пре 100, 300 и 500 година
Европом и данас владају старе аристократске породице – као и пре 100, 300 и 500 година Штампај Е-пошта
недеља, 01 октобар 2017
         Европске аристократе – наследници старих титула и богатстава – не воле да о њима пишу медији нити да се нађу на Форбовим листама најбогатијих у свету.

То им помаже да избегвају неке порезе, да у Бриселу издејствују неке грантове, да тргују суверенитетима и управљају Европском унијом као насленим „имањем”.

Управо они су реални владари Европом већ 500 година.

Истраживање Банке Италије потврдило је, рецимо, да су у Фиренци исте породице најбогатије непрекидно већ 600 година.

Током 20. века многи писци су експлоатисали тему  проспасти аристократије и „старих богатстава”. О пропалим „породичним гнездима” писани су и стихови и романи.

Зато су савремени Европљани почели да савремене европске аристократе замишљају као настране старце који једва да имају новца да зими греју неколико соба у својим полузразореним дворцима чији кровови прокишњавају.

Међутим, одједном се показало да су познате аристократске породице преживеле све социјалне катаклизме. И не само да сачувале своја богатства и капитале, него су их и увећале. До нивоа које је чак тешко „израчунати”.

Носиоци звучних титула и даље држе најскупље активе у Европи – змљу и некретнине.

Грофови Кавдор, које помиње Шекспир у „Макбете”, и данас живе у свом дворцу.

Немачки кнезови Фирстенберзи, чији род сеже у XIII век, такође држе породичне резиденције – замкове Вејтра и Хајлигенберг и кнежевски дворац у Донауешингену.

Легендарна династија Шварценберг и даље располаже са више од 1о замака и двораца. Највећу вредност има огромни дворац  центру Беча.

Енглези су израчунали да је 2010. године трећина све земље у Великој Британији – а то је најскупља земља на свету – била у рукама њене аристократије.

Војводи Вестминстерском прпада део чувених делова Лондона – Мајфер и Белгравиа.

У својини грофа Кадогана је централни део британске престонице: трг Кадоган, део улица Слоун-стрит и Кингз роуд.

Баронеса Ховард де Валден држи престижне лондонске улице Харли-стрит и Марилебон-Хај-стрит.

Купити кућу коју су саградили власници те земље практично је немогуће – за стотине милиона доларов купује се једино право изнајмљивања вила на рок до 35 година.

У аристократским замковима се чува безброј вредних књига, слика, антикварног намештаја и уметничких предмета. Вредност свга тога тешко је одредити чак и приближно.

Зато аристократа нема на Форбсовим списковима. „Стари капитали” воле тишину.

Оно што држе Гејтс и Закерберг зато могу видети сви. Чак и сваки дан пратити колико су „тешки” на берзама.

Стварно богатство старих породица брижљиво је скривено од непожељних погледа. Енглези, на пример, одавно покушавају да утврдеса колико земље располаже Едвард Вилијам Фицалан-Ховард, 18-ти војвода од Норфолка, а он на ту тему скромно говори: „Ја се помало бавим фармерстом у Западном Сасексу”.

Тешко је проценити чак и богатства за која се зна. Јер, колико коштају оригинали Веласкеза и Гоје, писма Кристофора Колумба, дворци у Севиљи и Мадриду и прво издање „Дон Кихота” – а све је то у власништву 19-ог војводе Албе. Процене се крећу од 600 милиона до 4,7 милијарди евра.

Аристократе изигравају пореске обавезе најчешће тако што своје дворце преносе у својину неког специјалног фонда којим руководи неко из њихове породице. Тако њихове нове генерације избегавају плаћање великих пореза на наследство.

Аристократске породице су углавном сачувале и власт која иде приде уз њихове титиле и богатства. Тони Блер је 1999. покушао да Дом лордова очисти од наследних перова. Упркос  томе, а и неким другим мерама, старо енглеско племство и даље држи највишу законодавну власт.

Није му испод части ни извршна власт. У влади Терезе Меј су по један гроф и виконт и три барона.

Британска аристократија ће до иступања Лондона из ЕУ „мусти” њене фондове за подршку фа

Примера ради, „фармери”, какви су војвода Малборо, војвода Нортумбријски, војвода Вестминстерски и лорд Ротшилд добијаће од Брисела између 700.000 и 1 милион фунти.

За 18-ту војвоткињу Алба, која је умрла 2014-те, говорило се да може проћи Шпанију са севера на југ – ни на корак не сишавши са своје земље.

Можда су најуспешнији велики кнезови којису своје кнежевине претворили у офшор-зоне.

Принчеви Монака претворили су своју државу у најпознатији порески рај за физичка лица.

Велике војводе Луксембурга учиниле су то исто за фирме.

Током целог XX века, чувене породице су опстајале и даље се богатиле сарађујући и са најодиознијим политичким режимима.

Кнезови Боргезе и Торлонија подржавали су Бенита Мусолинија.

Војвода Алба официјелно је представљао Франциска Франка у Лондону за време Другог светског рата.

Барон Тисен-Борнемиса профитирао је од сарадње са Трећим рајхом, а његова кћерка Маргит приређивала је у свом дворцу вечере за утицајне есесовце. Приликом једног таквог пира су пијани гости побили око 200 Јевреја. Слике које су тада побијенима биле конфисковане ушле су у чувену колекцију њеног оца.

Извор: „Факти“

Последњи пут ажурирано ( недеља, 01 октобар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 12 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.