header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Драган Милашиновић: Балканске скице - папа и Тачи Штампај Е-пошта
петак, 06 октобар 2017
          Без превише пажње у српским медијима (испраћена је само као агенцијска вест)протекла је посета Хашима Тачија римокатоличком поглавару папи Фрањи, 28. 09. 2017. године. Посета је, због познате чињенице да Ватикан не признаје Косово као државу, третирана као приватна аудијенција, а Тачи је добио пола сата папиног времена, што је максимум за посете у том рангу. Званично гласило Ватикана, Радио Ватикан, није известио о овом пријему, а на списку дневних обавеза папе Фрање сусрет са Тачијем се не помиње(1). Но, из овога не би требало извлачити ни погрешне, ни исхитрене, закљачке. Пада ми нешто на памет да је и прва посета Павелића Ватикану била приватна и такође трајала пола сата.

Тачи није губио време већ је папу одмах подсетио, пазите сад, да “Kосово наставља да чува стрпљење, веру и вредности које има као друштво – љубав и солидарност у породици, поштовање достојанства сваке особе, толеранцију и сарадњу”(1), а није заборавио ни Мајку Терезу, чији хуманитарни рад и значај у промоцији католичке вере шиптарски сепаратисти не само већ дуго баштине, него га малтене приписију и себи у заслугу:

“Ватикан је водич и мотив да останемо непоколебљиви у заштити и промовисању ових вредности. Зато смо ми и поносни на Мајку Терезу, јер нико није боље од ње штитио и ширио ове вредности свуда по свету”(2) – надовезао се Тачи на горње излагање, па прешао на конкретније теме.

Након што је папи Фрањи захвалио на на подршци коју је „Ватикан пружао Косову у гајењу мира и демократије”(3) он је изразио жељу да се успостављени пријатељски односи Приштине и Свете столице „подигну на исти ниво који уживају остали народи у свету”(4).

Како је објавила РТК 2, а пренео Танјуг, Тачи је папу обавестио о „консолидовању косовске државе, о суживоту међу различитим заједницама и верама”, али и о дијалогу Београда и Приштине ради, како је рекао, „изградње добрих суседских односа, нормализације односа и међусобног признавања”.(5)

Такође, како додаје РТК 2, Тачи је папу обавестио и о оснивању некакве Комисије за истину и помирење, која има за циљ да „закључимо поглавље сукоба и да отворимо поглавље сарадње”(6)

Све ове податке о разговору Тачија и папе изнела је шиптарска страна, а просто боде очи да се нигде не наводи шта је папа одговорио Тачију на све ове само-хвале. Могао би се стећи утисак да је папа само слушао и ћутао, што би свакако било погрешно. Вероватно да је такав приступ одабран као још један показатељ безначајности Тачијеве посете. Но, понављам, не би требало размишљати онако како нас “усмеравају” из Рима или Приштине. То што посете Тачија нема у протоколима Ватикана, а папини ставови се нигде не помињу, није доказ да посета Тачија Светој столици није била важна. Била је важна.

Пре свега, њоме се наставља континуитет Тачијевих посета Фрањи једном годишње(претходна је била прошле године у октобру, а примљен је и 2015.)што свакако представља одржавање дипломатских односа Косова и Ватикана (без обзира што нису званични).

Друго, овогодишња посета била је прва станица Тачија на путу за Америку и званични сусрет са потпредседником Пенсом.

Треће, Тачи се састао и са државним секретаром Ватикана, кардиналом Пјетром Паролином, са којим је разговарао знатно дуже него са папом и коме је говорио о унутрашњем и спољашњем јачању косовске државе и оценио да је независност Kосова донела мир и стабилност у регион.

“Награда за достигнућа Kосова било би признање од целе међународне заједнице. Признање Kосова значи признање тежње за слободном, једнакошћу, признање људских права и слобода”(7) – рекао је Тачи Паролину, човеку који кроји спољну политику Ватикана.

Све ово наша дипломатија, али и званичници СПЦ морају узети у обзир у својим контактима са Ватиканом и не гајити превише илузија о односу Курије према Косову. Он није принципијелан, већ прагматичан, и тренутно је у сенци покушаја Ватикана да ојача екуменистичке снаге унутар српске и руске православне цркве. А ако у томе успе …

_________________________________

(1)​ www.politika.rs/scc/clanak/389734/Taci-papi-rekao-da-je-Kosovo-primer-verskog-suzivota

(2)​ www.blic.rs/vesti/politika/taci-u-vatikanu-trazi-podrsku-za-nezavisnost-kosova/0ldzrrm

(3)​ Исто

(4)​ www.politika.rs/scc/clanak/389734/Taci-papi-rekao-da-je-Kosovo-primer-verskog-suzivota

(5)​ Исто

(6)​ Исто

(7)​ www.blic.rs/vesti/politika/taci-u-vatikanu-trazi-podrsku-za-nezavisnost-kosova/0ldzrrm

 

Извор: "Фонд стратешке културе"

Последњи пут ажурирано ( петак, 06 октобар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 16 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.