header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владислав Ђорђевић: Онтичка једнакост и функционална подређеност у теолошкој антропологији Штампај Е-пошта
субота, 14 октобар 2017

 Нaчело онтичке једнакости и функционалне подређености стоји и у темељу теолошкe антропологијe.

1. Бог Отац и Христос

Св. Павле је записао: „Бог је глава Христу” (Коринћанима посланица прва 11,3). Тиме је хтео да истакне да је Христос функционално подређен Оцу. У Божанској икономији спасења Бог Син се добровољно покорава Богу Оцу. То је Христос изриком рекао у Гетсиманском врту: „Не како ја хоћу него како ти” (Јеванђеље по Матеју 26,39). Он је своју људску вољу покорио Божанској. Али Христова функционална подређенсот Оцу не негира чињеницу њихове једносушности.

2. Муж и Христос

Св. Павле је одмах записао ово: „Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос” (Коринћанима посланица прва 11,3). Разлог зашто Св. Павле не спомиње жену није тај што сматра да Христос не треба да буде глава жени. Наравно да он мисли да треба. Али спомиње само мужа, јер се верно и доследно држи светоотачког Предања, по коме је муж репрезент своје породице.

Са аспекта савремене политике „родне равноправности” Св. Павле није „политички коректан”. Он не користи „родно сензитивни језик”, па не пише да је „свакоме мужу и жени глава Христос”. Он је правоверни Јеврејин који се држи библијског Предања – исказаног већ у причи о стварању људи – по коме је мушкарац представник људског рода. Он је сматрао да су мушкарац и жена онтички једнаки, али да жена треба да буде мушкарцу функционално подређена. Стога он додаје: „А муж је глава жени”. Подређност жене није онтичка категорија, али јесте функционална.

3. Муж и жена

Св. Павле је записао: „Муж је глава жени” (Коринћанима посланица прва 11,3). Муж и жена су онтички и аксиолошки једнаки, јер деле исту људску природу, али је жена функционално подређена мужу.

Аналогија је са Христом и вернима. Христос дели људску природу, али је Он уједно и господар људи. Христос је вернима брат, јер је прави човек, али је уједно и предмет њиховог обожавања, јер је прави Бог.

4. Мушкарац и жена

У Библији се однос мушкарца и жене описује као однос онтолошке једнакости полова и функционалне подређености жена. Извештаји о стварању људи и њиховом паду, дати у прве три главе Прве књиге Мојсијеве, износе паралелно идеју о онтичкој једнакости полова и функционалној подређености жене. Св. Павле се директно позивао на извештај о стварању и грехопаду како би истакао и једнакост и подређеност жена (в. Коринћанима посланица прва 11,8-9. 11-12; Тимотију посланица прва 2,12-14).

Св. Павле је најлепши пример за ову двоструку идеју о улози полова. Када је реч о спасењу, сотириологији, он заговара једнакост: „Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу” (Галатима посланица 3,28). Међутим, Св. Павле је исто тако истиче потребу да жена треба да буде мушкарцу друштвено подређена (в. Ефесцима посланица 5,22; Колошанима посланица 3,18).

5. Закључак

У хришћанској антропологији мушкарац и жена су онтички једнаки, али је жена функционално подређена мушкарцу. У круговима „евангеличких феминиста” (evangelical feminists) постоји јеретичко учење да није могуће да постоји онтичка једнакост и функционална хијерархија. Целокупна теологија сведочи да то није само могуће, него и потребно. Црква не рукополаже жене за презвитерице управо зато што је верна светом Предању. Никакво феминистичко секташтво „евангеличких феминиста” неће је одвратити од исправног богочовечанског пута.

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 21 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.