header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Миро Рајлић: Неко се боји истине... Штампај Е-пошта
уторак, 17 октобар 2017
         На јутубу гледам неки прилог о нашој СПЦ у Словенији и море лоших и непровјерених информација а онда на ред долази старјешина наше Цркве у Љубљани свештеник Обрадовић Александар који зачињава све те изречене небулозе својим намјерним или ненамјерним знањем или незнањем. Па између осталог и то како је Црква у Љубљани једина Православна, заборавља намјерно или ненамјерно бар сто година старије Српске Православне Цркве у селима Милићи и Бојанци,заборавља порушене наше Цркве у Цељу и Марибору,заборавља Православну капелу у Рогашкој Слатини па и Руску капелу на Вршићу.

Али једну ствар посебно наглашава и то са поносом који паметноме није понос. Хвали се да чак у "пет,шест или седам римокатолички цркава вршимо наше обреде". Свестан сам да је то срамота и мене као Србина из Словеније али бар у задњих 30-так година нити једном нашем свештенику није ни на крај памети пало да би изашао са идејом о градњи наше Цркву у Словенији. Никада није било ни жеље а ни приједлога са духовне стране. Као да нас је неко намјерно првикавао на ентеријере католичких храмова.

А за то вријеме новине пишу о осуђеном проти из Љубљане на затворску казну због проневјере и крађе, о блокади имовине и 440.000 е на приватном рачуну, граде се хостели и купују парцеле на мору, шушка се о попу који има три стана и које издаје уз масну кирију а живи у парохијском стану. Али бар ће отићи у пензију са богатством које је зарадио служећи у римокатоличком храму.

О братској сарадњи и међусобној хришћанској љубави међу свештенством  само једна мала опаска, нека ме неко демантира ако нисам у праву: од стране митрополита Порфирија суспендирани свештеник Жељко Лубарда, који је крив само зато што је судским органима Републике Словеније по писменој одлуци покојног митрополита Јована дао документацију о крађи и харчењу црквеног новца и који је нељудски прогоњен и остављен са четверо мале дјеце дословно на улици, а већ више од године дана се његов случај не рјешава не у Загребу и не у Београду, што је противно и Уставу СПЦ а нико, баш нико од тих свештеника никад га није назвао, ни јавно ни тајно да упита бар за здравље ако од г.митрополита не смије више, не знајући да и сами могу данас сутра пасти у сличну ситуацију. Не знам како је то дефинирано у свештеничком моралном кодексу али знам да ту нама ни љ од људскости.

Намјера митрополита да свештеника са четворо мале дјеце остави на улици и уништи га говори о неком ко има велике амбиције у свом позиву али чији су поступци нимало хришћански. И часност и поштеност свештеника Лубарде да уз Божију помоћ устраје у истини ће те амбиције разобличити бар помоћу државног суда.

И на крају, узимајући у обзир и чланак и документе из Телеграфа о крађи новца у Храму Светог Саве, главни и одговорни уредник г.Јовановић наглашава да НИСУ СВИ ПОПОВИ ЛОПОВИ, то и ја тврдим и на крај памети ми није да оговарам или нападам нашу Цркву, не дај Боже, али да пишем о онима који нашу Свету, Српску, Светосавску и Православну Цркву користе као параван за нечасне радње то је дужност и обавеза.

 

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место

Последњи пут ажурирано ( уторак, 17 октобар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.