header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Миро Рајлић: Неко се боји истине...
Миро Рајлић: Неко се боји истине... Штампај Е-пошта
уторак, 17 октобар 2017
         На јутубу гледам неки прилог о нашој СПЦ у Словенији и море лоших и непровјерених информација а онда на ред долази старјешина наше Цркве у Љубљани свештеник Обрадовић Александар који зачињава све те изречене небулозе својим намјерним или ненамјерним знањем или незнањем. Па између осталог и то како је Црква у Љубљани једина Православна, заборавља намјерно или ненамјерно бар сто година старије Српске Православне Цркве у селима Милићи и Бојанци,заборавља порушене наше Цркве у Цељу и Марибору,заборавља Православну капелу у Рогашкој Слатини па и Руску капелу на Вршићу.

Али једну ствар посебно наглашава и то са поносом који паметноме није понос. Хвали се да чак у "пет,шест или седам римокатолички цркава вршимо наше обреде". Свестан сам да је то срамота и мене као Србина из Словеније али бар у задњих 30-так година нити једном нашем свештенику није ни на крај памети пало да би изашао са идејом о градњи наше Цркву у Словенији. Никада није било ни жеље а ни приједлога са духовне стране. Као да нас је неко намјерно првикавао на ентеријере католичких храмова.

А за то вријеме новине пишу о осуђеном проти из Љубљане на затворску казну због проневјере и крађе, о блокади имовине и 440.000 е на приватном рачуну, граде се хостели и купују парцеле на мору, шушка се о попу који има три стана и које издаје уз масну кирију а живи у парохијском стану. Али бар ће отићи у пензију са богатством које је зарадио служећи у римокатоличком храму.

О братској сарадњи и међусобној хришћанској љубави међу свештенством  само једна мала опаска, нека ме неко демантира ако нисам у праву: од стране митрополита Порфирија суспендирани свештеник Жељко Лубарда, који је крив само зато што је судским органима Републике Словеније по писменој одлуци покојног митрополита Јована дао документацију о крађи и харчењу црквеног новца и који је нељудски прогоњен и остављен са четверо мале дјеце дословно на улици, а већ више од године дана се његов случај не рјешава не у Загребу и не у Београду, што је противно и Уставу СПЦ а нико, баш нико од тих свештеника никад га није назвао, ни јавно ни тајно да упита бар за здравље ако од г.митрополита не смије више, не знајући да и сами могу данас сутра пасти у сличну ситуацију. Не знам како је то дефинирано у свештеничком моралном кодексу али знам да ту нама ни љ од људскости.

Намјера митрополита да свештеника са четворо мале дјеце остави на улици и уништи га говори о неком ко има велике амбиције у свом позиву али чији су поступци нимало хришћански. И часност и поштеност свештеника Лубарде да уз Божију помоћ устраје у истини ће те амбиције разобличити бар помоћу државног суда.

И на крају, узимајући у обзир и чланак и документе из Телеграфа о крађи новца у Храму Светог Саве, главни и одговорни уредник г.Јовановић наглашава да НИСУ СВИ ПОПОВИ ЛОПОВИ, то и ја тврдим и на крај памети ми није да оговарам или нападам нашу Цркву, не дај Боже, али да пишем о онима који нашу Свету, Српску, Светосавску и Православну Цркву користе као параван за нечасне радње то је дужност и обавеза.

 

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место

Последњи пут ажурирано ( уторак, 17 октобар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.