header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Дмитриј Седов: Питања поводом испоруке руских мигова Србији
Дмитриј Седов: Питања поводом испоруке руских мигова Србији Штампај Е-пошта
уторак, 24 октобар 2017
         Један од најтежих момената у мом животу десио се у марту 1999. године, када сам чуо ликујући глас спикера немачке централне телевизије: «Немачки Луфтвафе поново на небу изнад Београда».

Као да није прошло 54 године од дана Велике Победе, као да у студију немачке централне телевизије не седе представници новог демократског покољења слободне Немачке, него тамо седи такав мрзитељ целог словенства, са свастиком на рукаву.

Као да смрт и страдања потпуно невиног српског становништва такође радује пилоте садашње Немачке државе, као што је радовало пилоте фашистичке Немачке.

Но, није то било најтеже. Најтежа је била мисао о томе да је Велика Победа била узалудна. Милиони живота Руса, Срба и других народа су заборављени, попљувани и запечаћени једном фразом «Немачки Луфтвафе поново на небу изнад Београда».

Откуд такав утисак? Од тога што, као што видимо, у мозговима спикера исто као у мозговима немачке владајуће класе, није дошло до велике промене свести. Њихов мозак се налази у тој истој фази атавистичког ликовања, у коме се налазио и примитивни човек, који је мочугом разбио лобању другом човеку само зато што живи у условима беспоштедне туче у борби за опстанак.

Тај спикер сам није знао да је његово ликовање – сведочанство тога да Запад није одустао од тих атавистичких закона борбе за опстанак, који су довели до формирања западног типа разбојника, за кога туђи живот не вреди ни пет пара. Он је ликовао, не знајући да је у марту 1999. године Запад прецртао сва та достигнућа добра и мирног живота, за које је човечанство платило скупу цену огромном количином крви.

Због тога се код мене јавља потреба да поставим питање српским вођама-западњацима, који су организовали ништаријску расправу поводом испоруке руских бомбардера Миг-ова у Србију: објасните молим Вас, шта Ви желите?

– Да ли желите да фраза «Немачки Луфтвафе поново на небу изнад Београда» може да се чује у било које доба дана и ноћи? Ви мислите да то представља гаранцију вашег пута у Европу?

– Да ли не желите да се у Србији појаве савремени војни мишићи, зато што верујете да је епоха међународног разбојништва одавно прошла?

– Или се Ваш патриотизам огледа у формули «што горе, то боље»?

Можда ја постављам чисто реторичка питања, на које се увек може наћи мноштво бесмислених објашњења.

Но, једно питање, по мом мишљењу, не може бити реторичко чак ни најзагриженијим присталицама западног пута Србије: зашто су на крилима немачког Луфтвафеа и на оклопу немачких тенкова насликани крстови срдњевековних завојевача-крстоносаца, који су отимали туђе земље огњем и мачем?
Сматрате да је то одавање почасти националној традицији? Онда се присетите, каква је то национална традиција.

Ја нешто мислим да ће јака армија Србији добро доћи.

 

Извор: „Фонд стратешке културе“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 77 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.