header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Небојша Вукановић: Слике демантују владику Григорија (фото)
Небојша Вукановић: Слике демантују владику Григорија (фото) Штампај Е-пошта
недеља, 29 октобар 2017

 Умјесто да јавности објасни зашто дубровачки парох и старјешина Саборног храма на Страдуну Стево Ковачевић служи помен усташама које су побијене октобра 1944. године на острву Дакса поред Дубровника, велечасни Григорије изнио је тешке увреде, лажи и клевете на мој рачун тврдећи да је Небојша Вукановић лажов који напада Цркву.

Управо супротно, увијек се максимално трудим да говорим и свједочим истину и само истину, и покушавам да заштитим нашу Цркву од недостојног владике и свештеника који по налогу Ватикана настоје тихо да нас унијате и преведу у католичанство.

Нисам одмах желио објавити фотографије свештеника Стева Ковачевића код усташког споменика на острву Дакси јер се ради о релативно добронамјерном свештенику који мора да слуша шта му нареди владика, и свјестан сам да се свештеник Ковачевић јавно понизио и служио помен настрадалим усташама јер му је то било наређено.

Фотографије које сада објављујем говоре више од 1000 ријечи и јасно показују да свештеник Ковачевић служи молитву исред усташког споменика и шаховнице, а не испред споменика пострадалим Србим акако лажно тврди Григорије! Да се ради о усташком споменику говори и чињеница да шаховница на њему почиње бијелим не црвеним пољем, дакле ради се о грбу злогласне НДХ, а на споменику пише да је подигнут "хрватским домољубима, жртвама југославенског комунистичког терора" што је модеран еуфемизам у Хрватској за усташе Анте Павелића!


Да парох Ковачевић није служио помен настрадалим Србима на Дакси већ католицима и усташама побијеним након ослобођења Дубровника 1944. показује и његова заједничка фотографија са патером Роком Пркачином, са којим је и служио заједничку мису усташама како пише хрватска штампа (линк ).

Да је којим случајем парох Ковачевић служио помен настрадалим Србима на Дакси, као што лажно и немушто покушава да се оправда Григорије, не би се молио испред споменика са усташким грбом, именима ратног усташког градоначелника Дубровника Ника Копривице, његова 54 блиска сарадника, службеника Анте Павелића и злогласне НДХ, већ би у нашој православној Цркви служио опијело и читао имена пострадалих на проскомидији прије литургије.

Не постоји никакво оправдање срамног понижавања стотине хиљада невино настрадалих Срба у усташким стратиштима у Дубровнику, Херцеговини и широм злогласне НДХ јер су управо они чија су имена исписана на споменику на Дакси били наредбодавци и организатори масовних злочина и прогона Срба током Другог свјетског рата.


Нажалост свједоци смо да Григорије и многи свештеници Епархије Захумско-херцеговачке и приморске показују више пажње и разумјевања према Хрватима и католицима него према српским повратницима у приморју и долини Неретве, свечано дочекују "свог драгог пријатеља" хрватског члана Предсједништва БиХ Драгана Човића, организују заједничке мисе, одлазе на утакмице Зринског и чак јавно позивају Србе да умјесто Звезде и Партизана подрже Зрински и остале хрватске спортске клубове.

Већ дуже времена је јасно да је Григорије човјек Ватикана који слуша и поштује римског папу, и који жели да тихо и полако поунијати православне Србе у Херцеговини. То су у више наврата кроз историју и прије покушавали многи недостојни свештеници, али им то није пошло за руком и зато позивам и недостојног бискупа Григорија, како је сам себе назвао, да се мане ћорава посла и да што прије напусти Херцеговину.

Да има имало части и образа, недостојни Григорије би након последњег у низу великих скандала и помена усташама поднио оставку и напустио свети трон херцеговачког владике, али то нажалост неће урадити среброљубац кога интересује само новац, моћ и богатство. Зато очекујем да напокон реагује Синод и Сабор наше Свете и Апостолске Цркве, преиспита шта се то све догађа у херцеговачкој Епархији и умјесто недостојног Григорија именује новог владику који ће престати да обмањује, дијели и пљачка свој народ и вјернике.

Григорије би морао знати да много тога знам и посједујем, али не желим да износим у јавност како не бих штетио угледу наше Цркве већ стрпљиво чекам да наша Црква реагује и смијени недостојног Григорија јер напаћеној Херцеговини не треба манекен који ће да дијели, вријеђа и понижава народ, бави се бизнисом и политиком већ истински духовник који ће да мири народ, помаже сиротињу, помогне препород и морални опоравак Херцеговине.

У великог се Бога искрено надам и молим да ће Сабор наше Цркве што прије реаговати и именовати новог владику, рецимо скромног подвижника Василија, игумана манастира Завала, јер би већ за неколико мјесеци Херцеговина била духовно препорођена и враћена свој корјену.

Извор: "БН ТВ"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 29 октобар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.