header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Прослава "ноћи вештица" - наш зaјeднички пораз Штампај Е-пошта
четвртак, 02 новембар 2017

 Ноћ 31-ог октобра. Сједим у стану и одмарам. Тога дана сам био код дугогодишњег пријатеља на славском ручку у част светога апостола и јевађелисте Луке. Лијепо се дружили и окупили. Причали, уживали, једном ријечју било је јако пријатно.

То исто вече при повратку у стан, примјећујем по граду пуно дјеце која су под разним маскама. При чему то нису маске које приличе дјеци и које смо у вртићу или у школама носили на маскембалима, приредбама и разним свечаностима. Тада смо се облачили у војнике или принчеве, дјевојчице у принцезе или краљице и то је све било некако лијепо, нормално, невино и питомо. Међутим, ове маске које су дјеца носила и под којима им је лице било прекривено представљају утваре, живе мртваце, лешеве, ђаволе и све оно од чега смо се плашили када смо били дјеца, а од чега и данас такође зазиремо јер смо  учили да је то лоше и да то није оно што би нас занимало већ од чега би требали да се чувамо.

Управо тај неугодан утисак који сам понио гледајући кроз град дјецу тако маскирану када сам ушао у стан, некако бих и потиснуо да у једном моменту нисам зачуо куцање на вратима. Отворио сам врата и примјетио двоје дјеце, маскиране у ко зна шта. Пожељеше ми срећну “ноћ вјештица” и затражише ми слаткише. Осјећај у мени је био осјећај пораза. Наравно не мог личног пораза, већ пораза нас као друштва. Сада ћу то подробније објаснити.

Да бих покушао некако да видим докле то све иде ја питам дјецу о каквом се празнику ради и шта се то слави, а они ми на брзака све објаснише, очекујући слаткише јер је то био главни разлог њиховог доласка на моја врата.

Успјео сам некако да провучем питање, како се зову, на шта ми одговорише и по именима сам схватио да су у питању “наша” православна дјеца. Затим сам им поставио питање  да ли су православци? Одговорили су ми да јесу. Онда сам их питао, а знате ли да ми данас не славимо “ноћ вјештица” већ св. апостола Луку и св. Петра Цетињског, после чега су ме блиједо гледали и рекли су ми да не знају да то постоји уопште.Покушао сам лаганим тоном да им објасним да је данас слава неким породицама и да ми православни не славимо никакву “ноћ вјештица”дајући све од себе да им на фин начин неосуђујући их приближим о чему причам. Наравно, пошао сам и до кухиње дао им слаткише јер нису та дјеца баш ничему крива, она су само дјеца и само прате своја маштања и жеље.

Када сам их са врата испратио, ушао сам у стан, сјео и признао да смо поражени. Нас браћо и сестре неће требати нико да покори нити да осваја. Са Турцима смо ратовали 500 година и нису нас уништили ни данком у крви, ни турчењем, ни набадањем на колац. Опет са друге стране ни Аустро – Угари са силном војском нису  нас истријебили у Првом свјетском рату, па ни после тога Хитлер, такође ни “браћа” усташе.

Али, џаба то све када ми сами себе уништавамо. Наша дјеца не знају да се прекрсте, не знају да изговоре Оче наш молитву, не знају шта је света литургија, не знају реда и понашања када се уђе у храм Божији. Полазим од себе. Ја сам изданак генерације 1982 године. Мене су родитељи учили да поштујем, да слушам старије, да будем  васпитан, да не крадем, да не лажем, да поштујем друге вјере, али ме хришћанској науци није нико научио. Нико ме није научио шта је моја вјера и у шта ја то треба да вјерујем. Али срећа у несрећи је била та да сам имао ђеда који ме упутио на Његоша и “Горски вијенац” који ми је очи отворио у животу и помогао ми да основе вјере православне ако не у потпуности а оно бар овлаш спознам и да у моментима недоумице се присјетим Његошевих стихова који су ме водили. Његош је био и треба да остане наша Библија, која нас је водила и која ће нас и у будућности водити ако већ немамо друге науке и знања о вјери православној.

То је исти онај “геноцидни” Његош кога су избацили задњих пар година из школа у Црној Гори јер он је пропагирао злочиначке мисли и идеје. Тај приступ је посве злонамјеран, са разлога јер Његош је само описао начин који је нас Србе у Црној Гори спасио од уништења и јасно објаснио ко смо “ми” и зашто се и по чему разликујемо од “оних”.

Због свега тога наша дјеца и омладина данас не читају Његоша већ Толкина, не иду у цркву већ на журке уочи ноћи вјештица, нису полазници на Божић већ полазници по кућама уочи “ноћи вјештица” и траже слаткише умјесто чеснице или да приступе светој чаши да се причесте.

Запитајмо се гдје смо и шта можемо да урадимо на томе да не буду опет стихови “геноцидног” Његоша актуелни: “Српској капи свуд име погибе. Постадоше лафи ратарима, истурчи се плахи и лакоми, млијеко их српско разгубало.”

Предраг

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 02 новембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.