header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Православна “геополитика” (2) Штампај Е-пошта
субота, 04 новембар 2017

 ЦИКЛУС: Дијагноза болести човечанства: Боголики човек и његова будућност; Глава пета, први део

 “ГЛОБАЛИЗАЦИЈА”, као коначна фаза обезбожавања и дивљања страсти на Западу (Лет џамбо-џетом изнад Долине плача)

Хиљадугодишња агресија и освајања остатка света од стране Запада, истовремено су и агресија и ширење римо-католичке “цркве” и обратно, с тим што је унијаћење и прозелитизам папства, по правилу, предходница освајању и прикључењу неког простора и народа систему западних “вредности”, или прецизније: примени начела “покори и опљачкај”. Тако је било у време крсташа у 11. веку, тако је и данас.

Хиљаду година Запад “муку мучи” да завлада простором остатка света и учврсти се у положају хегемона планете Земље. И, крајем 20. века, након самоукинућа СССР, изгледало је да је на домаку циља!

Од “победе” Запада у тзв. хладном рату даље, по први пут у историји, овим палим човечанством озбиљно покушава да влада Прва светска владајућа класа (западњака). Како је до тога дошло, и куда човека и његову заједницу ова прва глобална класа класа води, покушаћемо да осветлимо у 1. делу 5. поглавља предметног рада.

Ко данас влада светом?

Св. Златоусти Владика Николај Српски нас поучава: “...Јер се Европа (данас под Европом треба разумети цео Запад - прим. бБ ), одрекла јединога Бога и заузела престо и став римских ћесара. И као римски ћесари пред пропаст Рима ( акц. бБ ) објавила је свима народима на земљи да се свак може клањати својим боговима како зна и уме. Европа ће то толерисати, али се ови морају клањати њој као врховном Божанству: било под именом Европе, било под именом Културе. Ево дакле новог паганског Рима, ево и новог мучеништва Хришћанства. Будите спремни на мучење од стране Беле демоније ( такође разуметти цео Запад! - прим. бБ ) за Христа. Тако се, браћо моја, у наше дане повампирио сатански Рим, онај Рим пре цара Константина, који је огњем и мачем гонио Хришћане и спречавао Христу да пређе у Европу”.

+

Овако Један од најсветлијих стубова целе васељене, светлоумни Господов “геополитичар”, свети Златоусти Владика Николај Српски, половином минулога века, пише о тадашњем повампирењу сатанског Рима на подручју Европе. У времену данашњем, сатански Рим повампирио се на целом од Бога одпалом Западу.

Повампирење сатанскога Рима данас тече под заставом тзв. глобализације, која представља појам без садржине, одређен са циљем да сакрије прави смисао догађаја и реалне циљеве Светске владајуће класе одн. до данас од народа овога света сакривених креатора и челника насилне “глобализације”. Врхови Светске владајуће класе, са Запада потекле а тамо и настањене, сви одреда атеисти и богоборци постлибералне и постхуманистичке идеологије, донели су одлуку о спровођењу тзв. глобализације, искључиво и једино у интересу свог колосалног, ничим задовољивог себељубља и егоизма. Као последица одувек присутног неблагодатног лажеверја и каснијег богоборног безбожја, широм читавог Запада буја страст себељубља, са себичним среброљубљем, цревоугодништвом, блудом и слепом гордошћу. Управо ове страсти су основна кохезиона сила која је елиту читавог Запада, попут неке добро организоване банде пљачкаша банака, ујединила у јединствен борбени фронт против остатка света, а ради његовог коначног покоравања те несметаног и континуораног пљачкања - све до судњега дана!

Праве намере Светске владајуће класе сакривене су под балон-појмом - глобализација! Намеравали су да све светске материјалне ресурсе, без обзира на њихову природу, заједно са људским потенцијалом, милом или силом, ставе под своју потпуну - најпре фактичку контролу, а онда једнога дана, када за то сазру услови, да и правно прогласе своју апсолутну власт и контролу над свим изнад земље, на и под земљом. Другим речима, да прогласе да је планета Земља њихова пуна, права и ничим ограничена својима, организована као Империја, пуноправна наследница Империје старога Рима и каснијег Светог римског царства, којој на челу стоји Император, господар и бог, коме са леве стране у сувереном управљању Империјом стоји Главни командно-контролни Компјутер, а са десне стране припадници светске управљачке елите, са правима патриција из античког Рима. Ова права, разуме се, била би прилагођена достигнутом степену технолошког развоја и чињеници да класично право својине, у условима када Светска владајућа класа поседује целу Планету, губи свој смисао и од права на поседовање ствари претвара се у статусно право на коришћење материјалних конзумо-хедонистичких “ вредности “. Разуме се, све остале класичне човекове вредности, које то по својој природи и јесу, Империја је већ у раном стадију свога оформљења укинула, јер прече остварењу њених сотонских циљева.

Такав је био циљ покретања тзв. глобализације. Светска владајућа класа се као таква самоорганизовала убрзо по самоукидању СССР. Привидна победа у тзв. хладном рату је на  Западу погрешно протумачена као коначна историјска победа, која им трајно омогућује положај светског хегемона.

У новонасталим условима наизглед једнополног света проценили су да је наступило време и да су сазрели услови за реализацију пројекта присвајања читаве Планете, и управо овај пројект сакривен је иза балон-појма “глобализација”.

Од почетка реализације овог пројекта, одн. од грубе интервенције светских челника код крвавог распада велике Југославије крајем деведесетих година минулог века, па све до краја прве деценије 21. века, изгледало је да се процес освајања остатка света одвија по плану. А онда су најпре велике државе Русија, Кина, Индија, а за њима и не мали број средњих и мањих, почеле да пружају снажан одпор светској владавини Империје залазећег сунца. ( Како тачна симболика се крије иза ове три последње речи! ). Постало је јасно да је свет далеко од униполарности и да сваким даном све изразитије постаје мултиполаран: да се сама тзв. глобализација дубоко заглавила у живом пустињском песку, кога је предходно тако обилато натопила људском крвљу, те да су њени циљеви неоствариви, и коначно “прохујали са вихором”. Точкови се њени и даље окрећу, али сваким даном све спорије, и све чешће “шлајфују” у месту.

+

У, од стране “глобализатора” засужњеним псеудо-државама широм света, сведоци смо поодмакле фазе процеса спровођења тзв. глобализације, којој, по карактеру односа који њеним спровођењем настају, највише одговара термин - реримизација. Убрзано и свим средствима граде се идеолошки, економски и социјални односи, који по својој суштини одговарају онима који су постојали у старом Риму, у доба колоната и домината ( 3. i 4. век Нове ере ).

Након пада Совјетског Савеза дотадашњи Међународни правни поредак, заснован на Јалти и Повељи УН, био је убрзо одбачен од стране новог хегемона - Светске владајуће класе. Настала у крилу Запада, као умишљеног победника Хладног рата, ова класа је изданак пост-хладноратовског привидно униполарног света, западне постлибералне идеологије, и тек што захуктале се ере информационих технологија, као техничке основе њеног ефикасног контролног, војног, економско-социјалног, политичког, информационо-пропагандног, медијског, образовног и осталог глобалног деловања. Рођена је и одрасла на Западу, где је и домицилирана, а највећи и најутицајнији њен део налази се у САД. Самододељеним неформалним “правом” делује глобално, сматрајући читав свет својим легитимним “ловиштем”, а сваки - применом класичног права - легитимно утемељен одпор свом слободном вршљању по туђим двориштима, применом свих облика репресије, без обзира на жртве, ефикасно отклања, заклањајући се лицемерно иза лажних парола заштите људских права и слобода и ширења демократије. Аргументом бруталне силе она “ад хок” прокламује и у пракси примењује своје “наднационално право” свуда где јој је то у интересу, не осврћући се на до неба вапијућу неправду и грубу незаконитост њеног, не на договорима, већ на бомбама заснованог “права”.

Настанком привида да је свет униполаран и повољнијих услова за несметану примену начела “покори и опљачкај” широм света, Западна привредна и политичка елита, буквално преко ноћи, трансформоше своју идеологију у постлиберализам са политиком тзв. глобализације. Истовремено, ова елита се самопрепознаје и самоорганизује као у историји човечанства прва Светска владајућа класа, а што јој је до данас циљ који чврсто следи: тајно организује своје органе координације вршења светске власти, који и данас делују тајно. Са демократског начела владавине, својственог идеологији либерализма, пост либерали прелазе на владавину глобалном диктатуром, јер је јасно да путеви током освајања света неће бити посути цвећем, већ углавном челиком и оловом, а време ће показати да је ова њихова прогноза била тачна.

Требало је определити и циљеве нове идеологије, како би била избегнута нерационална историјска лутања. Рразуме се, код извршавања тог задатка требаће бити доследан својој историјској “љубави” према три идола заслужна за досадашњи “ грандиозан” материјални “развој” Запада, а и безбожју те богоборној “ љубави” према служењу црним господарима палог духа овога света.

+

Све досадашње владајуће идеологије у новијој историји, од француске револуције до данас, доследно су атеистичке, богоборне и човекоцентричне. Све оне озакоњују и штите себичне интересе појединца, народа (држава) и њихових интересних удружења, и стимулишу борбу ради поседовања све већих количина материјалних добара и задовољавања све захтевнијих материјалних потреба, а што је погрешно названо “развој”, коме је придодат значај апсолутног смисла свих “позитивних” активности човека!  Овде треба додати и обоготворену науку као “погонско” средство развоја, и навели смо кључне идоле безбожног човека оживљене поменутим идеологијама. Ови идоли бездушног егоизма, трулежног материјализма и слепе гордости, генератори сваке смрти на Планети, не би владали светом да међу људима није присутно опште безбожје.

+

У резултанти егоистичне страсти према трулежним добрима духа овога света, и ничим укротиве  самоуништиве “љубави” према греховним страстима, болести, црном господару и смрти, настала је нова, постлиберална трансхуманистичка политичка теорија и идеологија. Она је четврта, последња по реду и последња уопште од “класичних” идеологија, које се заснивају на вери у три илузорна идола, на безбожју, богоборству и човекоцентризму. Последња уопште, јер њеном ев. доследном применом у пракси или ће читаво човечанство нестати Армагедоном, или ће човек бити трансформисан у постчовека, а што је идентично његовом нестанку.

+

Све четри досадашње “класичне” идеологије, од француске револуције даље, држале су човечанство у варварству све до данас, и “грандиозним развојем човековог научног генија” довеле га до руба самоуништења.

Зато је, колико јуче, потребна нова светска политичка теорија и идеологија, која ће човекову заједницу увести у епоху цивилизованог уређивања односа међу људима. Идеологија, која ће одбацити служење мртвим и трулежним идолима и човека вратити на место које му као “круни Божјег тварства” припада, омогућити опстанак свега боголиког у Творцем створеном човеку, и - којом ће увек и свуда бити слављен Бог и Њиме човеку дарован живот.

Како “глобализатори” владају светом 

Својој новој постлибералној идеологији, нова Светска владајућа класа накалемила је, времену садашњем прилагођене друштвене односе који су владали у Римској Империји. Ови су се, будући да ова класа негује: идолопоклонство црним силама, вулгарно-бизаран материјализам, сировуј силу код постизања циљева, фанатичну гордост и охолост, хедонизам и конзумеризам без граница, божанске ореоле на главама грешних, тешко острашћених и трулежних људи - на постхришћанском неопаганском Западу одлично примили!

Оставши привидно сами на челу Планете, нови римолики патрицији и “ dominus et deus-i “, нови светски владари и екслузивни корисници светских добара, ( право које су сами себи доделили, оправдавајући га материјалним развојем стеченим привилегованим историјским положајем, притом “заборављајући” пљачку ) полетели су широм у шоку занемелог света, на нагло пораслим и обраслим крилима, џамбоџетизирани и до зуба наоружани, имајући пред својим водњикавим очима, разуме се, даљу примену хиљадугодишњег “ вјерују” своје “цивилизације залазећег сунца: покори и опљачкај! Овај свој “лет изнад Долине плача”, који и данас, тридесетак година касније са нешто смањеном жестином траје, назвали су глобализација, а да сакрију десуверенизацију и поновну жестоку, овога пута потпуну и последњу колонизацију суверених држава и њихово поновно немилосрдно пљачкање... Да сакрију и праву природу онога што у свету покушавају диктатуром да изграде: Нови Рим технотроне “цивилизације” са тоталитарном влашћу. А, да сакрију и своју одговорност за оно што се у свету догађа и пребаце је, као кукавица своје јаје, у туђе “гнездо”, на леђа локалних “владајућих” али фактички развлашћених елита, ови светски владари и ексклузивни корисници света не институционализују своју власт и не откривају свој идентитет!

+

Мало је било имати десетине и стотине милона болесних долара - потребно је имати све те доларе, али у милијардама! Мало је било имати намештаје од махагонија - потебно је да је сав од злата, и у староримском стилу, као код Доналда Трампа! Мало је било имати један џамбо-џет - потребно их је имати десетак! Мало је било имати базен од двадесет метара - потребно је приватно језеро, јер треба и пловити! Мало је било поседовати кућу на три спрата- потребно је имати што већи небодер! Мало је било кућа у природи - потребно је имати летњиковце у свим светским Сен-Тропе-има; Мало је било имати јахту од двадесетак метара - потребно је имати “ лајнер”  од стотинак метара! Мало је било имати пет аутомобила: треба их имати педесетак и то што већих џипова... и тако у недоглед! Укратко: мало је било немилосрдно бушити и  цедити пола света: потребно је бушити и цедити читав свет! А када дође до дефицита “ ресурса “ и кризе, онда ћемо “демонизовати” народе и државе насељене гојама ( то су народи, који не потичу са подручја некадашњег Светог римског царства ),  и колико буде потребно “пребацити их у историју”, а ми остајемо са онолико “ послуге”, колико нам буде неопходно...

+

Светска владајућа класа је састављена углавном од корпоративних олигарха са Запада, западне банкарске аристократије и олигархије, утицајнијих Западних владарских породица, политичара и идолизираних личности света верских заједница, науке и антикултуре. Светска владајућа класа ( даље: СВК ) је чврстом руком, са свог наднационалног нивоа господара света, најпре колонизирала ( обавила десуверенизацију и пренос суверености на себе ), све своје домицилне Западне државе, из којих и проистиче. Након што су ове претворене у псеудо-државе, СВК је одлучно кренула и у колонизирање преосталог дела света, имајући притом, за сваку поједину државу или народ, свој сопствени сценарио количине њима потребне “среће” и начина “усрећивања”. На пример, Титова Југославија је “усрећена” разбијањем на саставне делове, крвавим грађанским ратом и стварањем сакатих, интересима Запада у свему подчињених псеудо-државица; бомбардовањем те разбијањем и сужене Југославије, и поновним ратом на југу Србије, отимањем и отцепљењем Косова и Метохије од Србије...Зло до зла...драма до драме...несрећа до несреће, а зло и тензије не престају већ пуних 27 година! Тако је са свим другим “усрећивањима” народа широм света, од стране немилосрдних и ничим задовољних “глобализатора”.

Духовно речено: повампирени Рим (глобална империја зла) је на походу, ради задовољавања својих ничим задовољивих страсти!

СВК влада широм освојеног дела света самоподареним неограниченим правима “господара и богова” из доба античког Рима, али без икакве одговорности за вршење власти. Наиме, како би избегла материјалну и историјску одговорност за своја дела, а нарочито да би избегла могућност формирање опозиције њеној владавини, СВК не излази у јавност и званично не институционише своје класно одређење и своју наднационалну глобалну власт. Од пада СССР и рушења Југославије, она и Западним народима и осталим делом света влада тајно и закулисно, политичким мерама своје тајне Светске Владе. Притом користећи се, као неки невидљиво присутан паразит, целокупним инструментаријем власти и “демократски” постављеним послушним владама у освојеним псеудо-државама. Одузимање суверенитета некој држави, и њено претварање у псеудо-државу, врши се принудном ( претњом силом или војном интервенцијом ) трансплантацијом суверених надлежности те државе на органе Светске Владе, који ће надаље одлучивати о свим битним питањима функционисања и развоја ново-настале псеудо-државе.

Крајем 90-тих година минулог века светска организација УН постала је орган за политичко и правно покривање одлука тајне Светске владе СВК. Оружане снаге НАТО пакта нису ништа друго до војска СВК којом, у функцији реализовања своје оперативне политике војном силом, у свему руководи тајна Светска влада.

+

Деведесетих година предходног века постлиберални активисти нове СВК ушли су у све ћелије власти Демократске и Републиканске партије САД, а након тога, и у све важније ванпартијске државне институције, и тако освојили сву власт у САД, коју и данас чврсто држе. Од тада су сви председници САД ( укључујучи и последњег, који је на изборима победио користећи се глумачким талентом, мимикријом и лажним обећањима ), заједно са комплетном владином администрацијом и државним институцијама, оперативни и извршни органи тајне Светске владе. Ова суверено одлучује, како о свим светским питањима политике и развоја, тако и о свим важнијим унутрашњим питањима САД и свих других развлашћених псеудо-држава, везаним за учвршћивање и ширење власти СВК, реализовање њених економско-финансијских и осталих интереса, и оперативних циљева изградње Новог светског (постлибералног) поретка (НСП).

У прелазном периоду изградње НСП, у коме се сада налазимо, СВК, за себе и буквално гради онакав положај, какав су у периоду колоната и домината имали римски патрицији, “ господари и богови “. Следећа два друштвена слоја, чији се положај паралелно са положајем патриција гради и утврђује, су колони и робови. Слободни грађани античког Рима, плебејци, као непотребан друштвени слој, су из пројекта изостављени, јер ништа што је слободно у НСП-у - који се још од напада на велику Југославију инсталира диктатуром - неће моћи да постоји! ( Наиме, и појам слободе у НСП мења своју садржину: од слободе избора облика и садржине живота од стране појединца, она суштински мутира у “слободу” од свега личностног “ опраног” човека: да неизоставно прихвати вулгарни конзумо-хедонизам, ауто-деструкцију сваке врсте, полну патологију и остале животне “вредности” НСП, или да новим грешним “ боговима “ подари свој живот, у функцији изналажења решења за констурисање “вечитог” (пост)човека ).

Ради лакшег разумевања данашњице, да се подсетимо историје старог Рима из доба колоната и домината:

“ Друштвени поредак Римског Царства у III-V веку обележен је водећом улогом крупног земљопоседа ( у рукама патриција - прим- бБ ), који је поникао још у периоду Републике. Крупни земљопоседници водили су испрва чисто робовласничку привреду на својим имањима, користећи у кључним и најуноснијим привредним гранама велике масе робова; само у најмање исплативим гранама производње насељавани су на земљу слободни ситни закупци - колони. Али у периоду Царства, нарочито у III-IV веку, крупни земљишни посед мења свој карактер. Робовски рад постаје све мање уносан, не дајући могућности за прелаз на продуктивније облике рада; заједно с престанком освајања смањује се и прилив нових робова из редова ратних заробљеника; настаје оскудица у радној снази. Услед тога античко друштво доспева у ћорсокак...  У исто време почињу да се шире други облици експлоатације неслободног рада. С једне стране, робови се везују за земљу, претварају у servi casati који власнику земље плаћају ренту у натури или у новцу и кулуку. Они су везани за земљу, glebae adscripti. С друге стране, они слободни закупци земље који су постојали још у доба Републике бројно све више расту, услед тога што ситни слободни земљопоседници у ово доба све више пропадају и што их потискује крупни земљишни посед. Али се положај тих закупаца сад јако мења. Услед опште кризе пољопривреде сељаци-закупци нису у стању да плаћају закупнину, постају неисправне платише и мало помало доспевају у ропство. У исто време мењају се и облици закупа: велику распрострањеност стиче наполичарство, тј. закуп на један део летине. Формира се слој закупаца-сељака који носе назив наполичари — coloni partiarii. Правни положај тих закупаца погоршава се заједно с погоршавањем њиховог економског положаја.

Нови правни положај колона одређен је низом царских указа, од којих особито велики значај има указ Константина I из 332 г. Тај указ прописује да се одбегли колони хватају и враћају на своја пређашња места, чак и то да се бацају у окове; дакле, тај декрет прописује везивање колона за земљу. У такве зависне, за земљу везане колоне претварају се доцније сви закупци који би се на једној истој парцели земљишта налазили тридесет година без прекида. Дакле, колон се претвара у роба земље — servus terrae. У то доба расте и такозвани вечно-наследни закуп (emfiteusis). Вечно-наследни закупци — емфитеути узимају под закуп необрађену земљу, ледину, под олакшаним условима, и предају свој закуп са оца на сина. Услед тога што царство у то време осећа оскудицу у радној снази, употребљавају се за обраду земље у широким размерама и варвари, који се насељавају на земљу са правима колона (iure colonatus). “ ( Извор: Викиизворник, слободна библиотека, Историја средњег века ).

+

И као што су робови и колони античког Рима, протеком времена, били све неслободнији и све чвршће везивани за земљу и њеног власника, тако су и савремени робови и колони, са једне стране све више “ ослобађани “ од породице, пола и других људских атрибута, образа и подобија Божјег, државе, рода и народа, професије, религије и цркве, културе и стваралаштва, а са друге стране све чвршће “везивани” за Компјутер и “животодавни” чип ( још увек претежно картицу ) свакодневно све шире и све јаче поробљавајућег система глобалне Империје. Болесни систем “вредности”, којег Богом човек својом боголиком душом спонтано отклања, намеће се са врха светске власти, лукаво, одједном у читавом окупираном делу света, перфидним методама, али најчешће суровом упорношћу и грубом силом.

+

На челу дограђене Технотроне Империје стајаће Врховни “Господар и Бог”, а њен владајући слој биће наследни патрицији, без имовине и имовинских права, али са пуним наследним правима неограничене власти код управљања свим процесима у Империји, конзумирања свега доступног и практиковања свих облика чулног уживања. Новац је у целини укинут: робовима ( колони тада више неће постојати, јер ће и они бити потпуно везани за Компјутер ), чипови омогућавају три права: на рад, животну заштиту и услове преживљавања. Било каква недисциплина у коришћењу права са собом повлачи губитак свих права и брзи прелазак у сектор трансфера живота у сврхе изградње и усавршавања постчовека. Строга селекција овлашћења према врху пирамиде власти, и њихова прецизна координација са начином и ефикасношћу деловања срестава силе према базним секторима, где су побуне могуће, условиће безличну и немилосрдну дисциплину и стабилност власти у Империји.

+

По угледу на стари Рим, СВК и творци НСП, у временима данашњим, одн. у прелазном  периоду настанка новог поретка, наменили су свим народима којима владају, или положај са нешто више права - савремених колона, или положај обесправљених робова, у зависности од тога који су народи и државе у питању. Притом истичемо да су и једни и други покорени народи, након 30-так година владавине СВК, већ у доброј мери “ослобођени окова традиције” и привезани за животодавну картицу и свемогући Компјутер.

Колонати

У земље савремених колоната спадају оне земље европског Запада, ( и народа потеклих са европског Запада, који су колонизирали Америку, Аустралију и Нови Зеланд, створивши своје нове државе на тлу колонија ), које су некада биле у саставу Римске империје, а касније у саставу тзв. Светог Римског Царства ( формално основано у 10. веку, а престало да постоји 1918. г. са нестанком Аустро-угарске монархије, након 1. светског рата ).

Управо  земље са европског Запада, а касније и остале земље са Запада Планете, које су  биле колонизиране исељеницима претежно из запада Европе, узрок су свих ратних и осталих видова сукоба и других облика напаствовања осталих народа, током историје људске заједнице: почевши од империјалних ратова античког Рима и вандалске историје агресивних западних земаља у саставу Римске империје, преко крсташких и колонијалних ратова у режији истих земаља, до светских и осталих сукоба у 20. веку. Након 2. светског рата следе ратни сукоби изазвани агресијом Западних земаља, а у вези наметања империјалног и технолошког неоколонијализма. Након пада СССР-а 1990. г. Запад  привидно постаје једини господар света, и одмах  креће са уређењем света искључиво у сопственом интересу. Одриче се либерализма и покреће нови и коначан облик реализације свога “вјерују”: покори и опљачкај -  тзв. глобализацију, одн. глобалну општу пљачку, где год им је то било могуће. Примена искључивог права на искоришћавање Планете одвија се најчешће грубом силом, а под, широм света по злу познатом лицемерном формулом “ ширења демократије “ и западног “система вредности” .        

За ефикасно ширење својих “вредности” и неизцрпне “љубави” према људским правима, Западној елити до данас добро служи преко хиљаду војних база широм света! 

+

За САД СВК одредила је положај Генералног колоната, обзиром да поседује огромне материјално-техничке и кадровске потенцијале за извођење промена у свету, и обзиром да је финаснсијски најјаче и најутицајније кадровско језгро СВК домилицирано управо у САД.                                     

И војни, као и целокупан инфраструктурни потенцијал ове мега псеудодржаве (псеудодржаве, јер је и државни суверенитет САД измештен, “трансплантиран” на глобални ниво, и у рукама Светске владајуће класе, односно њене закулисне Владе), такође су  одиграли своју улогу код избора Генералног колоната. Ова земља је и језгро кадрирања свих услужних специјалности потребних за изградњу НСП-а. Стога су становници ове псеудодржаве и најпривилегованији од становника свих Колоната у статусно-материајлном смислу. Али, они су истовремено, и највише контролисани од свих народа, и у посебно тешком положају кунића каквих све не експримената од стране стручњака НСП-а за разчовечење човека! Опште духовно, морално па и материјално осиромашење америчког народа, изразита несигурност живота на кредит, његово примитивизирање свестраном антикултуром, најнижим страстима, а нарочито агресијом и насиљем, као и све већи социјални јаз између, из дана у дан, све богатијих и све сиромашнијих слојева становништва, узрок су све изразитјим напетостима у тамошњем друштву, као и доласку председника Трампа на власт. На власт је дошао “на таласима” народног незадовољства “глобализацијском” политиком властодржаца из редова СВК, нових светских хегемона и искусних “ јахача Апокалипсе” у задњих  тридесетак година. Али, судећи по јутру његове власти ( а по јутру се познаје дан ), његов ће основни задатак, преузет од стране светских владара, бити да веома узбуркана мора и океане широм света смири до нивоа сношљивије буре, а уколико буде неког чуда, чак и до бонаце. Разуме се и да, на крају вршења своје извршне власти, волан кола, која се и даље крећу ка глобалистичком циљу, преда у руке онима од којих га је и добио! Народ ће, разуме се, у погледу извршења изборних обећања председника, из разлога “ више силе”, остати “кратких рукава”, али ће овај, пред својим реалним “бирачима”, из касте закулисних  светских владара, добити прелазну оцену са доживотним зеленим печатом: “ пројект - преживео!”. А, када се са говорнице УН светским лидерима обраћа речима: Јачајте сувереност!, - у његовом говору су прецртане речи: Ако смете и можете!

Обзиром на честе и изразите противречности, одн. несагласности у интересима СВК и народа Генералног колоната, од којих неретко и неускладивих, у блиској будућности могу се догодити већи немири, па и права америчка револуција. Али, скоро упокојени г. Бжежински је ионако рекао, да ће НСП бити наметнут силом и одржан диктатуром. Стога је најважнији таленат, који мора да поседује псеудопредседник Сједињених Америчких Псеудодржава ( као и сви остали псеудопредседници псеудодржава широм поробљеног дела света ) - глумачки! (Не прима ли г. Трамп пензију од Америчког удружења глумаца!?). Амерички псеудопредседник, свим својим предузетим мерама, у интересу остварења циљева тзв. глобализације, свом снагом туче по домаћим колонима, а ови морају, у сваком моменту, да се задовољно осмехују и да верују да су ту васпитну меру сами себи заслужено изгласали! Америчком псеудопредседнику није лако. Али, сам се за тај положај изабрао. Није ли и он неки вајни милијардер, са златним намештајем око себе, и то у римском стилу!?

Након Генералног колоната САД, следе остале четри земље из састава “божанске петорке “, четри псеудодржаве, које према социјалном статусу њихових колона можемо означити као - Привелеговани колонати. То су земље англо-саксонске “федерације” ( наводници сваким даном све више бледе! - прим. бБ ): Канада, Велика Британија, Аустралија и Нови Зеланд. Заједно са САД налазе се у првом реду извора материјално-техничких и кадровских потенцијала. Из ових земаља стално пристижу утицајни чланови нове СВК, а и кадрови за прелазне форме војно-услужних делатности, а за потребе градње НСП-а.

+

Следе земље и народи који спадају у трећу групу, које смо назвали Обични колонати. Овде спадају све земље Европске Уније ( осим Велике Британије, и робонија у саставу ЕУ ), Јапан, Израел, Сауди-Арабија, донедавно Катар, Јордан и сличне. Ради се о земљама, које безрезервно спроводе политику светских владара одн. Светске владе, ( коју савремени социолози, који себе сматрају веома мудрима, називају “ дубока држава “ ) добијену путем извршног Генералног колоната ( обично дипломатском поштом преко амбасадора САД у тој земљи ), и које се одавно налазе у више или много више ропском положају према светским владарима.                                                       

Неке од ових земаља, као што су Немачка, Италија и Јапан, у статусу окупираних земаља и псеудодржава, налазе се још од краја 2, светског рата.

Робоније

То су оне земље у којима су народи потпуно обесправљени, и над којима се спроводи свеукупна, корак по корак, геноцидна политика од стране актера светске реримизације. О свим важним државним, привредним и социјалним питањима Робонија одлучује Светска влада, која је суверену власт за одлучивање о овим питањима преузела обичном “трансплатацијом” надлежности са десуверенизоване псеудодржаве на себе. Овај пренос надлежности одлучивања, по правилу следи након успешне “демократске имплантације”  нове, Светској Влади потпуно послушне, локалне елите Робоније, из чијих редова се поставња Псеудопредседник и Псеудовлада. Светским владарима није важно којим путем нова локална елита долази на власт: крвавом револуцијом, војним превратом, обојеном револуцијом или отвореном војном интервенцијом и војном окупацијом. ( Притом се за остварење циљева не бирају средства: кривица за жртве и разарања приписује се побеђеној страни, а правим жртвама насиља се редовно и суди! Правни основ за суђење наћи ће се у исконструисаним кривичним делима везаним за отпор осуђених правим кривцима и агресорима. Они који поштују важеће уставно право и важећи међународни поредак постају злочинци, а они који га насиљем и злочином руше постају “праведници и лучоноше демократије”. Ово им омогућује потпуна контрола медија, судства и извршне власти у робонији. )

Локална псеудовлада робоније има два основна задатка: дисциплиновано спровођење политике “глобализатора”, и обезбеђивање што веродостојнијег привида функционисања демократије и парламентаризма. Успех псеудовладе од стране “глобализатора” оцењује се по томе да ли успева да организује за себе успешне  и “демократске” изборе! Од овога зависи могућност да Светска влада и даље, иза кулиса, може несметано да увећава своје материјално богатство и гради НСП. Привид постојања државе, суверенитета и демократије у робонији, послужиће изградњи атмосфере да је народ сам одговоран за опште осиромашење и катастрофу која му се се дешава, јер се за то определио на изборима.                                   

 Коме одлази сво његово богатство и његов труд, народ незна. Ко реално управља његовом државом народ такође незна. Ко влада Планетом народ исто тако незна. Куда га воде “глобализатори” и каква будућност га очекује, народ такође незна. Кога оптужити и отерати због општег зла, народ незна. Против кога се дићи, народ незна... Ако је и од западних демо(но)кратизатора - много је!

+

У робоније спадају Православне земље, па макар се налазиле у саставу ЕУ, као земље у које није могуће имети поверења. То зато, јер имају “погрешну” веру, али и мањак ратног, освајачког крсташког и колонијалног искуства: Грчка, Бугарска и Румунија. Овде спадају и све остале европске словенске и Православне псеудо-државе, чија је реална власт у рукама “ глобализатора”. Даље статус робинија имају и највећи број азијских и афричких земаља, од којих и оне специјално “усрећене”, као што су Авганистан, Ирак, Сирија, Египат, Либија, Јемен..., али и практично све афричке земље. Овде спада и претежан број земаља Латинске Америке, осим мањег броја “ побуњених “, и многе друге земље широм света.               

Псеудовладе и октроисане локалне елите успешно обављају задатке “ демократског развоја “ у својим робонијама, само уколико као последица “њихове” власти, дође до драстичног пада животног стандарда становништва тако да ово или гладује, или се налази на самој ивици глади; уколико дође до драстичног смањења броја становника са изразито негативном стопом наталитата; уколико млади, школовани и радно-способни буду присиљени да оду да раде и живе у западним колонатима; уколико школство буде производило безличне и сакато образоване људе, у ваздуху висеће конзумо-хедонисте, потребне НСП, а потпуно некорисне народу из кога потичу; уколико здравство буде искључиво служило “ здравом џепу “ фармацеутских и медецинских западних тајкуна, а не потребама народа, осуђеног на постепено изумирање; уколико конкурентни и лавовски део привреде буде у рукама Западних корпорација, које ће у Робонију увозити и продавати Западне производе нижег квалитета од оних за Запад, али виших цена од западних, и својим профитом увећавати материјално богатство Запада, док ће се Робонија све више задуживати и пропадати, јер привређује без извоза, обзиром да извоз предузећа из Робоније, које је власништво Запада, није извоз Робоније - то је све укупно - Западно!; уколико културно и духовно сасвим осиромаши народ и претвори га у убрзане, фрустриране и унезверене вечите путнике, и вечито незадовољне робове својих чула, нагона, грехова и страсти.                        

Стимулисањем и коришћењем само најнижих чиниоца у човеку, унижењем човека на ниво нижи од животињског, “глобализатори” су кренули да од човека сачине вечитог бога! Али, то што они могу да начине може да је, за разлику од човека, само псеудочовек који ће, будући без осећања, савести, слободе и идеала, живети само псеудоживот.    

+

А све је кренуло од утицаја једне лажне и “погрешне цркве и њене безблагодатне псеудо-вере пре око шеснаест векова, а завршава се псеудочовеком и његовим псеудоживотом, као резултатом погрешног развоја, наметнутог од стране безбожних Западних “ просвећених “ елита ( у наводницима су наведене речи св. Златоустог Владике Николаја - прим. бБ ), које не знајући шта чине, поново опаганише, одемонише и опоганише Запад, а и земље широм света којима господаре, лажно говорећи да је човек бог, који ће својим развојем владати васељеном. И тако је настала данашња “цивилизација” трица и трулежи, смртних богова и обожене природе “ ( Св. Златоусти Владика Николај ), која је боголиког човека довела на руб изчезнућа!

И претворише славу вечнога Бога у обличје смртнога човека,… па већма поштоваше и послужише твар него Творца (Рим. 1, 23.25).

Али, није по први пут у историји људског “ прељуботворног рода ” да реже грану са “Дрвета живота”, на којој седи. Ево шта им поручује бесмртни Псалмопевац, који је и и сам био велики цар, али мудар цар, без сумануте жеље да служи “ трицама и трулежи “, и да од себе чини “смртнога бога”:

+

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његова.

“ Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов. “

Онај што живи на небесима, смије се, Гоапод им се подсмијева.

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Поштујте Сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев Његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у Њ’ уздају!

( Пс. 2. 2,3,4,10,11,12 ).

+

И нека и први део 5. Поглавља опет заврши Св. Златоусти Владика Николај, јер не знамо никога ко би то боље од њега учинио:

 

“Заиста, браћо, бољи је Христос од света; и нема речи којима би се описала Његова надмоћност над светом. Свет своје љубимце обмањује, а Христос Своје љубимце истински награђује. Јер свет даје мало, а узима све; даје трулеж, а узима живот. Христос пак тражи мало, а даје све; тражи да одбацимо трулеж, а даје живот вечни ( оба акцента: бБ ). Христос је, браћо, наш једини истински пријатељ.

О васкрсли Господе Христе, помози нам одрећи се трица, одрећи се трулежи, и даруј нам живот вечни. Теби слава и хвала вавек. Амин.”

Одмуцао и откуцао

Брат Бодуш, 2017. Г.

Последњи пут ажурирано ( субота, 04 новембар 2017 )
 
Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 39 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.