header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Запрепашћујућа изјава руског епископа: ко осуђује епископа, неће имати новац Штампај Е-пошта
понедељак, 06 новембар 2017

 5. новембра 2017. године, у 22. Недељу по Педесетници, епископ душанбински и таџикистански Питирим (на фотографији) изговорио је проповед посвећену Јеванђељу о ботагашу и Лазару, у којој је парохијанима објаснио погубне последице (између осталог, лишавање материјаралних добара и одсуства чудеса и знамења) у оним парохијама где се осуђује недостојно свештенство.

Као пример за православне, владика је навео муслиманске заједнице које су покорне својим муфтијама и имамима и изразио уверење да ће се у оним муслиманским заједницама у којима се не осуђују нечасни исламски лидери догађати чудеса.

Владика је дословно рекао следеће:

 „Господ не уздиже тек тако неког на висине. Осуђивање црквених власти и свештенства лишава  нас вечног живота и земаљских блага (???).  Ако је Господ тако одлучио, да ја будем епископ у овој цркви, онда та црква, то јест ви, треба да поштујете епископа као Самога Христа. Хула на епископа лишава их земаљских блага (???!!!) у овом животу и чини несрећнима. И Господ неће помагати људима који допуштају осуђивање црквених власти, и неће чинити чудеса. Сила Божија у цркви се пројављује преко свештенства. И Свемогућство Божије пројављује се управо у томе што Господ чак и преко недостојног црквеног свештенства чини моћ и чудеса (!!!), по вери црквене заједнице. И што је јача вера те заједнице, више је чудеса.

Епископ Питирим са бајкерима из мото-клуба "Ноћни вукови"

А највећа добродетељ (!!!) црквене заједнице јесте ако је у њој недостојан свештеник или епископ, а они му све једно верују, не осуђују га и не трачаре о њему. Тада ће у тој заједници бити таква чуда, да Господ може обратити ка покајању и свештеника и епископа. Ето како се јавља сила Божија, а не кроз покушаје да се овде успостави нека земаљска правда.

Зашто данас ми православни тако лоше живимо? – зато што само осуђујемо. Чак и у муслиманским заједницима чиниће чуда (!!!), ако они не осуђују. А они не осуђују. Код њих је вековима васпитавана послушност.

Ето чему нас учи наше данашње Јеванђеље.“

Важно је напоменути да је овакву своју проповед владика изговорио две седмице пошто је његову епархију посетила група бајкера из клуба „Ноћни вукови“, након чега су се у блогосфери појавиле непријатне критике на његов рачун.

 

По материјалу са: „Све јереси“

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 06 новембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.