header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Запрепашћујућа изјава руског епископа: ко осуђује епископа, неће имати новац Штампај Е-пошта
понедељак, 06 новембар 2017

 5. новембра 2017. године, у 22. Недељу по Педесетници, епископ душанбински и таџикистански Питирим (на фотографији) изговорио је проповед посвећену Јеванђељу о ботагашу и Лазару, у којој је парохијанима објаснио погубне последице (између осталог, лишавање материјаралних добара и одсуства чудеса и знамења) у оним парохијама где се осуђује недостојно свештенство.

Као пример за православне, владика је навео муслиманске заједнице које су покорне својим муфтијама и имамима и изразио уверење да ће се у оним муслиманским заједницама у којима се не осуђују нечасни исламски лидери догађати чудеса.

Владика је дословно рекао следеће:

 „Господ не уздиже тек тако неког на висине. Осуђивање црквених власти и свештенства лишава  нас вечног живота и земаљских блага (???).  Ако је Господ тако одлучио, да ја будем епископ у овој цркви, онда та црква, то јест ви, треба да поштујете епископа као Самога Христа. Хула на епископа лишава их земаљских блага (???!!!) у овом животу и чини несрећнима. И Господ неће помагати људима који допуштају осуђивање црквених власти, и неће чинити чудеса. Сила Божија у цркви се пројављује преко свештенства. И Свемогућство Божије пројављује се управо у томе што Господ чак и преко недостојног црквеног свештенства чини моћ и чудеса (!!!), по вери црквене заједнице. И што је јача вера те заједнице, више је чудеса.

Епископ Питирим са бајкерима из мото-клуба "Ноћни вукови"

А највећа добродетељ (!!!) црквене заједнице јесте ако је у њој недостојан свештеник или епископ, а они му све једно верују, не осуђују га и не трачаре о њему. Тада ће у тој заједници бити таква чуда, да Господ може обратити ка покајању и свештеника и епископа. Ето како се јавља сила Божија, а не кроз покушаје да се овде успостави нека земаљска правда.

Зашто данас ми православни тако лоше живимо? – зато што само осуђујемо. Чак и у муслиманским заједницима чиниће чуда (!!!), ако они не осуђују. А они не осуђују. Код њих је вековима васпитавана послушност.

Ето чему нас учи наше данашње Јеванђеље.“

Важно је напоменути да је овакву своју проповед владика изговорио две седмице пошто је његову епархију посетила група бајкера из клуба „Ноћни вукови“, након чега су се у блогосфери појавиле непријатне критике на његов рачун.

 

По материјалу са: „Све јереси“

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 06 новембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 16 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.