header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Миодраг Лукић: Тесла као „Божанство“ у езотеријском (Њу Ејџ) календару
Миодраг Лукић: Тесла као „Божанство“ у езотеријском (Њу Ејџ) календару Штампај Е-пошта
среда, 08 новембар 2017
         Можда само ја тако видим свијет у коме живимо, односно дух времена који нам одређује норме понашања, али и ако би тако било не могу да одступим од оног у што сам увјерен све док мgи вријеме не докаже да сам био у заблуди, али то се неће десити премда често пожелим да се баш то деси. Наводим ово због оних који по сваку цијену желе да злопутребом имена Николе Тесле дају важност својим вјерским или филозофским увјерењима, која су благо речено, болесна. Још више због оних који безрезервно вјерују оним првим.

Прије неколико година је на итнернету била анкета са питањем „Ко је најзначајнији Србин свих времена“ или тако некако, па су између десет понуђених опција били понуђени Свети Сава и Никола Тесла. Гласао сам за Светог Саву и покушао да разговарам са двије „умне“ Боеграђанке о тој анкети. Једна је била новинарка Политике, а друга директорка Звезда филма. Новинарка је мудро ћутала, док је директорка (типичан примјерак нашег скоројевића) била упорна да ми докаже да је Никола Тесла најзначајнији Србин који се икада родио, али никако није успијевала да ми објасни шта је то Никола Тесла учинио за Србе да би био најзначајнији Србин који је икад рођен.

Премда је наша јалова дискусија трајала прилично дуго, нисмо успјели да се сложимо око тог питања, нити је поменута госпођа да ми понуди један једини аргумент за своју тврдњу.

Нисам се бавио Теслом. Како су физика и математика нешто чиме се никад нисам одушевљавао, нисам ни могао да наслутим, а камоли да уђем у срж његових истраживања, а оживљавање успомене на њега у миедијима сам поздравио, као исправљање неправде јер када сам дошао у Швајцарску скоро нико није знао ко је Никола Тесла, па ни они који су се бавили физиком.

 Почео сам да размишљам о Тесли, односно злоупотреби његовог лика, тек једне вечери када ми је један наш човјек понудио књиге секте Харе Кришна. Одбио сам да их узмем у руку јер сам већ одавно био упознат са овом сектом и њиховим умоболним вјеровањем, али је човјек био упоран и ваљда да ме фасцинира рекао ми је да је и наш познати научник Никола Тесла био припадник овог покрета (секте).

 У већини околности бих се вјероватно насмијешио и заобишао човјека, али он је сједио за мојим столом и то у ноћи након премијере моје комедије „Идеална жена“, премда је премијера добро прошла ја сам био исрпљен и неспреман за тешке разговоре, али човјек је био упоран, па сам се наљутио, рекао му нешто што не приличи пристојном човјеку и отишао кући љут на њега и себе. На њега што ме гњавио причом о том инидијском, божанском супер љубавнику и доводио то умоболно вјеровање у везу са Николом Теслом и на себе што га нисам игнорисао.

Име овог физичара је већ више пута употријебљено, да не кажем злоупотријебљено у последње двије деценије јер је мноштво писаца писало о њему, ваљда у нади да ће им његово име отворити врата књижевног неба у Србији. Чуо сам да је неко добио НИН-ову награду за роман о Николи Тесли, али се нисам потрудио да га прочитам јер је ова награда одавно обезвријеђена, или барем од романа „Потпалубље“ Владимира Аресенијевића јер сигурно није била безвриједна онда када је награду добио, данас заборављени, Војислав Лубарда. Како тај награђени аутор, тако и још гомила мање више анонимних аутора су оштрили своја пера причом о Николи Тесли, како већ рекох у нади да ће им његово име отворити врата. Ружније од ове употребе Тесле као књижевног лика је свакако злоупотреба разних секти и езотеријских покрета које својатају Теслу као свог „човјека“ премда неке нису ни постојале у вријеме када је он живио.

  Прије неколико година сам, за потребе писања романа Наличје раја, вршио истраживање о сектама, езотерији, тајним друштвима и трговини дрогом, и поред осталог више пута натрапао на име Николе Тесле и то у мноштву секти и покрета од Кришнаиста до Теозофа. Наравно све те секте су саставни дио пакленог пројетка званог „Њу ејџ“ изниклог из ђубрета званог Теозофија, а пажљиво његованог од стране америчке масонерије, док су два америчка масона одиграли кључне улоге у припремама за остварење овог пројекта. Први је пуковник Олкот који је заједно са Хеленом Блавацком утемељио теозофски покрет и Њу ејџ покрет, а други Бејли, супруг Алисе Ен Бејли који је заједно са супругом основао издавачку кућу Луцифер Труст.

Истина назив издавачке куће је већ након двије године промјењен у Луцис Труст, али доктрина није промијењена, припадници теозофског покрета као и пријатељи Луцис Труста били су и остали луциферијанци односно сатанисти.

 Дакле, више пута сам прочитао име Николе Тесле у текстовина разноразних секти и покрета, али га у мом роману нисам помињао јер како већ рекох, сматрам злоупотребом употребљавање његовог имена у белатеристици, али сам роман прожео причом о сатанистичком Њу ејџу, као и  сатанистичком Новом свјетском поретку.

Тек гледајући једну емисију на српској телевизији постало ми је јасно да је злоупотреба Теслиног имена достигла размјере епидемије и да је неко одавно требао да реагује, али страхујем да то ником не пада на памет у изумученом српском народу. Заинтересовавши се за ову тему све чешће сам уз име Николе Тесле сусретао име Велимира Абрамовића и то као неког ко је најбољи познавалац лика и дјела овог физичара рођеног у селу Смиљан код Госпића.

Николе Тесле више нема, као што нема Срба у селу у којем је рођен као син православног свештеника Николе и мајке Ђуке, али зло не мирију па име овог свештеничког сина муљају по устима као патоку и повремено га испљуну у својим небулотичним бљувањима.

Не бих се бавио Велимром Абрамовићем, јер овај, по његовој биографији судећи, интелектуални Голијат је таква величина да ми обични смртници би требали пред њим да скидамо капу ако већ не падамо до кољена, да није спознаје коју сам поменуо у почетку:

„Лудост је устоличена као врлина, глупост је постала друштвено прихватљива, док је здрав разум проглашен маном, а савијест гријехом.“

Не, ја Абрамовића не сматрам лудим, као ни будалом јер не вјерујем да је ни једно ни друго, него само вјешт оратор који манипулише онима који не виде даље од носа и дозвољавају да их фасцинира својим знањем и заведе полуистинама.

Како сам прошле године написао текст о његовој сестри Марини Абрамовић, могао би неко да помисли да их познајем и да имам, не дао Бог, нешто против њих. Истина је, да су ми и једно и друго као личности безначајни па се не бих ни трудио да их упознам, али су значајни као појаве, односно као људи који јашу на богоборству, ако већ не јашу на метлама како сам насловио текст о Марини Абрамовић.

 http://www.vaseljenska.com/misljenja/jahanje-na-metli-marine-abramovic/

Како је сестра достигла свјетску славу захваљујући џињеници да је лудост устоличена као врлина, глупост постала друштвено прихваћена, тако и брат покушава да у „духу времена“ заведе што више будала без здравог разума и угура их у „Њу ејџ“. Сестра то успијешно ради у Америци и постигла је чак да је неки прогласе најзначајнијом умјетницом нашег времена, што свједочи у корист мојој претходној тврдњи. Она којој долазе америчке јавне личности на спиритуелне вечере на којима се кувају мисли уз додатак свјеже сперме и мајчиног млијека, слови као аутор кореогрфија пјевачице познате као Леди Гага, ко је икад видио неки њен спот зна о чему говорим, али истовремено као и моћна вјештица која је, како њен брат тврди, излијечила поменуту пјеваљку од наркоманије, је сјена из које никако да изађе њен мање познати брат. Можда му баш због тога треба Тесла као аргумент за његове празне приче о метафизици и тлапње попут оне коју је изјавио као одговор на питање Биљане Ђоровић.

Б. Ђоровић. Рекли сте да ћете ми у свом тринаестом одговору открити Теслину космичку тајну, па изволите!

В. Абрамовић: Хоћу. Дуго сам размишљао где да позиционирам Теслу у средњевековној теолошкој архитектоници хришћанске анђеоске лествице, да га некако повежем са његовом хришћанском свештеничком породицом, али сам за Теслу једино одговарајуће место нашао у хијерархији надљудских бића теозофског учења (Теозофија је синтеза науке и религије, чији је оснивач Х.П. Блавацка у 19 веку; у њеном главном делу Тајна доктрина исцрпно се хвали научник и теозоф Виљем Крукс, Теслин истомишљеник и близак пријатељ): Тесла је Археј.

Ради бољег разумевања, навешћу хијерархију у целини (по спису Едуарда Ширеа Еволуција божанског; једну другу, исто тако важну Ширеову књигу, Велики посвећеници, Тесла је поклонио лорду Келвину, да је прочита на путовању бродом из Њујорка у Лондон.

Б. Ђоровић: И на крају, ево ко је езотеријски Никола Тесла, који је његов незавршени задатак и зашто Тесла живи међу нама.  

Б. Абрамовић: Најниже биће изнад човека је његов анђео чувар, задужен да га води.  

Арханђели, који су изнад анђела, владају душама народа; то је, по теозофима, свет колективног несвесног.

Археји, (назив потиче од Дионизија Аеропагите), којима припада и Никола Тесла, изнад су арханђела и у облику великих личности руководе свим преображајима човечанства на судбоносним прекретницама људске историје и науке, они су духови личности и космичких инстиката. Оваплоћују се у интелектуално моћним појединцима са задатком да воде бригу о људској врсти.

То је прва група духовних сила, које се уздижу над човеком; њихове акције су најживље и најсложеније и продиру дубоко у материју  као и у тајну људске индивидуалности.

Иза њих долази друга тријада сила, то су Деве индијске митологије, Дионизије их назива: ум, (гр., ексусиаи), владање, (гр., дyнемеис),  и царство (гр., хериотес). Ближи су божанству него човеку, али не могу, као арханђели, да сиђу у дубину материје, нити могу да воле човека, јер су непогрешиви. Ова бића одржавају материју, њихове силе су норма физичких система.

Далеко изнад људског поимања и могућности замишљања уздише се трећа тријада бића или сила, која је највиша: Престоли – врховне моћи пожртвованости и доброте, Серафин, на халдејском – љубав, и Херувим – смисао мудрости исконске снаге, толико су близу Бога да директно исијавају његову светлост. Они не раде већ блистају, они не стварају него преносе животне зраке Божије и буде их на нижим плановима постојања.

Престо, Серафин и Херувим чине врховну тријаду која надахњује космос својим животним дахом. Они су део Божанске сфере у ужем смислу, јер су својом природом изнад простора и времена, као и сам Бог, али очитују његово божанство у времену и у простору. То је то језгро о коме Тесла отворено говори амбасадору краљевине Југославије Владићу, језгро надљудских бића од самилосног светла чисте љубави “из кога добијам све своје идеје, али у чију тајну нисам продро…”.

Сваки ред сила прима подстицаје од горњег реда, али обрнуто није случај, утицај струјања је једносмеран, одозго према доле.

Врховни Владалац је Хиерос Логос – Свети Закон који влада начелом непрекидности свеукупног бесконачног света. Бог Творац (гр., Демиург) је несазнатљив. “О Боговима нема знања”, Мелис са Самоса, VI век п.н.е.

Вођен из дна космоса средишњим архетипом мистичне светлости, читавога живота свесно и с радошћу поклањајући људима спознате архетипске законе по којима ради природа, Тесла је трансфигурацијом на православни Божић 1943 у Њујорку и сам постао живи архетип оснивача нове научне религије.

Прочитао сам ово неколико пута и поново се вратио реченици из почетка јер овде је више него очигледно о чему се ради. На добро нађубреној њиви „Њу ејџа“ сије и жање ова „интелектуална громада“.

Па чак ако бих се дословно држао оне „живи и пусти друге да живе“ и признао право сваком човјеку да хљеб свој заради ако хоће (морао бих тада да будем толерантан прем свим врстама криминалаца) опет бих се запитао: Који медији и који новинари и из којих разлога, дозвољавају овакво тровање мог народа? Да, ово је тровање, уништавање оно мало здравог разума што нам је остало, јер ако неког представимо као генија, како Абрамовића представљају медији који о њему пишу и он сам, слабије образовани читаоци могу лако здраво за готово да узму његово ђубрење „Њу ејџ“ оранице.

Поменуо сам у самом почетку Теозофију из које је изникао „Њу ејџ“. Помиње је и Абрамовић. Не знам да ли је надобудан или неопрезан па помиње то зло или је убијеђен да већина читалаца нема појма о свијету у којем живе и о духу времена који влада.

Занимљиво је наравно да је Абрамовић познавалац „теорије завјере“, али је јасно да је као и већина оних који слове као познаваоци само човјек који говори оно што му је дозвољено да говори и да својим полуистинама наводи наивне на погрешан пут.

 Претражио сам интернет и потражио медије који пишу о Абрамовићу односно у чијим се програмима појављује Абрамовић и нисам се нимало изненадио што међу њима видим неке које сам некад сматрао искључиво патритоским.

Није ми први  пут да се увјерим да су већина оних који се представљају као патриоти у ствари „професионални патриоти“ и да не постоји ни једна озбиљна снага да се супростави злу које у Србији пропагира Велимир Абрамовић док његова сестра то много успијешније ради у Америци.

 

Миодраг Лукић

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.