header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Светозар Поштић о књизи Владимира Димитријевића "Син песника Диса" ("Легенда", Чачак, 2017) Штампај Е-пошта
петак, 17 новембар 2017
         За време окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату, српски народ  у Босни и Херцеговини суочио се са опасношћу од потпуног истребљења. Окружени од стране усташа, муслимана, немачке и италијанске војске, већина Срба која није побијена већ првих месеци након оснивања Независне Државе Хрватске нашао се у збеговима у планинама, без хране, топле одеће и крова над главом. Устаници са пушкама повели су борбу за очување народа, али нису могли сами против свих. У сталном бекству од усташке каме, Срби су били приморани да склопе савез са Италијанима, који су били најмање крвнички настројени против њих, и код њих затраже уточиште.

Згранути усташким злочинима, и окренути против комунистичког покрета, италијанска војна команда је у договору са четничким вођама прихватала Србе, одевала их и хранила. Упркос притисцима Хитлера, који је у Србима видео најопаснијег непријатеља на Балкану, Италијани су од НДХ одузимали територију, разоружавали их, и чак постављали српску грађанску власт у местима са већинским православних становништвом. За узврат, четници су се борили против партизана и нису нападали Италијане. Иако је Дража Михајловић до краја остао немачки непријатељ, ова сарадња је после рата послужила Титовим комунистима да оптуже четнике за издају и сарадњу са ратним непријатељем.

Један од официра који су водили преговоре са Италијанима у Херцеговини у циљу збрињавања српског народа у бекству од хрватског геноцида био је и син прослављеног српског песника Владислава Петковића Диса (1880-1917) погинулог у Првом светском рату, Мутимир Петковић. У београдској илегали после завршетка рата, Мутимира су комунисти ухватили приликом доласка на сахрану пријатеља 1945. године, и ту му се изгубио сваки траг.

Књига професора књижевности и православног публицисте Владимира Димитријевића о Дисовом сину  (Чачак: Легенда, 2017), описује све околности везане за Мутимирову "издају". Замишљена као роман, књига је постала збирка свеодачанстава о личном животу песника Диса и његовој породици, кратак преглед Равногорског покрета у Босни и Херцеговини, и рекапитулација његове улоге за време Другог светског рата.

Један од најзанимљивијих делова књиге је лирски запис мало познатог српског писца и новинара, Владана Стојановића Зоровавеља, чији је рад тек недавно почело да проучава неколико савремених српских књижевних критичара. Зоровавељ  у лирском стилу препричава детаље из својих сусрета са породицом Петковић, сцене са Дисовог импровизованог венчања са четрнаест година млађом поштанском службеницом Христином-Тинком, и о једном разговору са гимназијалцем Мутимиром.

Мутимир Петковић је 1940. завршио студије права, после окупације земље се придружио покрету генерала Драже Михајловића, и постао ађутант капетана Бошка Тодоровића, кога су партизани убили 1942. године. Да би дочарао атмосферу у редовима разбијених и изданих Равногораца на завршетку рата, Димитријевић наводи писма Војина Андрића, најмлађег београдског доктора права, који пише својој драгој у Београд. Андрић је ухапшен и убијен приликом покушаја да емигрира након двадесетогодишњег робовања у Титовој Југославији, а Мутимир, који се због љубави према једној непознатој жени вратио у престоницу, бесповратно нестаје. Као што се његов отац утопио у Јонском мору, тако се Дисов син утопио у послератној освети неимара бескласне утопије над кулацима, "буржујима", монархистима и неистомишљеницима.

Књига Владимира Димитријевића о Дисовом сину пре је ламент над нашим идеолошким поделама него апологија Чиче и његовог оружаног отпора. На крају крајева, четрдесетпетогодишње кривљење историје и клевета ројалиста у последње време само је делимично ублажена. На власти у Србији сада су синови над-националних опортуниста који родољубима, уз свесрдну подршку богобораца Империје одмах лепе јавну стигму клеро-фашиста. Звог тога је ово искрено сведочанство мали допринос успостављању објективности и повратку правим, ванвременим вредностима у намученој и девастираној земљи Србији.

 

Извор: backshopjournal.com

Последњи пут ажурирано ( субота, 18 новембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 56 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.