header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Светозар Поштић о књизи Владимира Димитријевића "Син песника Диса" ("Легенда", Чачак, 2017) Штампај Е-пошта
петак, 17 новембар 2017
         За време окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату, српски народ  у Босни и Херцеговини суочио се са опасношћу од потпуног истребљења. Окружени од стране усташа, муслимана, немачке и италијанске војске, већина Срба која није побијена већ првих месеци након оснивања Независне Државе Хрватске нашао се у збеговима у планинама, без хране, топле одеће и крова над главом. Устаници са пушкама повели су борбу за очување народа, али нису могли сами против свих. У сталном бекству од усташке каме, Срби су били приморани да склопе савез са Италијанима, који су били најмање крвнички настројени против њих, и код њих затраже уточиште.

Згранути усташким злочинима, и окренути против комунистичког покрета, италијанска војна команда је у договору са четничким вођама прихватала Србе, одевала их и хранила. Упркос притисцима Хитлера, који је у Србима видео најопаснијег непријатеља на Балкану, Италијани су од НДХ одузимали територију, разоружавали их, и чак постављали српску грађанску власт у местима са већинским православних становништвом. За узврат, четници су се борили против партизана и нису нападали Италијане. Иако је Дража Михајловић до краја остао немачки непријатељ, ова сарадња је после рата послужила Титовим комунистима да оптуже четнике за издају и сарадњу са ратним непријатељем.

Један од официра који су водили преговоре са Италијанима у Херцеговини у циљу збрињавања српског народа у бекству од хрватског геноцида био је и син прослављеног српског песника Владислава Петковића Диса (1880-1917) погинулог у Првом светском рату, Мутимир Петковић. У београдској илегали после завршетка рата, Мутимира су комунисти ухватили приликом доласка на сахрану пријатеља 1945. године, и ту му се изгубио сваки траг.

Књига професора књижевности и православног публицисте Владимира Димитријевића о Дисовом сину  (Чачак: Легенда, 2017), описује све околности везане за Мутимирову "издају". Замишљена као роман, књига је постала збирка свеодачанстава о личном животу песника Диса и његовој породици, кратак преглед Равногорског покрета у Босни и Херцеговини, и рекапитулација његове улоге за време Другог светског рата.

Један од најзанимљивијих делова књиге је лирски запис мало познатог српског писца и новинара, Владана Стојановића Зоровавеља, чији је рад тек недавно почело да проучава неколико савремених српских књижевних критичара. Зоровавељ  у лирском стилу препричава детаље из својих сусрета са породицом Петковић, сцене са Дисовог импровизованог венчања са четрнаест година млађом поштанском службеницом Христином-Тинком, и о једном разговору са гимназијалцем Мутимиром.

Мутимир Петковић је 1940. завршио студије права, после окупације земље се придружио покрету генерала Драже Михајловића, и постао ађутант капетана Бошка Тодоровића, кога су партизани убили 1942. године. Да би дочарао атмосферу у редовима разбијених и изданих Равногораца на завршетку рата, Димитријевић наводи писма Војина Андрића, најмлађег београдског доктора права, који пише својој драгој у Београд. Андрић је ухапшен и убијен приликом покушаја да емигрира након двадесетогодишњег робовања у Титовој Југославији, а Мутимир, који се због љубави према једној непознатој жени вратио у престоницу, бесповратно нестаје. Као што се његов отац утопио у Јонском мору, тако се Дисов син утопио у послератној освети неимара бескласне утопије над кулацима, "буржујима", монархистима и неистомишљеницима.

Књига Владимира Димитријевића о Дисовом сину пре је ламент над нашим идеолошким поделама него апологија Чиче и његовог оружаног отпора. На крају крајева, четрдесетпетогодишње кривљење историје и клевета ројалиста у последње време само је делимично ублажена. На власти у Србији сада су синови над-националних опортуниста који родољубима, уз свесрдну подршку богобораца Империје одмах лепе јавну стигму клеро-фашиста. Звог тога је ово искрено сведочанство мали допринос успостављању објективности и повратку правим, ванвременим вредностима у намученој и девастираној земљи Србији.

 

Извор: backshopjournal.com

Последњи пут ажурирано ( субота, 18 новембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 7 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.