header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Свети Исаак Сиријски: Уздање у Бога је стена необорива Штампај Е-пошта
субота, 18 новембар 2017

 На свим путевима којима у свету ходе људи неће наћи мира док се не приближе уздању у Бога и надању на Њега Јединога.

Ко се у Бога узда, стамен је у срцу, и сви људи виде честитост његову и пред  непријатељима је вазда хвала његова.

Ко уста своја уздржава одклевете, тај срце своје чува од страсти.

А ко срце своје чува од страсти, тај непрестано гледа Господа.

Ко стално о Богу размишља, тј од себе демоне одгони и искорењује семе њихове злости.

Ко душу своју непрестано надгледа, у њега се срце откривењима увесељава.

Ко вид свога ум унутар самога себе усредсређује, тај зору Духа у себи сазерцава.

Ко се сваког блуђења ума узгнуша, тај сазерцава Владику свога унутар срца свога.

Ако волиш чистоту, у којој је могуће сазерцаватиу Владику свију, онда никога не клевећи и не слушај онога ко клевеће брата свога. Ако се други пред тобом препиру, затвори уши и бежи одатле да не слушаш изразе гневне, и да не умре душа твоја, лишивши се живота. Срце раздражено не прима у себе тајне Божије, а кротки и смиреноумни (човек) источник је тајни новога века.

Ко је болестан и зна своју болест, тај је дужан да себи тражи лека. Ко сазна од чега је болестан, тај је већ близу излечењу своме, и лако ће га пронаћи. Отврдлошћу срца умножавају се болесзти његове; и ако се болесник противи лекару, мучење његово се увећава. Нема греха неопростивога, осим греха непокајанога.

Држи у себи свагда у сећању оне који те добродетељима превасходе, да би свагда у себи сагледавао недостатке своје спрам мере њихове. Држи свагда у уму најтеже невоље невољних и огорчених, да би сам приносио дужно благодарење за мале и ништавне невоље кроз које пролазиш и да би био у стању да их са радошћу подносиш.

Тешко је младости да се без вежбања под јарам светиње упрегне. Почетак помрачења ума (када знаци његови почну у душу да се пројављујују) пре свега огледа се у лености за службу Божију и молитву.

Јер, путу ка душевној саблазни, по правилу претходи отпадање душе од овога (двога). Када се, пак лиши помоћи Божије, душа лако пада у руке противника својих.

А такође и, чим ппчне да занемарује дела добродетељи (врлине) душа се неприметно увлачи у оно што је добродетељи супротно.

 

Са руског: Матеј Арсенијевић

Извор: „Православни одговор“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.