header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Свети Исаак Сиријски: Уздање у Бога је стена необорива
Свети Исаак Сиријски: Уздање у Бога је стена необорива Штампај Е-пошта
субота, 18 новембар 2017

 На свим путевима којима у свету ходе људи неће наћи мира док се не приближе уздању у Бога и надању на Њега Јединога.

Ко се у Бога узда, стамен је у срцу, и сви људи виде честитост његову и пред  непријатељима је вазда хвала његова.

Ко уста своја уздржава одклевете, тај срце своје чува од страсти.

А ко срце своје чува од страсти, тај непрестано гледа Господа.

Ко стално о Богу размишља, тј од себе демоне одгони и искорењује семе њихове злости.

Ко душу своју непрестано надгледа, у њега се срце откривењима увесељава.

Ко вид свога ум унутар самога себе усредсређује, тај зору Духа у себи сазерцава.

Ко се сваког блуђења ума узгнуша, тај сазерцава Владику свога унутар срца свога.

Ако волиш чистоту, у којој је могуће сазерцаватиу Владику свију, онда никога не клевећи и не слушај онога ко клевеће брата свога. Ако се други пред тобом препиру, затвори уши и бежи одатле да не слушаш изразе гневне, и да не умре душа твоја, лишивши се живота. Срце раздражено не прима у себе тајне Божије, а кротки и смиреноумни (човек) источник је тајни новога века.

Ко је болестан и зна своју болест, тај је дужан да себи тражи лека. Ко сазна од чега је болестан, тај је већ близу излечењу своме, и лако ће га пронаћи. Отврдлошћу срца умножавају се болесзти његове; и ако се болесник противи лекару, мучење његово се увећава. Нема греха неопростивога, осим греха непокајанога.

Држи у себи свагда у сећању оне који те добродетељима превасходе, да би свагда у себи сагледавао недостатке своје спрам мере њихове. Држи свагда у уму најтеже невоље невољних и огорчених, да би сам приносио дужно благодарење за мале и ништавне невоље кроз које пролазиш и да би био у стању да их са радошћу подносиш.

Тешко је младости да се без вежбања под јарам светиње упрегне. Почетак помрачења ума (када знаци његови почну у душу да се пројављујују) пре свега огледа се у лености за службу Божију и молитву.

Јер, путу ка душевној саблазни, по правилу претходи отпадање душе од овога (двога). Када се, пак лиши помоћи Божије, душа лако пада у руке противника својих.

А такође и, чим ппчне да занемарује дела добродетељи (врлине) душа се неприметно увлачи у оно што је добродетељи супротно.

 

Са руског: Матеј Арсенијевић

Извор: „Православни одговор“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 95 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.