header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Свети Исаак Сиријски: Уздање у Бога је стена необорива
Свети Исаак Сиријски: Уздање у Бога је стена необорива Штампај Е-пошта
субота, 18 новембар 2017

 На свим путевима којима у свету ходе људи неће наћи мира док се не приближе уздању у Бога и надању на Њега Јединога.

Ко се у Бога узда, стамен је у срцу, и сви људи виде честитост његову и пред  непријатељима је вазда хвала његова.

Ко уста своја уздржава одклевете, тај срце своје чува од страсти.

А ко срце своје чува од страсти, тај непрестано гледа Господа.

Ко стално о Богу размишља, тј од себе демоне одгони и искорењује семе њихове злости.

Ко душу своју непрестано надгледа, у њега се срце откривењима увесељава.

Ко вид свога ум унутар самога себе усредсређује, тај зору Духа у себи сазерцава.

Ко се сваког блуђења ума узгнуша, тај сазерцава Владику свога унутар срца свога.

Ако волиш чистоту, у којој је могуће сазерцаватиу Владику свију, онда никога не клевећи и не слушај онога ко клевеће брата свога. Ако се други пред тобом препиру, затвори уши и бежи одатле да не слушаш изразе гневне, и да не умре душа твоја, лишивши се живота. Срце раздражено не прима у себе тајне Божије, а кротки и смиреноумни (човек) источник је тајни новога века.

Ко је болестан и зна своју болест, тај је дужан да себи тражи лека. Ко сазна од чега је болестан, тај је већ близу излечењу своме, и лако ће га пронаћи. Отврдлошћу срца умножавају се болесзти његове; и ако се болесник противи лекару, мучење његово се увећава. Нема греха неопростивога, осим греха непокајанога.

Држи у себи свагда у сећању оне који те добродетељима превасходе, да би свагда у себи сагледавао недостатке своје спрам мере њихове. Држи свагда у уму најтеже невоље невољних и огорчених, да би сам приносио дужно благодарење за мале и ништавне невоље кроз које пролазиш и да би био у стању да их са радошћу подносиш.

Тешко је младости да се без вежбања под јарам светиње упрегне. Почетак помрачења ума (када знаци његови почну у душу да се пројављујују) пре свега огледа се у лености за службу Божију и молитву.

Јер, путу ка душевној саблазни, по правилу претходи отпадање душе од овога (двога). Када се, пак лиши помоћи Божије, душа лако пада у руке противника својих.

А такође и, чим ппчне да занемарује дела добродетељи (врлине) душа се неприметно увлачи у оно што је добродетељи супротно.

 

Са руског: Матеј Арсенијевић

Извор: „Православни одговор“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.