header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Беседа оца Симеона у манастиру Војловица Штампај Е-пошта
уторак, 05 мај 2009

Отац Симеон - игуман манастира Рукумија

СВЕТОСАВЉЕ ДАНАС: ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ

(против канонске и против предањске измене у богослужењима, заједничке молитве са неправославнима, јеретичка  учења)

           Ваше Преосвештенство, браћо свештеници, сестре монахиње, драга браћо и сестре,

           Христос  Воскресе!

        У оквиру теме "Светосавље данас: изазови и одговори", требало би говорити о противканонским и противпредањским изменама у богослужењу - Светој Литургији и о томе да ли је допуштено православнима да се моле са неправославнима, односно јеретицима. Такође, требало би нешто рећи и о јеретичким учењима која се увлаче у нашу Свету Цркву Православну. Поменуте тезе су прилично опширне, па ћу, штедећи ваше драгоцено време, покушати, уз помоћ Божју, да дам свој допринос расветљавању овог питања.

         У почетку би требало објаснити неке важне појмове и одговорити на нека питања. Прво од тих питања, на која требамо одговорити, јесте:

        Шта је Православље?

        Православље је прослављање Бога,  Духом Светим,  тј. благодаћу Духа Светога, благодаћу коју добијамо  кроз Свете тајне Цркве православне.               

       Православље је исто што и Правоверје, а то значи држати се Вере Светих (описане у истоименој књизи Катихизис Светог Владике Николаја Србског) и ту веру  чувати и бранити. Да би то било могуће,  најпре је потребно упознати Веру светих и трудити се да по њој и живимо.

        Шта је то Светосавље?

        Светосавље је ни мање ни више него Православље, тј. оно је и Правоверје. Свети Сава је првобитне Хришћанске истине и веровања, побожност и Богослужење, схватање света и живота у њиховој непомућеној чистоти и богооткривености, учинио општом својином нашег народа. Васпитаник Свете Горе, велики подвижник и праведник, Свети Сава је рођен и препорођен Духом Светим, и њиме је родио и препородио род србски. Духом Светим је Свети Сава сабрао и написао  Законоправило, Хиландарски типик и  итд... Духом Светим писали су и дисали и други Србски Светитељи, од којих истичем нарочито Светог Владику Николаја. Ја бих овом приликом поменуо само неке од његових богонадахнутих списа, као што су рецимо: Вера Светих, Пролог, Завет Св. Цара Лазара, Омилије,  Духовна  Лира, Кроз тамнички прозор. Читањем било које књиге Светог Владике Николаја у човеку се буди љубав према Христу, Србству, а то значи према Светосављу. Књиге Светог Владике Николаја уче нас Православљу - Правоверју  - Светосављу и дају образац како живети  Истином -  Духом Истине и како очувати истинито учење од јеретичких заблуда и новотарија у богослужењу. Ко не зна истинито учење наше Свете Цркве, нека  отпочне одмах да га упознаје и да њиме живи, да не би био издајник Србства и Светосавља.

         Што се тиче противканонских и противпредањских измена у Богослужењу, поменуо бих најпре велику љубав и  жртву коју чини Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор, наш данашњи домаћин, према страдајућем свештенству, монаштву и верујућем народу из епархија у којима су самовољно и против саборских одлука уведене промене у богослужбени поредак, а у некима од њих и сама чистота наше вере доводи се у питање. Овом приликом заблагодаримо Његовом Преосвештенству Епископу Никанору на његовој љубави и жртви, и помолимо се Свемогућем Богу да га укрепи и да му да снаге  да истраје до краја у одбрани саборности и васпостављању једнообразности у богослужбеном поретку наше свете Српске Цркве и очувању чистоте наше Свете вере. Истичем да је Његово Преосвештенство Епископ Никанор, својим предавањем у манастиру Липовцу, поставио темељ борби за одбрану наше Свете православне вере и богослужбеног поретка у нашој Цркви. Ово предавање од свег срца препоручујем, а оно се може у текстуалном облику пронаћи на неким интернет сајтовима.

         Искористићу ову прилику да истакнем и борбу Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија у одбрани Православља и србства на светој србској земљи Косову и Метохији, а такође и  његову борбу у очувању чистоте светог Православља од уплива јеретичких и богохулних учења у нашу свету православну Српску Цркву.

         Такође препоручујем читање написа Владике Јефрема бањалучког "Свету Литургију очувати и служити неизмењену." Владика је то православно - светосавски - светоотачки обрадио, очигледно надахнут Духом Светим. То што је Владика Јефрем написао у вези читања молитава на Литургији, о Светом Сави, о оцу Јустину и њиховој литургијској пракси, о причаснима и побожним песмама, о Западном ропству, о обновљеницима у Русији, о навлачењу олтарске завесе, о причешћивању, о Тропару трећег часа, о Учитељном известију - јесте Православно Предање Цркве Христове.

          Драги моји, помолимо се Свемогућем Богу, Пресветој Богородици - Мајци Божијој, Светом Сави,  Светом Владики Николају и свима србским светима да и остали србски епископи спознају време у коме живимо, и опасности са којима се наша Црква и наш народ суочавају у данашње време, и да на предстојећем Сабору буду у јединомислију по питању вере и поретка.   

          Оно што би требало нарочито упамтити у вези промена у Богослужењу јесте следеће:

          "Помесне Цркве немају право да мењају догме, морално учење, литургику и опште каноне. Унутрашње, суштинско, јединство целокупне Православне Цркве састоји се у јединству вере, благодати, молитве и литургије, црквене дисциплине и црквене јерархије. Тако да се верник и свештеник сваке посебне помесне Цркве осећа у свакој другој помесној Цркви као у својој.

           -По учењу православне теологије, глава Православне Цркве је сам њен Оснивач - Господ Исус Христос - а видљива врховна власт улрављања и учења не припада лично ни једном епископу, нити патријарху, него само васељенском сабору. Одлуке васељенског сабора обавезне су за целу Цркву; ниједна помесна  самостална Црква не може мењати одлуке васељенског сабора." (Цитирано из календара Српске Цркве за 1987. год.)

          Треба се молити за неправославне, то може и то је добро, али молити се заједно са њима у храму, кући или било где, то је нодопустиво, јер је мољење са јеретицима забрањено светим Канонима наше Свете Православне Цркве.  Како се молити са људима који нису православни, који не живе Благодаћу Светога Духа и у сарадњи са њоме не делају дело спасења својих душа у овоме свету. Инославнима може свештеник да чита молитве за здравље, ако то владика благослови, али се неправославни не могу помињати на Светој Литургији; за њих се не могу вадити честице на Проскомидији. Да би се  то могло чинити, потребно је да се инославни одрекну најпре својих јеретичких учења, да их прокуну, да прихвате Православље -Правоверје, да се припреме, па да се крсте и миропомажу, или да се само миропомажу према чину примања јеретика у Православну Цркву; да тако постану чланови Цркве - Тела Христовог. Треба упамтити и то да из јереси и прелести избавља само Господ Бог, а наше је да се молимо, постимо и чинимо милостиње, да би се неко окренуо Истоку -  тј. Истини. Ако су инославни крштени у име Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, погружавањем у воду или обливањем,  онда се примају у Цркву Миропомазањем. Ако изразе жељу да се над њима изврши Света тајна крштења, треба им изаћи у сусрет. О причешћивању инославних у Православној Цркви не може се ни говорити; њима се  не даје  ни нафора. Јер, како би то могло бити када они не могу ни присуствовати Светој Литургији. Ако изразе жељу да упознају Православље,  да напусте јерес, могу бити у храму на Светој Литургији до јектеније за оглашене. Ако их пустимо да буду на целој Служби, то није добро за наш народ, а и Канони то строго забрањују.

         О јереси

         По мом скромном расуђивању, један од најбољих одговора на питање шта је јерес, дао је Св. Игњатије Брјанчанинов, који у својој беседи у Недељу Православља каже:

        "Речју 'анатема' означава се одлучење (изопштење).  Када Црква анатемише неко учење, то значи да оно у себи садржи хулу на Светога Духа и да ради спасења мора бити одбачено и уклоњено, као што се отров уклања са хране. Кад се анатемише човек, то значи да је неповратно усвојио богохулно учење, да њиме ускраћује спасење и себи и оним ближњим којима преноси свој начин размишљања. Када човек одлучи да напусти богохулно учење и да прихвати учење Православне Цркве, обавезан је да, према њеним правилима, анатемише лажно учење којег се до тада придржавао, које га је уништавало удаљујући га од Бога, подржавајући га у непријатељству према Богу, у хули на Светога Духа и у општењу са сатаном.

         Значење анатеме је значење духовног црквеног лека против болести у човековом духу, која узрокује вечну смрт. Вечну смрт узрокују сва људска учења која у Богом откривено учење о Богу уносе своја умовања преузета од лажног разума, из телесног мудровања, тог заједничког наслеђа палих духова и људи. Људско умовање, унето у учење хришћанске вере, назива се јерес, а последовање том учењу  - зловерје.“ И даље Свети Игњатије Брјанчанинов наставља:      

         „Црква проглашава: "Оне, који су свој разум потчинили послушности божанском откровењу и који се за њега подвизавају,  величамо и хвалимо; од оних, који се противе истини, ако се нису покајали пред Господом, очекујемо преобраћање и покајање, а ако не буду хтели да следе Свето Писмо и Предање апостолске Цркве, одлучујемо их и анатемишемо."

         "Онима, који поричу биће Божије и тврде да је свет самобитан, да се у њему све дешава без промисла Божијег и случајно, анатема"!

         "Онима, који говоре да Бог није дух него вештаство, који Га не признају за праведног, милосрдног, премудрог, свезнајућег и који износе овоме сличне хуле: анатема"!

          "Онима, који се усуђују да тврде да Син Божији није једносуштан и раван по части Оцу, а такође ни Дух Свети, који не исповедају да су Отац, Син и Свети Дух један Бог: анатема"!

         "Онима, који себи допуштају да кажу да за наше спасење и очишћење од грехова није био потребан долазак на свет ваплоћеног Сина Божијег и Његово добровољно страдање, смрт и васкрсење: анатема"!

         "Онима, који не прихватају благодат искупљења које проповеда Еванђеље као једино средство за наше оправдање пред Богом: анатема"!

         "Онима, који се усуде да кажу да пречиста Дјева Марија није била Дјева пре рождества, у рождеству и након рождества: анатема"!

         "Онима, који не верују да је Дух Свети уразумио пророке и апостоле, кроз њих нам објавио истински пут и посведочио га чудима, да Он и сада обитава у срцима верних и истинских хришћана, поучавајући их свакој истини: анатема!"

        "Онима, који поричу бесмртност душе, крај века, будући Суд и вечну награду за врлину на небесима и осуду за грех: анатема"!

         "Онима, који одбацују Тајинства свете Христове Цркве: анатема". "Онима, који одбацују саборе Светих Отаца и њихова предања сагласна божанском откровењу, а која побожно чува саборна апостолска Црква: анатема"!

         Божанска Истина се оваплотила да би спасла нас, који смо страдали због прихватања и усвајања убиствене лажи. Ако ви останете у науци мојој, објављује она, ако прихватите Моје учење и останете му верни, заиста сте Моји ученици  и познаћете истину, и истина ће вас ослободити (Јн. 8, 31-32). Остати веран учењу Христовом може само онај ко одлучно одбацује и ко увек буде одбацивао сва учења, која су измислили и измишљају одбачени духови и људи; учења непријатељска Христовом, учењу Божијем, која нарушавају његову целовитост и неповредивост. Откривено учење Божије чува се у неповређеној целини једино и искључиво у крилу Источне Православне Цркве. Амин."

         Слава Богу и хвала за све! Амин.

Последњи пут ажурирано ( среда, 01 јул 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 54 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

МОЛБА

Молимо наше цењене посетиоце да се у својим молитвама помоле Господу и за здравље и спасење душе Данијеле, Љиљане и Радована.

 Унапред се захваљујемо!


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.