|
 Циклус ДРУГИ:
ТЕРАПИЈА БОЛЕСТИ ЧОВЕЧАНСТВА: БОГОЛИКИ ЧОВЕК И ЊЕГОВА БУДУЋНОСТ Глава прва, први део: ПРАВОСЛАВНА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕОЛОГИЈА (ПАГАНИ СВИХ ЗЕМАЉА - ОХРИСТОВИТЕ СЕ!) (Безбожје је узрок деструкције људске заједнице. Како је могуће преживети и ову последњу “финалну трку - тзв. глобализацију, смртно агресивног, паганског и духовно мртвог Запада?).
+ + + Духовне одреднице Православне идеологије “ Ако хоћете слушати добра земаљска јешћете. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше. “ ( Ис. 1,19-20 ). + Сва кажњавања са Неба, или самокажњавања људи Божјим допуштењем ратова, епидемија, болести, природних катаклизми и каквих све не других облика страдања, од вајкада до данас сведочи само једно: да велика већина човечанства, због своје гордости и непокајаности те усмерења на зло и непослушност Свемилостивом, Свесажаљивом и Свеблагом Творцу, одувек није имала, нема и никада неће имати “очи да види и уши да чује”. А ова чињеница, опет, сведочи да се одувек велика већина човечанства не ослања на свој “ здрави разум “, него да њиховим душама управљају црне силе, мрзитељи и уништитељи човека “од искона”, “отац лажи” са његовим демонским легионима. “Здрав разум” људи духа овога света није ништа друго до имплантација мисли и жеља црних сила у Божјом Благодаћу незаштићени безбожни човечји ум; ове силе, злокоришћењем грехова и страсти, владају душама болесних људи и негоне их да чине оно, што ови у стању душевног оздрављења ( у Божјом Благодаћу помогнутој борби за очишћење од грехова и страсти ), “ ни у сну “ не би учинили! “Здраворазумци”, на учињено добро дело стално узвраћају злим, а што је правило понашања њихових црних господара и управљача њихових дела. Из примера следи још један закључак: да “здраворазумци” свој болестан разум сматрају здравим, а што значи да се њихов болестан разум налази у стању сталне заблуде!. ( “ Здрави су само они људи, који су без страсти, а тих је најређе “, написао је један српски богослов и професор, из некада Православне бачке епархије ). Јер да се већина ослања на заиста здрави разум, побеђивао би смирени живот, и не би читава историја човечанства била историја насиља и смрти: крвавих и рушилачких освајања, преврата, издаја, одмазди, и какве све не друге патологије, која сведочи, не о здрављу, већ о тешкој оболелости људи духа овога света. И након два миленијума од посете Бога Мира и Љубави човечанству, ово још увек није успело да се из варварства подигне на степен цивилизованог решавања сукоба! Све што важи за Јудеју, која није препознала божанског Посетиоца, важи и за читаво безбожно човечанство; Јудеји су до данас преживели, но уз веома тешка страдања али, у овом другом случају, последице по човекову заједницу биће фаталне. + Разуме се, нико не очекује да овај наш труд може и за једну нано јединицу да поправи ужасан пад и јадно духовно стање савременог пропалог човечанства, где огромна већина људи живи као безбожни пагани, убеђени материјалисти, хедонисти и конзумеристи; живи животом на нижем духовном нивоу од животињског. Оно што очекујемо то је разумевање чињенице да је одступништво од Бога кључни узрок што је човечанство стигло на руб пропасти самоуништењем. Одступање од Богом откривене Истине, узрок је паралелног одступања Божје Благодати ( ова је нетварне, божанске природе, и зато реч “ Благодат “, треба обавезно писати великим словом ). Без Божје Благодати не рађа се вера, јер је ова врлина дарована нам Благодаћу Божјом. Ево шта о томе каже Св. Златоусти Владика Николај Српски и Свеправославни: “ Ниједну врлину не може душа сама од себе родити. Само оплођена Богом, душа рађа врлине. Оплођена пак светом, душа или остаје јалова или рађа грех и порок. Зато Господ и говори људима: Ја сам муж ваш “. ( Јерем. 3,14 ). А безверје и безбожје су синоними - једнаке “вредности” грешног, острашћеног и деструктивног стања душе. Безбожје је узрок чињенице да у душама огромне већине људи дивљају страсти егоизма и егоцентризма: личног, групног ( касније класног ), националног и националних савеза. Данас је то нарочито случај са дивљањем страсти у душама житеља у злу уједињеног Запада. Ово дивљање достигло је свој крајњи степен развоја, од духовних учитеља означен као хистерични фанатизам, који је, историја сведочи - предратно стање душа огромне већине острашћених житеља некада “Светог римског царства”, а данас наследника поменутог царства - “Империје залазећег сунца”. + Грешне страсти у душама људи, подстицане и руковођене црним силама “ из поднебесја “ које у безбожним душама и буквално господаре, својим развојем узрокују настанак све дубљих заблуда и прелести, све до уобличења све шире распрострањених, па и глобалних заблуда, названих начела ( вјерују ), овога света. Тако настају глобалне деструктивне утопије, идоли овога света, у које пале душе људске безрезервно верују, којих се у животној пракси стриктно придржавају, одлагајући све до неизбежно фаталног краја одговоре на питања, која се покајаним Божјим душама “сама” намећу: а шта ако ово бесомучно бушење и пљачкање Планете доведе до глобалних природних катаклизми?; а шта ако загревање Планете доведе до потопа?; а шта ако неки болесник стисне дугме, или се догоди неки случајан екцес, и дође до атомског рата?; а шта ако природна катастрофа изазове атомску?; а шта ако се неки вештачки вирус отме контроли и уништи човечанство?; а шта... Оваквих “ а шта” има много више него што било ко од људи може и да замисли! Разуме се, данас највећа опасност од самоуништења човечанству прети од комбинованог деловања страсти себељубивог егоизма, сујете и гордости у душама људи на Западу Планете, развилих се до највишег степена хистеричног фанатизма. Овакво стање душа на острашћеном Западу непосредан је узрок и предходна два светска сукоба; ове је човек, захваљујући чињеници да је тада био на предатомском, “нижем”, степену развоја преживео. Али, шта би се догодило да су сукобљене стране у првим годинама сукоба развиле атомску бомбу? Ево примера, који тачно илуструје шта би се догодило: на крају 2. св. рата, иако је већ био поражен и на коленима, у Јапану су “даром” са Запада ипак биле “посађене две печурке”, како би се искључила било каква сумња ко је господар овога света, као и да снага његова “ у топузу лежи “! ( Последично: “ трагови му смрде нечовјештвом “! ). Пример добро илуструје и чињеницу да је “развој” безбожног човека сигуран пут ка његовом самоуништењу. + Све досадашње владајуће идеологије у новијој историји, од француске револуције до данас, доследно су атеистичке, богоборне и човекоцентричне. Све оне озакоњују и штите себичне интересе појединца, народа (држава) и њихових интересних удружења, и стимулишу борбу ради поседовања све већих количина материјалних добара и задовољавања све захтевнијих материјалних потреба, а што је погрешно названо “развој”, коме је придодат значај апсолутног смисла свих “позитивних” активности човека! Овде треба додати и обоготворену науку као “погонско” средство развоја, и навели смо кључне глобалне идоле безбожног човека овога света, оживљене и глобално “крунисане” поменутим идеологијама. Ови глобални идоли бездушног егоизма, трулежног материјализма и слепе гордости, генератори владавине смрти на Планети, не би доминирали светом да међу људима није присутно опште безбожје. + Човек, острашћен себељубљем и егоизмом, и склон обожавању поменутих идола, односе са људима ( унутар једне нације, као и међу нацијама ), уређује силом, лажју и преваром. Зато од пада човека, па све до данас, људска заједница није изашла из ере вандализма, и није прешла у еру мирног решавања сукоба - цивилизације. Ера вандализма је до краја исрпљена достигнутим степеном технолошко-информационог развоја, и посебно апокалиптичног развоја средстава силе и одмазде. Уколико самоубиственим безумљем безбожних људи ова ера буде продужена, хистерични фанатизам Запада изазваће Армагедон. И сам постхуманизам, са идеологијом тзв. глобализације, свој узрок налази у необузданом дивљању страсти себељубивог егоизма код Западне глобалне елите. Ова страст, у садејству са гордошћу и охолошћу, као константе и доминанти понашања ове елите, “ захтева” да максимум свих ресурса Планете, припадне “ цивилизованим и свише привилегованим хегемонима “. Одатле и “генијална” идеја, која се сасвим озбиљно мота по болесним главама ових “надљуди”, да око 6 милијарди становника земље треба истребити! ( Нека се не радују припадници западне тзв. “ златне милијарде”: недуго по ев. изчезнућу “ вишка човечјег ресурса “ благодарећи њиховом несебичном “труду” - и њихов би статус склизнуо до нивоа горег од статуса робова у античком Риму! А број патриција не би премашивао проценат-два од укупног броја популације). + Данас сваки покушај насилног наметања класног, националног или ширег интереса, науштрб интересу супротне стране, може довести до самоуништења човечанства. Ово човечанство има само један пут, само један изход из ћорсокака у коме се налази. А то је прелазак из ере вандализма у еру цивилизације. Ово подразумева настанак и доследну примену политичке теорије и идеологије, битно другачије природе од досадашњих: подразумева престанак живота човечанства у категоријама егоизма и егоцентризма, и престанак слепог обожавања и досадашег начина примене поменутих глобалних овосветских идола. Јер је такав живот, као и сваки други начин живота без Бога, чиста утопија, која нужно води самоуништењу. + И управо чињеница реално могућег самоуништења, натерала нас је да се “прихватимо пера” и да, са строго Православног гледишта, потражимо могућност суживота људи и народа на земљи, и другачије разлоге и облике њиховог удруживања, а без ратних сукоба, уз очување здравља Планете и солидарно стварање услова за човека достојан живот - од стране свих људи и за све људе на Планети, без икаквог изузетка! Обзиром на седам хиљада година ( управо супротног ) искуства ове људске “цивилизације”, а посебно: општег ривалитета и вучјих односа међу људима, крвавих сукоба током читаве историје ради задовољавања “ сопствених легитимних интереса “, доминације над слабијима, искоришћавања и пљачке, што обилнијег задовољавања телесних, чулних и сујетних потреба као циља живота највеће већине људи духа овога света у свакој досадашњој генерацији - предходно речено звучи као утопија. Али, убеђени смо да није зато што омогућује да човек преживи свој досадашњи “ развој”, и из вандализма пређе у цивилизацију. + Преко хиљаду и петсто година Запад је упорно стварао те коначно и саградио чврсте односе хроничне мржње и ривалитета међу народима ове планете, потребно критично јавно мњење да прихвати глобални нуклеарни сукоб, као и све неопходне идеолошко-политичке, организационе, кадровске и материјално-техничке услове за самоуништење човечанства. Педантно је испунио и предходни нужан услов Армагедона: са свог Простора залазећег сунца, током предходног века, и коначно је протерао Бога, иницирајући притом исти такав процес гоњења и елиминисања Бога и Вере, Хришћана и Хришћанства, и широм света под његовим утицајем. Притом Простор свога утицаја, од почетка “глобализације” ( разбијање Југославије деведесетих година минулог века ) шири свим могућим средствима, која по одсутности сваке па и најмање милости за човека, и његово право на живот достојан људског бића, превазилазе и ужасне методе “ ширења културе и цивилизацијских вредности “ од стране њиховог историјског идола и оца њихове идеологије - античког Рима! Од Римске империје, чијим оснивачима је отац био бог рата Марс, и који су подигнути вучјим млеком, ( В. Богишић: “што се грбо роди - време не исправи”! ), је са посебним уважавањем преузето, дубоко поштовано и крајње доследно у историсјкој пракси примењивано кључно начело легоион-ара са Тибра: ПОКОРИ И ОПЉАЧКАЈ! + Поменути идоли безбожног човека били су палом човеку од стране црних владара овога света “ удахнути “ још са падом прародитеља; они су и битан део садржине појма “ пали дух овога света “, поред безбожја и грешних страсти. Читаво безбожно човечанство, одн. велика већина људи “живи” привидом живота у палом духу овога света... Налазе се у сталној илузији, у заблуди да су живи, али у духу и души њиховој пребивају грех, болест и вечна смрт, трулеж и црни господар душа њихових; у душама њиховим пребива мрак. Светлости и неизрециве радости врлинског живота тамо нема, јер без Христове Благодати духован живот није могућ. Корак по корак, удаљавајући се постепено од Светлости Истине Христове, већ од краја четвртог века н.е. даље, безбожни човек, следећи гордо свој слабашан ум и живећи уљуљкан илузијом званом здрав разум, а касније наука, крајем 20. века стиже до непремостиве препреке, саграђене од прелестима армираног густог МРАКА: једни од заблуђених проглашавају крај историје, други пророкују сукобе цивилизација и нестанак извора енергије, трећи “ усрећују” свет тзв. глобализацијом, или тачније реримизацијом односа у свету. Већ у својој првој фази овај процес, који представља поновну бруталну колонизацију и опште поробљавање велике већине земаља у свету, доводи до изузетно тешких последица социјалне несигурности и драстичног осиромашења преко 90 процената светског становништва. Сви “ усрећитељи “ света у својим пројекцијама “светле будућности” редовно полазе од безрезервне примене поменута три глобална овосветска идола, од три скамењена божанства безбожних (нео)пагана. Зато нема нових политичких теорија и идеологија! Зато је човечанство стигло до непремостиве препреке - до каменог зида пред којим је могуће само плакати - и, из ужасне ситуације у којој се налази, не види никакав изход! + Ера доминације: себичних интереса човека и његових интересних група; сталних сукоба ради поседовања све већих количина материјалних добара, задовољавања све бројнијих и захтевнијих материјалних потреба; и обоготворене науке, као трећег идола и погона “развоја” - над боголиком творевином Божјом човеком - је бесповратно прошла! Ови глобално присутни идоли, стубови пагана и паганизма, мораће деловањем самих модерних пагана да буду до тла срушени и бесповратно послати у историју! Јер, овога пута, неће се поновити историја из прва четри века Хришћанства: овога пута Хришћани, “мало стадо Божје”, неће духовним мачем Истине Христове својом крвљу рушити паганске идоле; нити ће дрвеним Крстом скидати главе петоглаве аждаје “повампиреног Рима” ( термин Св. Златоустог Владике Николаја ). За последња времена, у којима већ живимо, Хришћани имају другачије поуке и упутства Светих Отаца. Или ће се безбројни “пукови” неопагана, будући слепи и глуви за Истину Христову, под реалном претњом Апокалипсе, следећи инстикт самоодржања, сами обрачунати са својим глобалним идолима, или ће повести цело пало човечанство широким и брзим аутострадама у “ коначно решење “. Али, братско упозорење свим паганима овога света: пазите!, ваш пут и пут Хришћана, након “коначног решења”, нису исти путеви и коначно се разилазе! ). Велики напори савремених теоретичара-мамониста широм света, да изнедре нову политичку теорију и идеологију, већ деценијама не дају никакве резултате: сви полазе од троугла три паганска идола и завршавају на “путу за нигдину” . Или ће паганско човечанство кренути на “ Пут за Емаус “, где ће му Сапутник ка будућности бити Сам Господ Исус Христос или ће својом, током историје, већ толико пута доказаном лудошћу дозвати коњанике Апокалипсе! А направити први корак на путу за Емаус много је много лакше, него већ миленијум и по, игноришући наук и заповести саморазапелог се за нас ништавне и незахвалне Сина Божег, живети по крвавом начелу, које је богонадахнути Св. Златоусти Владика Николај Српски, у непревазиђеном темељном делу Православне “геополитике” “ Изнад Истока и Запада “, тако кратко и савршено прецизно одредио као кључно Западно начело: “ покори и опљачкај “! На место срушених и одбачених глобалних идола сами мамонисти мораће да поставе круну Божјег тварства - човека. Не материјални интереси појединца, нације, државе или њихових интересних удружења, него - ЧОВЕК ИЗНАД СВЕГА! Човек, врховна вредност на овоме свету, а изнад њега, у свим световима, је Господ Бог! Бездушној материји, као и бездушним глобалним идолима, је место на зачељу система вредности, а не на челу. Важећи поредак да мртве твари владају над боголиким човеком, да га изједају и убијају, наметнут је од стране палих црних владара овога света: од стране палих ангела, којима је зло природа, мрзитеља и убица људи од постанка света! Не може материја, створена да одржава и храни тело и чула човека, да буде изнад “круне Божјег тварства”. Ту је Божји циљ стварања човека постављен на главу! За хиљадушестотина година богодступништва, и стотинак година дозрелог безбожног мамонизма, човекова заједница, вођена “ епохалним успесима генијалних синова и кћери “ самообожених људи, стигла је на сам руб самоуништења! Да није тако језиво трагично, овим следбеницима Сизифа требало би се смејати по цео дан... + Сви материјални потенцијали овога света морају се наћи у функцији солидарног задовољавања основних и ширих потреба свих људи овога света; сваког појединог човека без изузетка. У оквиру првог корака налази се и одлука влада држава овога света о престанку свих ратних сукоба и решавања спорних питања силом, као и одлука о приступању изградњи светског ( свет је материјално већ удружен, хтели ми то или не ) политичког и идеолошког поретка у складу са начелом: “ човек изнад свега! “. Заједничке потребе и интереси свих људи на свету, а у првом реду задовољавање основних потреба људи, биће планиране и координиране са светског нивоа, а на добробит свих људи овога света. + Овај свет мора да спроведе духовну транзицију смисла и значаја поменута три глобална идола епохе вандализма и мамонизма, скине их са трона владара над човеком, и претвори их у послушне и корисне слуге човекове, истовремено ослобађајући све путеве човекове ка Богу. + Усуд палог човека одређује “ закон проклетства безбожја”, који делује “према свима”, и који обезбоженог човека и његову безбожну заједницу, уколико не наступи покајање ( пример Ниневије ) , објективно постепено одводи самоуништењу, а гласи: Степен безбожја човека управо је сразмеран степену: губитка заштите Божје и Божје Благодати, његовом последичном подпадању под власт палих црних “владара овога света”, његовој вулгарној материјализацији ( данашњи вулгарни хедо-конзумеризам ) његовом временом све силнијем грешном острашћавању, и његовим постепеним све већим “открићима” и “успесима” човекове “генијалности” све до “ развоја” свих услова за ефикасну самодеструкцију; деструкције ( агресивном понашању, према ближњим појединцима, народима или њиховим удружењима, а што је узрок да људска заједница, нити два мијенијума након оваплоћења Бога Љубави и Мира, није успела да из варварства пређе на ниво цивилизације или, другим речима, из насиља, лажи и преваре, као досадашњих средстава, пређе на мирно и морално уређивање односа ); самодеструкције ( одн. самоуништења обезбоженог човека, било кроз велики ратни сукоб применом већ постојећих фаталних разорних енергија, било саморазградњом свега боголиког у Творцем створеном човеку и његовим претварањем у вештачког постчовека. + Непоштовање Господових Заповести о начину спаситељног живота човека током привременог боравка у земном животу, обавезно води до безверја и безбожја, а ово до појаве и сталног историјског раста свих облика зла међу људима. А како расте зло међу људима, тако расту и “епохални успеси генијалности разума људског”, па је човек у стању да , како се “све успешније развија”, себе све теже и ужасније самокажњава, а што ће, на већ видљивом крају, завршити самоистребљењем! Значи, самоуништење људске заједнице неће бити последица некакве непосредне кривице једне или друге стране у сукобу, већ последица кулминације греха, страсти и последичног зла код људи, развилог се због богоборства, безбожја и хомоцентризма, потеклог са Запада. Без Бога немогућа је победа над грехом, страстима и злом у палом човеку. И за оваква безбожничка времена постоји казна, али овога пута неће бити потопа, којег се Бог одрекао, већ ћемо бити препуштени сами себи. А има ли човек-безбожник, који испуњава вољу немилосрдног “мрзитеља човека од искона”, већег непријатеља од самога себе!? Не, нема! Данас су, “ великим развојним напорима и успесима човечанства”, у целини сазрели сви неопходни услови и за трећи светски сукоб, али у једној важној чињеници различити него код великог рата пре 70-так година; данас планета Земља, са свим бићима и делима на њој, може човеком да буде уништена и стотинама пута! Заиста, заиста, безбожници могу бити “поносни” на свој “здрав разум” и на своје “ развојне цивилизацијске успехе”. + “ГЛОБАЛИЗАЦИЈА” је коначна фаза обезбожавања и дивљања страсти на Западу. Не буде ли убрзо заустављена и замењена глобалним поретком са развијеним механизмима хуманог и цивилизованог уређивања односа међу људима, она ће уништити човечанство. + Хиљадугодишња агресија и освајања остатка света од стране Запада, истовремено су и агресија и ширење римо-католичке “цркве” и обратно, с тим што је унијаћење и прозелитизам папства, по правилу, предходница освајању и прикључењу неког простора и народа систему западних “ вредности”, или прецизније: примени начела “покори и опљачкај”. Тако је било у време крсташа у 11. веку, тако је и данас. Хиљаду година Запад “муку мучи” да завлада простором остатка света и учврсти се у положају хегемона планете Земље. И, крајем 20. века, након самоукинућа СССР, изгледало је да је на домаку циља! Од “победе” Запада у тзв. хладном рату даље, по први пут у историји, овим палим човечанством озбиљно покушава да завлада Прва глобална владајућа класа ( западњака ). У новонасталим условима наизглед једнополног света проценили су да је наступило време и да су сазрели услови за реализацију пројекта освајања и присвајања читаве Планете, и управо овај пројект сакривен је иза балон-појма “глобализација”. + Настанком привида да је свет униполаран и повољнијих услова за несметану примену начела “покори и опљачкај” широм света, Западна привредна и политичка елита, буквално преко ноћи, трансформоше своју идеологију у постлиберализам са политиком тзв. глобализације. Истовремено, ова елита се самопрепознаје и самоорганизује као у историји човечанства прва Светска владајућа класа, а што јој је до данас циљ који чврсто следи: тајно организује своје органе координације вршења светске власти, који и данас делују тајно. Са демократског начела владавине, својственог идеологији либерализма, пост либерали прелазе на владавину глобалном диктатуром, јер је јасно да путеви током освајања света неће бити посути цвећем, већ углавном челиком и оловом, а време ће показати да је ова њихова прогноза била тачна. Требало је определити и циљеве нове идеологије, како би била избегнута нерационална историјска лутања. Разуме се, код извршавања тог задатка требаће бити доследан својој историјској “љубави” према три глобална идола заслужна за досадашњи “ грандиозан” материјални “развој” Запада, а и безбожју те богоборној “ љубави” према служењу црним господарима палог духа овога света. + У резултанти егоистичне страсти према трулежним добрима духа овога света, и ничим укротиве самоуништиве “љубави” према себељубивом егоизму и осталим греховним страстима, болести, црном господару и смрти, настала је нова, постлиберална трансхуманистичка политичка теорија и идеологија. Она је четврта, последња по реду и последња уопште од “класичних” идеологија, које се заснивају на вери у три илузорна глобална идола, на безбожју, богоборству и човекоцентризму. Последња уопште, јер њеном ев. доследном применом у пракси или ће читаво човечанство нестати Армагедоном, или ће човек бити трансформисан у постчовека, а што је идентично његовом нестанку. + Све четри досадашње “класичне” идеологије, од француске револуције даље, држале су човечанство у варварству све до данас, и “грандиозним развојем човековог научног генија” довеле га до руба самоуништења. Зато је, колико јуче, потребна нова светска политичка теорија и идеологија, која ће човекову заједницу увести у епоху цивилизованог уређивања односа међу људима. Идеологија, која ће одбацити служење мртвим и трулежним глобалним идолима и човека вратити на место које му као “круни Божјег тварства” припада, омогућити опстанак свега боголиког у Творцем створеном човеку, и - којом ће увек и свуда бити слављен Бог и Њиме човеку дарован живот. А све је кренуло од утицаја једне лажне и “погрешне цркве” и њене безблагодатне псеудо-вере пре око шеснаест векова, а завршава се псеудочовеком и његовим псеудоживотом, као резултатом “погрешног развоја”, наметнутог од стране безбожних Западних псеудопросвећених елита ( у наводницима су наведене речи Св. Златоустог Владике Николаја ). Ове, не знајући шта чине, до самога краја опаганише, одемонише и опоганише Запад, а и многе земље широм света којима господаре, лажно говорећи да је човек бог, који ће својим развојем владати васељеном и вечношћу. Тако је настала данашња “ цивилизација трица и трулежи, смртних богова и обожене природе “ ( Св. Златоусти Владика Николај ), која је боголикост боголико створеног човека довела на руб изчезнућа! И претворише славу вечнога Бога у обличје смртнога човека,… па већма поштоваше и послужише твар него Творца (Рим. 1, 23.25). Али, није по први пут у историји људског “ прељуботворног рода ” да реже грану са “Дрвета живота”, на којој седи. Ево шта им поручује бесмртни Псалмопевац, који је и и сам био велики цар, али мудар цар, без сумануте жеље да служи “ трицама и трулежи “, и да од себе чини “смртнога бога”: Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његова. “ Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов. “ Онај што живи на небесима, смије се, Господ им се подсмијева. Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске! Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом. Поштујте Сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев Његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у Њ’ уздају! ( Пс. 2. 2,3,4,10,11,12 ). + “ Шта је Европа? ( Данас се свете речи Господовог “ геополитичара “, Златоустог Владике Николаја Српског и Свеправославног - даље: Св. Златоусти Владика Николај -, о Европи односе на читаву у злу уједињену Западну “цивилизацију”, а и на бројне народе широм света, који живе под непосредним утицајем Запада. - прим. бБ ). То су похота и памет. Обоје човечије: човечја похот и човечја памет. А то двоје оличено је у папи и у Лутеру. Шта је дакле Европа? Папа и Лутер. Засићене људске похоте до врхунца, и засићене људске памети до врхунца. Европски папа је људска похота за влашћу. Европски Лутер – људска решеност да све објасни својом памећу. Папа као владар света и научник као владар света...По похоти људској сваки народ и сваки човек тражи власт и сласт и славу, подражавајући папи римском. По памети људској сваки народ и сваки човек налази да је најпаметнији и свега блага земаљскога најзаслужнији. Како да не буду ратови међу народима и људима? Како да не буде лудила и беснила код људи? Како да не буде болештина и суше и поплаве и чирева и сушице и револуције и ратова? Мора све то да буде, као што мора гној да излази из загнојене ране, и као што мора да се шири гадан мирис од нагомилане нечистоће. До тога незавидног положаја довео је европско човечанство његов погрешан развој под утицајем једне погрешне цркве кроз последњих девет стотина година. Нису за то криви европски народи; криви су духовни вођи народни. Није криво стадо; криви су пастири. “ ( Св. Златоусти Владика Николај: учитељ целе Васељене, слуга Божји; од све земне имовине имао је торбу ствари; премудро је, многе своје школе са два доктората ( и то управо на Западу! ), и “ самога себе, и цео живот свој Христу Богу предао “. + У западним, постпсеудохришћанским, безбожним и паганским земљама живи знатан део људске заједнице, одувек чврсто привезан за трулеж материјалног и мамона. Будући изразито безбожни и чврсто загледани у земљу, њихов хиљадама година неупотребљаван од Бога дарован дух закржљао је, и ова последња времана дочекао у јадном стању: са блокираним страхом Божјим, отсутном жудњом за Творцем и са до краја пригушеном савешћу за милост према ближњима и слабијима од себе. Хиљадама година живе као пагани и без Божје Благодатне помоћи: у условима слободних, ничим контролисаних и, протеком времена, све узбурканијих и агресивнијих грешних страсти. Посебно се то односи на крајње егоистичнно и самољубиво среброљубље, ничим задовољиво сластољубље и демонску гордост, која их чини агресивним и тешко прелашћеним: живе у лажном убеђењу да су привилеговани надљуди, свише овлашћени да буду владари света! Последња фаза пред сваки досадашњи рат, кога ће лукаво изазвати лажно клевећући другу страну кривом и одговорном, је хистерични фанатизам, који код оваквих“праведних хегемона” редовно изазива јасно уочљив нинбершки синдром - пену на устима! + Одступање од Богом откривене Истине, већ од краја 4. века Нове ере даље, узрок је одступања Благодати Божје од “иноватора” Речи Божје. Одсутност Благодати Божје узрок је безверја, јер је вера врлина, која се као и све друге врлине дарује и одржава нетварном Благодатном енергијом Божјом, којом Бог општи са Својим тварима. Безверје је узрок безбожја, а ово опет грешности и острашћавања човека, пре свега мајком свих страсти - себељубљем и себеуздањем или гордошћу. Са безбожјем грешни човек постаје роб црних сила, кнезова и владара овога света који “ у злу лежи”, и који му непрестано нашаптавају, као некада Прародитељима, горду, илузорну и лукаву помисао да би га погубили: “Бићеш као бог”. Будући без Благодатне Божје помоћи, а што значи: без “ очију да види “ и без “ушију да чује” човек “бог“, будући у страстној прелести да може да постане “као бог”, креће ка врху и постаје похотљив, и у свему у праву. + Зато су управо на Западу Европе, “ под утицајем једне погрешне цркве “, већ при крају 11. века били створени сви потребни духовни и материјални услови за поновну доследну примену вјерују тада већ, заслугама папизма, одавно повампиреног античког империјалног Рима: “ покори и опљачкај “. Папство, као инспиратор, организатор, духовни и фактички вођа и “светило” тадашњег “ Светог римског царства “, организовало је свој Први крсташки ( читај: пљачкашки ) рат! Освајање и покоравање света злоупотребом симбола крста трајаће све до 15. века, када ће бити замењено колонијалним освајањима, која ће, у различитим облицима испољавања, потрајати све до тзв. глобализације са краја 20. века. Ова је била покушај коначног поробљавања целокупног остатка света, а ради његовог финалног допљачкавања али, на срећу укупне човекове заједнице, заустављен “ на путу за Дамаск “. Благодарност и слава Господу Милостивом, хвала мајци свих Православних - Русији! + Култна папска вера, будући безблагодатна услед суштинског одступања од правог Хришћанства, омогућила је настанак и ширење безверја и безбожја, које је, опет, директан узрок настанка и све силнијег дивљања греха и страсти у људској заједници, повампирења и хиљадугодишње примене начела Римске империје “покори и опљачкај”, насиља, рата и смрти. Запад је тешко болесно друштво, јер од стране римске “цркве” није спроведена права христијанизација. Због прилагођавања Хришћанства борби за обнову Римске империје, и папска вера и тамошња “црква”, по својим суштинским одредницама, јесу добро маскирано суштински промењено хришћанство и потпуно посебна вера. Почетак развоја ове посебне вере је крај 4. века, а место главних активности за њен настанак је империјални град Рим. Ова вера никада није била део Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове, из никејског Симбола Вере. Значи, Богоодступништво Запада је почело изменама правог и изворног Хришћанства у папској “ цркви “ још крајем 4. века, и развија се каквим све не “иновацијама вере” све до данас. + Већ у 9. веку Нове ере из подметнутог јајета у гнезду изворне Хришћанске Цркве, која је одиграла улогу инкубатора, излегло се “пиле” папизма, које је ујединивши своју већ развијену и учвршћену псеудоверу и псеудоцркву са германском Европом, оформило ново, овога пута “ Свето римско царство “. Последица безблагодатности промењеног “хришћанства” папизма, је настанак плодног богоодступничког тла на Западу Европе. Ово плодно тло, папизмом ђубрено вековима, узрок је појаве француских просветитеља - атеиста, из 18. века. Они су ( Монтескје, Дидро, Волтер, Русо & co. ) нанели даљи велики ударац Хришћанству, својим безбожним учењем да “ изнад науке нема ничег “. “Спекулацијама слободног ума”, они су “обрадили и припремили тло” и поставили темеље за даљи настанак научних теорија “генијалних” неимара савремене лудости и пропасти овога света, одн. великим градитељима даљег богоодступништва Запада: Марксу, Ничеу и Дарвину. Њиховим радовима из 19. века, безбожје на Западу се и теоретски и практично коначно утврдило. Процес даљег одбацивања Бога са Запада, под утицајем владајуће либералне идеологије, тече читавим 20-тим веком и завршава се “великим напорима и успесима” градитеља, / не Фукијаминог, него/, буквалног краја историје самоуништењем човечанства. Ови најновији градитељи “ светле будућности човечанства “ су у реримизаторе мутирали се либерали, тзв. глобализатори, а пуно тачније име њихово било би: гробализатори човечанства. Они су и идеолози тзв. глобализације и изградње Новог светског поретка, од краја 90-тих година 20. века. + Од тада Запад живи у пост-псеудохришћанској ери, а не у постхришћанској, како то нетачно тврде многи теолози. Наиме, последњи прави хришћански Православни епископ, према званичним историјским подацима, је од стране полатињених германских полу-варвара са Запада Европе истеран још 1046. године! Тиме је била завршена замена Православних богослужитеља бискупима и осталим клером германског порекла. А у време непосредно након 2. св. рата Св. Златоусти Владика Николај пише: “ Људска похота ( папизам ) и људска памет ( лутеризам ) венчани су у наше дане и створен је један брак који није ни католички ни лутерански, него очигледно и јавно сатански. Данашња Европа није више ни папска ни лутеранска. Она је изван тога и ван тога. Она је скроз земаљска, и без жеље да се пење на небо ни са пасошем непогрешивог папе нити пак уз лествице памети протестантске. Уопште одриче се путовања из овога света. “( акц.бБ). Значи, према сведочењу св. Господовог “Геополитичара”, већ 50-тих година минулога века на Западу нема нити лажног хришћанства: Запад се и тада налази у постпседохришћанству! Лажно хришћанство западне “цркве”, као потпуно нова вера, није од јуче: оно у континуитету траје и развија се од 4. века до данас! Управо бројне суштинске промене правог Хришћанства, детаљно обрађене и представљене Светим Оцима Православне Цркве ( па нема потребе да их овде износимо ), представљају кичму нове вере Западног папизма. Без значаја је шта папизам за себе говори, и шта већ вековима грубом силом и лукавством намеће. Још је мање значајно колико чланова има та верска заједница и колико чланарине убире. Једино од значаја је спасење душа људских за живот вечни, а за то је потребно да Глава Цркве буде Спаситељ Исус Христос, а Он то у Православној Цркви и Јесте. Друго од значаја за спасење душа је доследна примена изворног и аутентичног Откровења Спаситеља Исуса Христоса, без икаквих креација слабашног људског ума, а што у Православној Цркви и јесте. + Поставља се питање у каквој политичкој теорији и идеологији овај свет живи након замене либерализма и увођења тзв. глобализације, односно чиме “глобализатори” света “усрећују” човечанство. Јасно је да се ради о до сада најгрубљој форми реализације западног колонијалног “вјерују”: покори и опљачкај. Такође је јасно да се односи у свету налазе у фази, не некакве апстрактне “глобализације”, већ реримизације: огромној већини човечанства СВК наменила је положај робова ( око 6 милијарди људи ), који живе у робонијама, док је мањем броју ( око једна милијарда, углавном поданика држава бивших чланица Светог римског царства), наменила положај колона, који живе у колонатима. Ради се о односима у прелазној фази: од почетка тзв. глобализације па до окончања изградње Империје технотроног Новог Рима. Пошто је читава “светла будућност” људске заједнице од стране властодржаца - “глобализатора” обавијена тајном и мрклим мраком ( нема прокламованог идеолошко - политичког програма ), и пошто реална светска власт није институционализована и делује иза кулиса, то ћемо природу политичке теорије и идеологије у којој живимо, одредити према средствима и циљевима политике “глобализатора”. Основно прокламовано и стриктно коришћено средство њихове политике је богоборно и хомоцентрично веровање у прогрес, развој и усавршавање човечанства. Ову лажну религију напретка, Европи и свету, донело је Просветитељство. Оно је, најизразитије на Западу, постепено, на маргине друштва потиснуло све традиционалне облике религије, а нарочито нагло пало је тамошње безблагодатно псеудохришћанство. Присталице напредка безрезервно прихватају суштински значај развоја модерне технологије за човека, и ову идеју доводе до њеног логичног краја. Усавршавање технологије, сматрају, доводи човечанство до могућности да се, обзиром на постојеће карактеристике људске врсте, могу трудом самога човека створити савршенија бића. “Бићете као бог”: човек преузима функције Створитеља и креће себе самога да усавршава. Ово се постиже побољшањем свих делова људског тела, њиховом заменом вештачким деловима, који се не разликују од оригиналних делова тела и унутрашњих органа. Укључена је и технологија симулације свести или снимка свести на посебним носачима информација - картографија/мапирање мозга. Најновија открића у области структуре генома омогућавају корекцију организама – унапређење квалитета, и на основном нивоу. Човека, који себе самога усавршава не занима Богом удахнут вечни његов дух одн. његова боголикост. Напротив, будући да живи у палом духу овога света, као продужена рука и роб његових црних одпалих владара, његов приоритетни задатак је да са лица земље одстрани најпре Бога, а затим и све што човека везује за Њега. Спаситељем дату нам могућност да се очистимо од греховнога зла овога света, осветимо, постанемо богови по Благодати, и вечно живимо у Царству Божјем они одбацују. Желе да човеков живот вечни у Спаситељу замене вечним трулењем и вечном смрћу! Свето Предање каже да ђаво може много, али човека не може да створи. Може да направи његову пародију, и створи његову симулацију. Пост-човек је очигледно замисао оца лажи и сваке прелести. Зато политичку теорију и идеологију периода “ глобализације “, према циљу ове крајње безбожне и (пост)хомоцентричне идеологије, а то је стварање пост-човека, треба назвати постхуманизам. + “Глобализација” ( идеологија постхуманизма ) је нова политичка доктрина, настала након идеолошког самоубиства ( свесном суштинском метаморфозом ) идеологије либерализма, од које се суштински разликује. + Око 300 година било је потребно да Дрвени Крст победи римску империју зла, и да се Једина Истина Христова рашири васељеном. Даљих шеснаест векова било је нужно повампиреној Римској империји зла, да Хришћанство протера са Западног дела васељене. Није лако победити Истину! А и, после свих победника - победиће Христос! + До сада наведено условљава да предлог Новог међународног реда, одн. нове светске политичке теорије и идеологије, која треба да помири противречности овога света до степена мирне сарадње држава и народа, мора, пре свега, да садржи довољно јак стимуланс болеснику са Запада, одн. довољно велико “златно теле “ да га овај прихвати и доследно спроводи. Са друге стране, предлог треба да испуњава захтеве Председника Православне Русије из Валдаја од 2016. г., најпре јер су ти захтеви дубоко хришћански, - воде миру и правди и победи доброг над злим, а затим што би без њихове доследне примене у пракси СВЕ ОСТАЛО ИСТО! + Значи, предлог Нове светске идеологије и политичке теорије мора да обезбеди реалну и много праведнију основу за изградњу светскога мира, и то тамо до неке што даље будућности. Да ли је могућ такав међународни поредак, различит од свих досадашњих, али и реално стварив? Да, помоћу Божјом, могућ је. Могућ је захваљујући Православној “геополитици”, која осим одређења, читаоцима сајта предоченог у првом прилогу, има и свој прецизнији садржај: Православна “геополитика” је Православна богословска “ наука”, чији је циљ да истражује и открива начин примене Светих Хришћанских Догмата, а посебно Светих Врлина мира, мирног решевања сукоба, правде и правичности, добре воље, једнакости међу људима, милосрђа и сл., у условима противречне, конфликтне и изчезнућу човека усмерене реалности безбожног духа овога света, како би се избегло самоуништење човечанства, реално могуће услед хистеричног дивљања грешних страсти на обезбоженој и до фанатичне фазе острашћеној Западној страни овога света, и последично могућег фаталног сукоба Запада и његових колоната и робонија - са остатком слободног света. Истраживачки метод ове богословске “науке “ је поука Господња: “по делима ћете их познати “. + Несумњиво, папизам је посебна вера, суштински различита од Православља. Трагедија је двојна: нити Православље успева да прихвати чињеницу да је одбегло ( тачније: одпало ) “дете” сасвим друге природе, одлучно наставило својим путем - па га до данас зове да се покаје и врати; нити одбегло “дете” признаје своју одпалост и суштинску различитост од Православља, и до данас не одустаје од лажне тврдње да је оно изворна истинита црква, са правом одозго да другу страну натера на “транзицију”. Миленијумски сукоб Православља и папизма један је од основних узрока деструкције, трагике и дуговечности вандалске историје људске заједнице. У пресудном је интересу човечанства, и крајње је време, да се овај сукоб “замрзне”. Управо овај сукоб узрок је суштинске раздељености човечанства, а и немогућности да се пронађе довољно силан кохезиони чинилац, и пређе на мирно решавање важних спорних питања у људској заједници. Једини могући начин за уређивање односа између Православних и паписта је да ови потоњи одмах престану са било каквим преузимањем простора Православних у свету, јер је то злочин против боголиког човека због спречавања спасења људских душа. Са друге стране, Православни треба одмах да престану да римокатолике, и заједнице настале од њих од 16. века даље, називају одпадницима и јеретицима. Ради се о суштински различитим верама! Уколико је неприхватљиво да се Муслиманима, Будистима и осталим изворним светским верама дају погрдна имена јеретика, онда је то неоправдано и за паписте, протестанте и остале заједнице, без обзира што ове себе називају хришћанским. Првославље јесте “ једино могуће Хришћанство “, али Православни увек и заувек морају да буду и “ Изнад Истока и Запада “ ( Св. Златоусти Владика Николај ). + Прва светска политичка теорија и идеологија извире из изворног, правог Хришћанства, заснованог на Откровењу Господа Исуса Христоса и укупном Светом Предању Источне Православне Цркве. Мир међу народима по правом Хришћанству заснива се на бестрасном миру Христовом: “ Мој мир вам дајем “ говорио је оваплоћени Бог и Једини Човекољубац. Разуме се, свако решење, за свако поједино питање битисања човека, које потиче од Савршеног Бога је савршено. За настанак Христовог бестрасног, врлинског, мира у свету, потребно је да и Запад буде Православан, и да се значајнији део човечанства подвизава и постиже стање очишћења од грехова и страсти, освећења и обожења, још у земаљском животу. Нажалост, због живота највеће већине људи у палом духу овога света, оваквом, једино правом, светом Христовом миру међу народима, не можемо да се надамо. Због позитивне улоге Источне Православне Цркве, међу Православним народима, није бележено да су ови, односно њихове државе, током историје, нападали, освајали, и силом наметали своју Православну веру, идеологију и економско-политички утицај Западним државама. Изразита већина припадника Православних народа, било да се налазе у папско-колонијалном ропству Запада, било да су слободни, западно вјерују - “ покори и опљачкај”, и данас ( након више од черврт века духовно-материјалног терора и сатанизације света од стране Запада! ), одбацију са гнушањем. Да ли је потребан већи доказ миротворства Силе Христосове, Који је Љубав, као и Цркве Његове Православне?! + Друга светска политичка теорија потиче од стране креативног и еволутивног псеудохришћанства, тзв. римокатолицизма, или прецизно речено, од хомоцентричног, идолатријског и култног папизма. Ова посебна псеудохришћанска религија се од религије античког Рима, у суштини, разликује само по томе што је стари Рим имао много богова - идола, а папизам, религија најзаслужнија за “вечитост” Рима и западног империјализма, има само једнога идола - папу, непогрешивог Понтифекс Максимуса, из којег се видљиво пројављује бог. Папизам, како у свакодневној светској политици, тако и код верских ритуала и у политици историјски непрестане западне верско-политичке експанзије, (зло)користи Хришћанство. Ова посебна, самостална, “ погрешна “ ( Св. Златоусти Владика Николај ) “ псеудоцрква ” ( Св. Авва Јустин Ћелијски ), будући безблагодатна - јер је по циљу настанка и по својој правој природи “чедо” овога света -, изнедрила је најпре безбожне и богоборне француске просветитеље, са људском науком као кључним идолом, а касније и Ничеа, Маркса и Дарвина. Ови теоретичари пале људске “истине” ( главни инжењери изградње широког пута, којим се човечанство креће - за нигдину ), “породили” су, богоборни и привремени либерализам ( самога себе пребацио у историју само-трансформисањем у идеологију постхуманизма, при крају 20. века ); богоборни и привремени комунизам ( самога себе пребацио у историју, самоукидањем, при крају 20. века ), богоборни и привремени, нарочито горд и агресиван, наци-фашизам ( самога себе пребацио у историју, поразом у 2. св. рату ), богоборни и привремени, нарочито горд и охол постхуманизам, који се налази у фази историјског “развоја” под формом тзв. глобализације, одн. изградње Новог светског поретка. Постхуманизам је сигурно последња идеологија човекове Епохе вандализма. Он је “програмиран” да заврши у смрти и ништавилу: било тако што ће изазвати самоубиство Армагедоном, и собом у смрт повући читаво човечанство уз уништење Планете - било свесном технолошком разградњом, одн. разчовечењем боголиког човека. Обзиром да се страст гордости на Западу, код критичног броја људи, већ развила до фазе хистеричног фанатизма, то је прва могућност знатно вероватнија. + Болест Запада, која се као заразна епидемија све интензивније шири и оним делом света који лежи под његовом доминацијом, може се лечити реевангелизацијом Запада, и његовом правом христијанизацијом у оквиру Православне Цркве Христове. Ово сматрамо “немогућом мисијом”, јер је Господ Христос оданде одавно протеран. Запад данас живи у постпсеудохришћанском паганском добу ропства каквим све не овосветским идолима. Разуме се, могуће је чудо Божје, зашта сви Православни треба сваки дан да се молимо! Али чудо Божје долази као последица покајања због грехова и искрене намере за исправљање живота. ( На пример: св. Пророк Јона и Ниневија ). Много вероватније је, пошто масовно покајање Запада и исправљање живота тешко можемо да очекујемо, да Господ умакне своју заштиту са нас и препусти нас страстима и њиховој коначној фази хистеричног фанатизма, у којој данас Запад живи, и вољи црних безтелесних господара безбожних људи. Ово се два пута, ради казне и наука, догодило у минулом веку. ГОСПОД ДОПУСТИО!, па ће се, како ствари изгледају, догодити и трећи, и КОНАЧНИ пут! + Значи, последња могућност за опстанак света је изградња светског уређења на Православној духовној основи и у складу са политичким смерницама о којима је, у Валдају 2016. године, говорио Председник Русије. Мудро поступа Председник да војно, ради одвраћања агресије Запада, јача земљу, али и да свим силама и стрпљиво тражи и иницира мирно и људско решење хистеричног дивљања страсти на Западу, и последично нагомиланих тешких сукоба интереса и противречности у савременом свету. + Данас живимо у свету безбожника, у свету безбожја велике већине људи, нарочито израженом на Западу. Нажалост, ни Православни народи значајније не поправљају ужасну слику стрмоглавог пада безбожне људске природе. Православље, као борбена Црква Господова на земљи, умудрена миленијумским смиреним трпљењем, каквих све не, па и најужаснијих страдања и мучеништва ради Истине Христове, и у овако тешкој ситуацији има свој реалан предлог за победу живота над смрћу, за победу могућности да се што више људи, милошћу Господовом роди и спаси своје душе, а што је и предмет изучавања богословске “науке”, Православне “геополитике”. + “Заиста, браћо, бољи је Христос од света; и нема речи којима би се описала Његова надмоћност над светом. Свет своје љубимце обмањује, а Христос Своје љубимце истински награђује. Јер свет даје мало, а узима све; даје трулеж, а узима живот. Христос пак тражи мало, а даје све; тражи да одбацимо трулеж, а даје живот вечни ( оба акцента: бБ ). Христос је, браћо, наш једини истински пријатељ.
О васкрсли Господе Христе, помози нам одрећи се трица, одрећи се трулежи, и даруј нам живот вечни. Теби слава и хвала вавек. Амин.” ( Св. Златоусти Владика Николај ). + + + Политичка изходишта Православне идеологије У наставку, у нешто скраћеном облику, доносимо излагање Председника Русије Владимира Путина у Међународном дискусионом клубу “ Валдај “, ( “ Факти. орг. “, од 27. окт. 2016. г. ). Ово излагање руског Председника у ствари је обавезни саставни део темељних изходишта за настанак нове идеологије будућности - идеологије, која би омогућила опстанак човекове заједнице и њен коначан прелаз из варварства у цивилизацију. Из речи Председника, пажљивијем читаоцу, неће промаћи фатална дубина духовног и моралног пада паганског Запада, из чега и проистиче опасност самоуништења човечанства. + “ ПУТИН: Смешно је и глупо тврдити да Русија намерава да нападне Запад, то је уносна хистерија. РУСИЈА нема намеру да било кога напада, тврдити тако нешто је смешно, глупо и говор о незамисливом - изјавио је Владимир Путин. „Само Европа има 300 милиона становника и сви су у NATO, а са Сједињеним Државама – то је вероватно 600 милиона људи. Русија има 146 милиона. Дакле: смешно је о тако нечему и говорити“. Са алузијом да су и неки од присутних на заседању Клуба писали о руској претњи Западу, руски лидер је оценио да се ради о пропагирању „руске опасности“ ради достизања политичких циљева и да је у истом духу и у истој функцији и хистерија у САД поводом тобожњег утицања Русије на председничке изборе у тој земљи. Путин је ту хистерију – са штанцовањем измишљене руске војне претње – назвао „уносним послом“. „То служи за наметање већих војних буџета у западним државама, за подвођење савезника под интересе једне суперсиле, за ширење NATO и за примицање његове војне инфраструктуре, борбених јединица и технике нашим границама.“ Руски лидер је указао да се у свету гомилају противречности повезане са „прерасподелом економске моћи и политичког утицаја“: „Током протеклих месеци се ништа, на жалост, није променило набоље. Те противречности само даље расту. Терет међусобног неповерења сужава могућности да се одговара на реалне претње са којима је свет суочен“. Путин је посебно нагласио: „У суштини, у кризи се нашао сам пројекат глобализације, а у Европи већ говоре – то и ми чујемо – о промашености политике мултикултурализма. Цела ситуација је последица погрешног, исхитреног и по много чему претерано самоувереног избора који су политичке елите Европе направиле пре четврт века“. ( акц. бБ). Овоме је одмах у наставку додао: „Земље које су себе прогласиле за победнице у хладном рату почеле су да преобликују светски политички и економски поредак према себи и у свом интересу. Кренуле су путем глобализације и безбедности ради себе вољених ( акц.бБ ), а не у интересу свих. Међутим, нису сви на то пристали“. (акц. бБ ). + (Напомена бБ: сигурни смо да Председник није мислио и доследно: “ ради себе вољених “. Председник једне Православне земље, каква је Русија, итекако добро зна да је на Западу изузетно тешко, и сваким даном све теже, наићи на траг неке љубави, и да је ова одавно уклоњена страстима: управо дивљање каквих све не страсти ( најчешће охолости, цревоугодништва и блуда ), увијено је у обланду појава, које они зову љубав. Али, Председник једне Русије св. Серафима Саровског и Достојевског, и сијесет друге велике Христове браће и духовних горостаса попут њих, неће себи дозволити несмирену, иако сасвим тачну изјаву: “ ради себе самољубивих и хистерично острашћених “. Они и не знају да је себељубље мајка свих грешних страсти, и кључна душевна последица безбожја и јадног стања овог човечанства. Западњаци би рекли: “ Ради себе вољених! О, this is very, very, O.K.! То стога, јер су тамо себељубиви егоизам и егоцентризам не грешне страсти, већ кључне “врлине”, које подстичу све већи и бржи “развој” човечјег хедонизма и конзумеризма, а ови опет, са своје стране, подстичу све бржи материјални “напредак” и развој Западне антикултуре и псеудоцивилизације. Нека сваки хиљадити житељ ове Планете, милошћу Божјом, преокрене себељубље у Богољубље и љубав према ближњем, и ова “долина плача” постаће Рајска долина радости и мира Божјег. Не тражим да поверујете мени ништавном црву Божјем, али светом Серафиму Саровском, Сверуском Чудотворцу, треба безрезервно веровати ). + Путин је подвукао: „Русија не тежи ни глобалној доминацији ни експанзији јер је за једнаку и недељиву безбедност за све. Глобализација треба да буде за све, а не за одабране. Свет мора постати равноправнији и правичнији. Све изазове можемо савладавати једино заједно“... ( Напомена бБ: акцентиране су програмске основе будућег новог светског уређења ) Путин је изразио жаљење што су његови договори са Бараком Обамом о Сирији остали нереализовани и што се показало да у Вашингтону постоје снаге које су их пореметиле: „Због тога није формиран ни јединствени фронт борбе против тероризма.“ Путин је оценио да у свету постоји „дефицит стратегија и идеологија будућности“ и да то ствара атмосферу несигурности“: ( Напомена бБ: ово значи да идеологија тзв. глобализације, коју у свом интересу спроводи СВК са Запада, никако није прихваћена од стране православне Русије и многих других земаља, јер се не спроводи у интересу свих земаља и народа, него само у интересу СВК - а, за сада, и привремено, и народа њихових колоната -, и да треба створити нову идеологију будућности, ново међународно уређење, које ће обухватити све народе света и градити “равноправнији и правичнији свет”, не октроисањем једностраних решења у интересу одабраних, већ равноправним договарањем свих политичких чиниоца овога света ). „Већину становника планете будућност не зове већ – плаши, а људи не виде могућност да то промене. У већини земаља постоје формално сви елементи демократије, али у реалности већина њихових грађана не може да утиче на власт. Зато и избори и референдуми доносе све више изненађења онима који владају. Јер, људи не гласају онако како им саветују респектабилни медији и такозване системске партије“. Путин се још једном вратио америчким председничким изборима: „Пред САД је много проблема – од колосалног државног дуга до самовоље полиције. Али, изгледа да (америчка) елита нема ништа посебно да каже да би умирила јавност. Показало се да је много простије скретати пажњу људи на такозване руске хакере, шпијуне и агенте утицаја. Зар неко озбиљан може и да помисли да Русија може утицати на избор америчког народа? Шта, зар је Америка нека банана-земља? Не, Америка је велика сила. Проблем је што избори на Западу престају да буду инструмент промена и своде се на борбу компромитујућих материјала...“. Руски лидер је нагласио да је Блиском Истоку потребан савремени „Маршалов план“. “ + Неколико посебно важних историјских чињеница, које у медијима наводи српски историчар Радован Калабић. Он истиче да мотиве Запада да покоре Русе треба тражити у „русофобији“: „То је страх од једне заокружене и самодовољне цивилизације каква је руска, која је самодовољна не само по ресурсима, већ и по духовном склопу и темељу цивилизацијског развоја. ’Русофобија‘ је зачета у англо-америчком елементу западног света у Лондону, где су се појавиле формулације да је Русија ’дивља и неукротива држава‘ и да се Руси ’не дају упристојити‘. Иза таквих формулација стајало је ништа друго до тога да Русија заправо не жели да игра по њиховом такту, па су уследили њихова демонизација (акц. бБ), и развој ’русофобије‘. Као продужетак „русофобије“ имамо и „србофобију“. „Србофобија” је такође настала у Лондону, након убиства краља Александра Обреновића 1903. године, када је Велика Британија прекинула дипломатске односе са Србијом. Она је изведена из закључка британског премијера Дизраелија који је својим дипломатским наследницима у свом тестаменту поручио: ’Ослањајте се на Турску и Албанце, а будите против Срба који су главни савезници Руса, јер ако Срби изађу на Јадранско море, биће руски коњоводци до топлих мора‘. Из тих једноставних формула, које су они геополитички зацртали, произилази да Срби, чак и када ништа не би предузимали, имали би исти овакав статус на Западу“. Историјска је чињеница да се никада није десило да је са руске стране ( нити са стране било ког Православног народа - прим. бБ ) кренуо агресиван напад ка Западу. Међутим, тешко је побројати колико је било напада на Русију. Од Наполеона, преко Првог и Другог светског рата, Русија је вечито била у позицији да се брани, а никада да напада “. + Посебно истичемо да је реч “демонизација“, са духовног аспекта, потпуно неодговарајући термин. Демонизиран може да буде човек, па и читави народи, који су се одрекли Бога и живе животом пагана. Не могу Западне “ Беле демоније”, односно “бели демони” (у наводн. су речи Св. Златоустог Владике Николаја - прим. бБ) из Белих демонија, Православни Исток да демонизирају, јер се овај налази под заштитом Светлих Сила. Ове су редовно у историји, током бројних агресија Запада, Истоку увек, и у правом моменту помогле да сачува слободу: било даровањем херојске храбрости и патриотизма браниоцима, било блокадом оружја агресора, или претварањем фанатизма у депресију и глупост код агресора, било даровањем Праведника, као у 2. св. рату, који ће умолити светле силе да Православнима помогну када је судбински тешко. Много бољи термин за оно што са Запада долази је “лажизација”, јер потиче од “ оца лажи “ и патрона Белих демонија, коме су ови само извршна продужена рука. Уосталом, нису ли демони већ миленијумима година “кућни љубимци“ у душама поданика “Цивилизације” залазећег сунца!? Они богоодступници, безбожници и пагани какви су, сами су до сржи демонизовани, па би желели да и други део света постане такав! Али, хоће ли то Господ дозволити?! Нека им и на ово питање одговори св. Цар Давид: “14. Гле, безбожник заче неправду, трудан бијаше злочинством, и роди себи пријевару. 15. Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио. 16. Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на тјеме његово.” ( Пс. 7. ). Нека и ово поглавље, као и сва до сада, завршимо светлим поукама Господовог “Геополитичара”: ”Православни народи морају стајати изнад оба проклетства, како источног тако и западног. Не смеју се отимати ни о онакав духовни свет као на Истоку нити о материјални свет као на Западу. Божје је небо и Божја земља. Постоји духовни свет, ... под влашћу Христа Бога, који рече: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Hе може се од Бога отети ни небо ни земља. То је особито јасно православним Балканцима, који посведневно говоре и посведочавају да је – отето проклето. Ни у овом погледу не може Балкан стајати између Истока и Запада, него изнад једног и другог, да светли и једног и другог, да светли и једном и другом. Изнад Истока и Запада “. + Почесмо поглавље “политичком” паролом, па је ред да га тако и окончамо: Православни свих земаља - молите Бога за милост свету! + + + На Православном Балкану, нов. 17. г. Одмуцао и откуцао Брат Бодуш |
