header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПОДСЕЋАЊА arrow Ко нам руши Цркву: подсећање: Како су новотарци тукли верни народ у Душковцима 2008. (видео)
Ко нам руши Цркву: подсећање: Како су новотарци тукли верни народ у Душковцима 2008. (видео) Штампај Е-пошта
понедељак, 04 децембар 2017
            ДРАМАТИЧНО ИЗ ЖИЧКЕ – ХИТНО!

На маил интернет сајта "Браничевски ревнитељ", под ознаком ХИТНО!, стигло је писмо горе наведене садржине.

Данас, 4./17.6.2008.год. на Духовски уторак, у селу Душковци код Пожеге у Епархији жичкој, Свету архијерејску литургију служио је епископ Жички Г. Хризостом. Пре Свете Литургије владика је освештао храм „Свете Тројице“.


 + + +

Светој Литургији је присуствовао велики број свештенства и монаштва, а храм је био препун верног народа, тако да су многи од присутних верника морали стајати за време Литургије у порти храма.

Многи од пристутних верника у храму држали су у рукама пароле, а неки су пароле имали окачене око врата. На паролама је писало:

·  „Свети архијерејски сабор је трећи пут рекао како Богу да се служи“,

·  „Трећа срећа“,

·  „Владико дао си реч – држимо те за реч“!

Сво време током служења Свете Литургије владика је видео исписане пароле, јер су младићи, који су их држали, стајали у првима редовима верног народа.

Света Литургија је у почетку текла нормално, и служено је по типику, јер народ није дозволио другачије. Владика је чак рекао хору да се не надвикује са народом, него да пусти да народ пева, тако да је већ испред читања Символа вере народ преузео одговарање на Литургији. Служба је, дакле, текла нормално све до тренутка када је свештеник изашао из олтара да прочита Заамвону молитву. Уместо да се окрене према истоку, свештеник се окренуо према западу и почео да чита молитву. Једва да је успео да прочита неколико речи, а верни народ је гласно почео да негодује зашто свештеник то чини, тражећи да се овај окрене према истоку. Владика је једном од ђакона наредио да изађе и каже свештенику да се окрене према истоку, но ни ово није помогло. Народ није престајао да гласно негодује, тако да се читање Заамвоне молитве свештеника, који се противно типику окренуо западу уместо истоку, није ни чуло. Тада су свештеници и ђакони, који су били у олтару, кренули да изађу из храма, нашта је присутни народ у храму и око храма клекнуо на колена спречавајући их да изађу напоље. Народ је тражио да им се обрати владика Хризостом, што он није хтео учинити. Свештеници се нису обазирали на народ који је клечао, већ су покушали (у одеждама) да прегазе преко народа и гурајући га да изађу напоље. Пошто у томе нису успели, вратили су се у олтар и то саопштили владици.

Тада је владика свукао одежде и прекинуо служење Литургије, а свештеници су наставили да се свађају са народом.

 

Намесници су се тада поделили око тога шта треба чинити. Једни су говорили да народ треба оставити на миру, док су други послали свештенике који нису служили да позову полицију. На овом је месту битно рећи да је сво време док је народ клечао, монаштво, присутно у храму, стајало мирно и могло се видети да су некима од њих очи биле испуњене сузама.

Полиција је одмах пристигла, што указује на чињеницу да су били приправни за овакав след догађаја.

Видевши полицију, свештеници су се охрабрили и почели да агресивно насрћу на народ који је клечао. За то време владика је стајао мирно у олтару. Пошто он није хтео да се обрати народу, то су учинили парохијски свештеници присутног народа. Тада се већ ситуација заоштрила преко мере, тако да је један избезумљени намесник пришао сниматељу Дечје телевизије из Крагујевца, који је снимао Свету Литургију, и гурнуо га вичући: „Угаси камеру, немој да снимаш!“ На такав његов бруталан и нечовечан поступак народ је повикао: „Ово снимај!“

Тада је већ настао такав метеж да се више није знало ко кога гура. Метеж су правили свештеници и ђакони у одеждама, који су тако гурали присутне вернике, да су неки од верника попадали на под храма. И са једне и са друге стране чуло се: „Тешко вама, лицемери!“

У овим тренуцима народ је певао богомољачку песму Светог Владике Николаја „Помози нам Вишњи Боже“.

Намесник, који је одгурнуо сниматеља, викао је на присутно монаштвно: „Ето шта сте направили!“

Из олтара је епископ, окружен са свих страна ђаконима, пошао према северним вратима храма, решен да пошто-пото изађе напоље не обазирући се на клечећи народ. Пошто је код северних врата клечао један младић спречавајући излазак на та врата, њега су један од ђакон и један човек из обезбеђења успели да извуку напоље из храма, али су се убрзо обадвојица нашли на земљи. Пошто се овај младић поново вратио у храм, њега сада извлаче двојица полицајаца, који ослобађају пролаз владици.

За то време је унутра у храму архијерејски намесник пожешки, Дмитар Луковић, ударио свог парохијана, а када је овај покушао да му узврати, у томе су га спречили неки од присутних свештеника.

Владика решен чврсто да изађе напоље из храма окружен ђаконима, чини то брутално газећи преко верног народа који клечи. На путу им се (случајно) испречила и једна старица, која је стајала ослоњена на штаку; она бива грубо одгурнута, и пада на под храма раздрљене хаљине. За то време, док полицајци извлаче владику напоље из храма, неки верници подижу старицу помажући јој да се ослони на своју штаку.

Владика је сав преплашен успео да изађе из храма, док је у храму остало монаштво које је плакало и запрепашћен верни народ.

По изласку из храма владика се са својом свитом упутио као оближњој кући. Пошто је ушао у кућу затражио је да дође само један представник народа. На разговор са владиком Хризостомом отишао је један од нас, православних верника, који је већ раније био изабран да се испред народа обрати епископу. Тај човек је отишао и храбро поставио само једно питање епископу и присутном свештенству:

„Када ће епископ са подређеним му свештенством почети да служи по саборској одлуци?“

Епископ је оштро узвратио да не може народ да се меша, јер се не разуме у те ствари. Даље је епископ рекао да је за верни народ епархије жичке он (владика) Сабор. Речи епископа Хризостома преносимо парафразирајући их.

Присутни свештеници су викали на представника народа, што њега није обесхрабрило и збунило, већ је владици рекао:

„Ако наставиш са том причом о Сабору, нећеш се добро провести. Ово овде ти је само почетак“.

После тога је владика отишао у пратњи полиције, а један од свештеника из Пожеге је пресекао славски колач. На славском ручку било је свештеника, нешто монаштва, и верни народ, но свима су залогаји хране застајали у грлу, због овог немилог догађаја.

САБОРНИ ИЗВЕШТАЈ ВЕРНИКА ЖИЧКЕ ЕПАРХИЈЕ

извор: revnitelj.com 17.06.2008

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 04 децембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 58 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 КЊИГЕ НАШИХ САРАДНИКА НА САЈМУ КЊИГА

Детаљније...

+ + +

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.