header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ексер за мртвачки сандук екуменизма стиже из Аустралије! Штампај Е-пошта
уторак, 12 децембар 2017

 Навикнути да свакодневно слушамо, гледамо или читамо лоше вести – лепе вести, као неки суперсонични авиони, прелете преко нас тако да их и не региструјемо, а камо ли да мало размислимо о њима. Једна таква вест, радосна вест која храни наду, нам долази из Аустралије – тачније из канцеларије Митрополије аустралијско-новозеландске:

Српско Православно свештенство Митрополије аустралијско-новозеландске, на челу са својим Архипастиром, Епископом Г. Силуаном, одржало је редован годишњи састанак од 14. до 17. марта 2017. године у манастиру Светог Саве у Илајну, Викторија.

Свештено братство у једномислију и одлучно, поучено искуством живота Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, стоји на становишту да нисмо у могућности да будемо пуноправни део организација чији рад стоји у супротности са свим оним што верном народу проповедамо, па стога ни Националног савета цркава у Аустралији. Наше свештенство није спремно да буде само неми сведок и пасивни посматрач у раду поменутих тела које често својим одлукама стоје у директној супротности са учењем наше Православне Цркве. (овде)

Сазнајемо да је епископ Силуан био под великим притиском од стране “свемоћног” руководства “Националног Савета цркава” да повуче одлуку о иступању Митрополије СПЦ из ове Аустралијанске филијале “Светског Савета цркава”. Показавши расуђивање духовног старца и ако је по годинама релативно млад – владика, бивши задојен богословљем Светог оца Јустина (на коме је магистрирао) је као пастир добри категорички и неопозвано извео пуноћу СПЦ Аустралије и Новог Зеланда из овог јеретичког клуба. Надамо се да ће се овај “пелцер” из српске дијаспоре у Аустралији “примити” и развити у здраве плодове васцеле СПЦ, те, ако Бог да, да наша Светославска Црква иступи из јазбине Светског Савета Цркава – што би и било канонски исправно, јер саборска одлука о иступању СПЦ из ССЦ постоји још од 1998. године.

Овим одлучним кораком и не скрећући ни “милиметар” од јединомислија са својим свештенством и паством, владика Силуан је засветлео својим примером, осветљавајући секуларизмом и екуменизмом навејан пут светих и богоносних отаца наше помесне Светосавске Цркве. Аксиос! Достојан!

 

Извор: "Кротки Лафови"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 децембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 109 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.