header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТА ЛИТУРГИЈА arrow Богослужбене новотарије у Московској патријаршији шире се као пиревина
Богослужбене новотарије у Московској патријаршији шире се као пиревина Штампај Е-пошта
уторак, 19 децембар 2017

 9. децембра 2017. године, на дан празновања иконе Божије Матере зване „Знамење“ у Ташкенту је молитвено обележена 145. годишњица оснивања туркестанске епархије, чији је наследник данашња Православна Црква Казахстана и Средњоазијски Митрополитански округ.

У Успењском катедралном храму престонице Узбекистана, одлужена је Божаствена Литургија којом су началствовали митрополит астанајски и казахстански Александар и митрополит ташкентски и узбегистански Викентије, стални чланови Светог Синода Руске Православне Цркве.

На служби је певао хор ташкентске епархије под управом Татјане Митронине.

На први поглед рекло би се да је све било уобичајено, осим једне „мале“ нијансе, која се може запазити тек при пажљивом посматрању фотографија постављених на званичном сајту митрополије.

На снимицима се види да је Проскомидија, први део Божаствене Литургије, вршена у ходнику управне епрахијске зграде (као што је познато, свештеник или епископ Проскомидију треба да врше у олтару на жртвенику).

 
 
 
На фотографијама: извађене честице из богослужбених просфора на столу где се одржавају епархијски састанци - просто је изругивање богослужбеном поретку

А затим је процесија кроз двориште пренела у храм оно што је било припремљено за вршење Евхаристије,

Начинивши пре тога заједничку фотографију у епархијалном предворју.


Ево какве нечувене новотарије доноси огромно увећање броја архијераја за последњих неколико година, као и стремљење да се служе заједничке саборне службе по сваку цену.

На фотографији: Олатар саборне цркве „није пригодан“ за вршење архијерејске Проскомидије
 

Подсећамо да се нешто слично догодило и прошле године, за време патријарашке службе у московском храму одслужене у част иконе Божије Матере „Свих жалосних Радост“ поводом 50. рођендана шефа Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополита волоколамског Илариона (ОВДЕ:). Тада је због „великог броја архијереја“ био приготовљен други (преносиви) престо у центру храма (на фотографији), а „горње место“ је померено на амвон. Свакако, разлог томе није копирање браће Латина, већ жеља „православних“ екумениста и богослужбених реформатора да се читавом свету покаже квантитативна моћ Православља!

 

Извор: "Све јереси"
          

Превод  и приређивање: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 19 децембар 2017 )
 
Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 29 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.