header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владислав Ђорђевић: Звездана Делић и ширење "Истине православне" Штампај Е-пошта
недеља, 24 децембар 2017

 У четвртак 14. децембра 2017. на сајту „Борба за веру” појавио се чланак „Осврт на текст Владислава Ђорђевића Како феминистичка штампа подбуњује жене” (овде:).

Њена ауторка Звездана Делић је на крају осврта приметила да би сајт „Борба за веру” требало да буде „светионик у ширењу Истине православне”. Примедба је тачна, али то би требало да буде не само тај сајт, него и сваки други.

Али ауторка том ширењу „Истине православне” даје свој допринос тако што брани феминистичку пропаганду. Она није свесна да су феминизам и „Истина православна” два антипода.

Православље је за светост брака; феминизам је за његово уништење; православље је за целомудреност; феминизам је за разврат; православље је за светост живота од зачећа; феминизам је за чедоутробна уморства; православље подстиче жене да рађају децу; феминизам подстиче жене да не рађају децу; православље је за поштовање мужа као главе породице; феминизам чини све да унизи ауторитет мужа у породици; православље је за то да се за свештинички сталеж хиротонишу само мушкарци; феминизам је да се хиротонишу жене. Православље и феминизам су две дивергентене и несводиве идеологије. Свако ко брани или пропагира феминизам ради директно против „Истине православне”. Дакле, пропагирајући феминизам Звездана Делић не смо да не шири „Истину православну”, него јој се директно супротставља.

Аутока на крају осврта тврди да јеванђелске текстове треба да тумаче „једино свети оци Цркве православне”. Али да ли су ти „свети оци Цркве православне” можда заговарали феминизам којег она брани? Тешко! Сви „свети оци Цркве православне” учили су тачно оно што и ја: да мушкарац треба да буде глава у друштву, породици и Цркви. А све феминисткиње уче управо супротно. Под велом борбе за „родну равноправност” оне се боре за детронизацију мушкарца као главе у друштву, породици и Цркви.

Феминизам не само да је антиправославан, него и антинаучан. Феминисткиње тврде – а Звездана понавља – да је „доходовни јаз” међу половима доказ да су жене дискриминисане. Али, доходовни јаз је последица нечег другог: природних полних разлика. Феминизам грубо пренебрегава елементарне научне чињенице. Дакле, феминизам је не само сатанизам, него и идиотизам. Стога свима који бране феминизам поручујем: анатхема!

Последњи пут ажурирано ( недеља, 24 децембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.