header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Љубиша Морачанин: Александар Карађорђевић – Малтешки витез! (фото) Штампај Е-пошта
уторак, 26 децембар 2017

 Претендент на српски престо Александар Карађорђевић је Малтешки витез! Дакле, као православац, како се званично декларише, директно је у служби Ватикана! Није познато када је примљен у ову најелитнију масонску организацију, која обитава под патронатом Свете столице, али је у мају 1998. године, у Риму, из руку Великог мајстора Малтешког реда, Ендрјуа Бертија, примио орден „Великог крста части и оданости сувереном Малтешком реду“.

Претходно, 1984. године, примио је још једно високо римокатоличко одличје: „Свети војнички и константиновски крст светог Ђорђа“. Овај орден, установљен 1718. године, може бити додијељен само особи која признаје ауторитет папе и изјави му лојалност.

Све је то записано у специјализованом алманаху „Гота“ који не трага, нити сам публикује податке, него му их званично достављају овлашћени представници краљевских кућа. Листајући овај годишњак (основан још 1763. године) заправо, неку врсту службеног гласника краљевских и племенских родослова и догађаја, могуће је уочити не само да о случајностима може бити ријечи, него и неколико јавности недовољно познатих података о Александру Карађорђевићу.

Најприје, годину дана након смрти (1971) краља Петра Другог, Александровог оца, династија Карађорђевића означена је у њемачком издању „Готе“ као – православна и римокатоличка! Та назнака, појављује се испод наслова „Југословенска краљевска кућа“ и у издањима „Готе“ за 1980. и 1987. годину.

Према писању „Готе“, Александар Карађорђевић је показао великодушност приликом додјеле ордена – странцима! Тако је Орден Бијелог орла, 1980. године, добио Велики мајстор сувереног Малтешког реда Анђело де Мојано. А Велику Карађорђеву звијезду, чији су носиоци били такви људи као што су војвода Мишић и генерал Шарл де Гол, Александар Карађорђевић је додијелио таквим релативним анонимусима као што су барон Катлан, велики канцелар Малтешког реда, маркиз Малавицини, гроф Зеро де Пиердон, дон Винсенто де Каденас, дон Карлос Бурбон од Сицилије, војвода од Брагансе…

Поред многих питања која се неминовно намећу, једно се сигурно тиче и достојности часног имена Карађорђевића, али и – да ли је и колико, а после свега овога, ројалистичка идеја на овај начин девалвирана,  и то управо од дијела краљевске фамилије  која би, по логици, за њу требало највише да се залаже и да је афирмише. Живо нас интересује и шта на ово кажу, и да ли се питају чланови Крунског савјета, међу којима је и Матија Бећковић.

 

Извор: "Седмица"  / "Царса"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 26 децембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 54 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.