header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Љубиша Морачанин: Александар Карађорђевић – Малтешки витез! (фото) Штампај Е-пошта
уторак, 26 децембар 2017

 Претендент на српски престо Александар Карађорђевић је Малтешки витез! Дакле, као православац, како се званично декларише, директно је у служби Ватикана! Није познато када је примљен у ову најелитнију масонску организацију, која обитава под патронатом Свете столице, али је у мају 1998. године, у Риму, из руку Великог мајстора Малтешког реда, Ендрјуа Бертија, примио орден „Великог крста части и оданости сувереном Малтешком реду“.

Претходно, 1984. године, примио је још једно високо римокатоличко одличје: „Свети војнички и константиновски крст светог Ђорђа“. Овај орден, установљен 1718. године, може бити додијељен само особи која признаје ауторитет папе и изјави му лојалност.

Све је то записано у специјализованом алманаху „Гота“ који не трага, нити сам публикује податке, него му их званично достављају овлашћени представници краљевских кућа. Листајући овај годишњак (основан још 1763. године) заправо, неку врсту службеног гласника краљевских и племенских родослова и догађаја, могуће је уочити не само да о случајностима може бити ријечи, него и неколико јавности недовољно познатих података о Александру Карађорђевићу.

Најприје, годину дана након смрти (1971) краља Петра Другог, Александровог оца, династија Карађорђевића означена је у њемачком издању „Готе“ као – православна и римокатоличка! Та назнака, појављује се испод наслова „Југословенска краљевска кућа“ и у издањима „Готе“ за 1980. и 1987. годину.

Према писању „Готе“, Александар Карађорђевић је показао великодушност приликом додјеле ордена – странцима! Тако је Орден Бијелог орла, 1980. године, добио Велики мајстор сувереног Малтешког реда Анђело де Мојано. А Велику Карађорђеву звијезду, чији су носиоци били такви људи као што су војвода Мишић и генерал Шарл де Гол, Александар Карађорђевић је додијелио таквим релативним анонимусима као што су барон Катлан, велики канцелар Малтешког реда, маркиз Малавицини, гроф Зеро де Пиердон, дон Винсенто де Каденас, дон Карлос Бурбон од Сицилије, војвода од Брагансе…

Поред многих питања која се неминовно намећу, једно се сигурно тиче и достојности часног имена Карађорђевића, али и – да ли је и колико, а после свега овога, ројалистичка идеја на овај начин девалвирана,  и то управо од дијела краљевске фамилије  која би, по логици, за њу требало највише да се залаже и да је афирмише. Живо нас интересује и шта на ово кажу, и да ли се питају чланови Крунског савјета, међу којима је и Матија Бећковић.

 

Извор: "Седмица"  / "Царса"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 26 децембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.