header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Малагурски: Истина о божићним јелкама! Штампај Е-пошта
петак, 05 јануар 2018

       Божић, хришћански празник који поред обележавања рођења Исуса Христа везујемо за мир, даровање и, наравно, неизоставну божићну јелку.

Али да ли сте се икада питали зашто уопште за Божић китимо јелку и дајемо дарове? Ови обичаји, заправо, немају никакве везе са хришћанством. Етнолошки списи говоре да је то пагански обичај из старог Рима. Пагани су веровали да у дрвећу живе духови, па су у новогодишњој ноћи одлазили у шуму и поклањали им дарове. Не баш 83.000 евра, то су били скромни духови.

Временом су пагани почели да секу јеле и доносе их у куће. Веровали су да их зимзелено растиње чува од вештица, духова, злих сила и болести, а имајући у виду да више од годину дана чекам здравствену картицу, пре ће ме духови који живе у јелкама сачувати од болести него здравствени систем у Србији.

Јелку су први почели да ките Немци у 16. веку, а украси су углавном биле црвене јабуке. Како се германски утицај ширио, тако се ширио и овај обичај. С тим да је тада било мало људи на свету, па је јелки било у изобиљу. Данас има више људи само на Фејсбуку него што нас је било на свету пре двеста година. И кад сви навалимо да сечемо јелке, ево шта се дешава.

Запамтите, сечете јелке иако то нема никакве везе са Божићем, Исусом Христом и хришћанством. Пагански обичај, германски утицај. Ако верујете у духове који живе у јелкама, оставите их тамо, немојте да их уносите у кућу. Ако верујете да је сеча јелке или куповина посечене јелке хришћански чин, то заиста нема везе са хришћанством и немојте то да радите...

За Божић не треба да славимо умирање, већ живот, радост и мир. Мир Божји, Христос се роди. Срећан Божић!

 

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 9 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.