header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Малагурски: Истина о божићним јелкама!
Малагурски: Истина о божићним јелкама! Штампај Е-пошта
петак, 05 јануар 2018

       Божић, хришћански празник који поред обележавања рођења Исуса Христа везујемо за мир, даровање и, наравно, неизоставну божићну јелку.

Али да ли сте се икада питали зашто уопште за Божић китимо јелку и дајемо дарове? Ови обичаји, заправо, немају никакве везе са хришћанством. Етнолошки списи говоре да је то пагански обичај из старог Рима. Пагани су веровали да у дрвећу живе духови, па су у новогодишњој ноћи одлазили у шуму и поклањали им дарове. Не баш 83.000 евра, то су били скромни духови.

Временом су пагани почели да секу јеле и доносе их у куће. Веровали су да их зимзелено растиње чува од вештица, духова, злих сила и болести, а имајући у виду да више од годину дана чекам здравствену картицу, пре ће ме духови који живе у јелкама сачувати од болести него здравствени систем у Србији.

Јелку су први почели да ките Немци у 16. веку, а украси су углавном биле црвене јабуке. Како се германски утицај ширио, тако се ширио и овај обичај. С тим да је тада било мало људи на свету, па је јелки било у изобиљу. Данас има више људи само на Фејсбуку него што нас је било на свету пре двеста година. И кад сви навалимо да сечемо јелке, ево шта се дешава.

Запамтите, сечете јелке иако то нема никакве везе са Божићем, Исусом Христом и хришћанством. Пагански обичај, германски утицај. Ако верујете у духове који живе у јелкама, оставите их тамо, немојте да их уносите у кућу. Ако верујете да је сеча јелке или куповина посечене јелке хришћански чин, то заиста нема везе са хришћанством и немојте то да радите...

За Божић не треба да славимо умирање, већ живот, радост и мир. Мир Божји, Христос се роди. Срећан Божић!

 

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 29 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.