header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Др Владимир Димитријевић: Други одговор Александру Антићу Штампај Е-пошта
понедељак, 08 јануар 2018

 ЈОШ ЈЕДАН ОДГОВОР НА НАСУШНА ПИТАЊА

Христос Се роди!          

Поштовани господине Антићу,

Прво да Вам захвалим на речима разумевања за мој рад.

Трудим се, често неуспешно, да своју борбу за хришћанске вредности усмерим ка служби Богу и ближњем, и стварно сам отворен за сваку врсту размене мишљења. А како хришћанин сме другачије? Пажљиво сам прочитао Ваше писмо, и имам разумевања за став да многе ствари које се сада дешавају некад нису постојале – пре свега, медији, и изнад свега – Интернет спојен са мобилним телефонима. Оно што нам је остало од Светих Отаца је стоти канон Шестог васељенског сабора, који забрањује сликање порнографије на даскама. А где смо ми сад?  

Ипак, борба против помисли мора се и данас водити, уз избегавање додира са порнографским материјалом било које врсте. Један од најважнијих подвига православног хришћанина је свакодневна молитвена борба против демонских предлога и наговора који се, у виду маштарија и помисли, јављају да би га одвратили с пута Истине. Свети Оци су саветовали духовну пажњу и сабраност у одбијању нечистих помисли. Онај ко им се препушта, лако губи тле под ногама и у стању је да пређе на Богу мрска дела.

Француски романописац Балзак о сили маштарија говорио је: "Постоји такав сплет мисли који за мање но длан о длан од здравог човека може да начини леш... Ко би описао ону чисто телесну изнемоглосt у коју тонемо претерујући сањањем уживања?" По њему, и само тело може бити разорено "злоупотребом мишљења".

Наравно, међу најопасније спадају развратне маштарије, којима се неко наслађује и прима их као своју свакодневицу, уопште се не борећи против њех. Господ је упозорио да гледати жену са похотом значи грешити са њом у срцу. А срце, тај извор живота, замућено непристојним жељама, човека који га не умива Богом отуђује од спасења и чини неспособним за нормалну, Богом благословену, брачну љубав. Описујући свог јунака Луја Ламбера, Балзак вели да је то "стогодишњак од двадесет пет година, већ стар од мисли и истрошен вековима размишљања". Наравно, замарајуће и разорне мисли никада несу светле и  чисте, него пожуде, сластољубиве чежње за оним што се не да поседовати. Колико ли је ових старкеља међу нама? Колико ли младих само носи љуштуру младости, а њене силе, чедности, су се одрекли?

Моћ утисака које у душу примамо веома је велика и то треба имати у виду ако се подвизавамо за чистоту. Треба избегавати саблазниве сусрете и разговоре који уму дају "храну" да касније, у сарадњи са злим дусима, у нама изазива збуњујуће представе и фантазије.

Блажени Јероним је, као старац, изможден постом и уздржањем, добијао нападе блудне страсти у самоћи Витлејемске пустиње: спопадале су га успомене на жене и девојке које је као младић упознао у Риму, иако у доба упознавања с њима неји осећао похоту. То је доказ да је изрека Светог авве Аполоса у потпуносги тачна: "Ниједан човек не сме да даје снаге двема помислима - прељубништву и осуђивању ближњега: о њима он не треба ни да говори, ни да их замшпља у своме срцу. Ако се од њих ослободи,  стећи ће спокојство и велику корист".

Када је млади монах упитао искусног старца како да се бори с блудном страшћу, овај га је подсетио да мајке, одбијајући бебу од сисе, мажу своју дојку љутим луком. Тако и ми, ако хоћемо да се спасемо ове помисли, користимо љути лук - памћење смртног часа и мука које нас чекају ако се оскрнавимо. Другоме пак други неки старац рече: "Ако демони у тебе сеју помисли, не предај им се, јер је њима својствено да стално наводе на саблазан. И мада никад не престају, не могу да те принуде (на грех, нап. прев.): твоја је воља хоћеш ли да слушаш или не". Препоручио му је да вапи: "Сине Божји, помилуј ме!" Макар у почетку ни не осећао силу молитвених речи, нека не одступа од вапијања Богу - демони те речи слушају и, у страху од Христовог имена, беже.

Човек никада не сме да дозволи да га блудне помисли у потпуности смуте и поколебају, доводећи га до очајања. Циљ злог духа и јесте у томе: да хришћанина доведе до очајања и да он, по свом неискуству, помисли да му нема спасења. Држећи се Христа, замке лукавога можемо презрети.

Свети Кирил Александријски бодри борце за чистоту: "Ако немаш (такве) помисли, ти си безнадежан - јер, ако немаш помисли, имаш дела (блуда, нап. прев.). То значи: ко се с грехом не бори у уму, и не противи му се, чини га телесно, а ко чшш таква дела, по безосећајности својој, не смућује се помислима". Најбољи пак, лек, по Оцима, јесте откривање својих греховних помисли на исповести и добијање савета од духовника. После покајања и исповести ђаво губи силу уплива на нашу душу и одступа.

Свети Јован Кронштатски је подсећао: “Сви удови људскога тела, као и осталих живих створења, начињени су по разуму и вољи свеблагаг, премудрог, пречистога Уметника Господа Бога - добропотребни су и свети, чисти, не дају повода за саблазан, неопходни су за битије и добробитије људи и животиња, а такође и ради њиховог украса и величанствености. Све је веома добро, што је створио Господ.

Ево пред очима - слика са нагим, најлепшим женама у најизазовнијим положајима. (Не чудите се што о томе говорим. Слике, статуе, новине и неки часописи својим илустрацијама на то наводе). Страсно тело се узнемирава, раздражује се сладострашћем, распаљује се похотом.

 А духовна мудрост говори: што се, глупаче, узнемираваш? Умири се: слави Творца гледајући ту чудесну красоту, ту дивну скулптуру људскога тела. Јер се управо ту пројавила премудрост, благост, красота, величанство Уметника - Творца, Који је такво тело саздао као свето, чисто, добропотребно, несаблазниво, нетрулежно - не саблазнивања ради, него ради чистога, праведног, часног коришћења, и ради слављења Творца.

Јер је тело жене - модел уметника, припремљен ради тебе, човече, да би по том уметничком, премудром, прекрасном обрасцу тебе саздало, док се ти, у суштини, саблажњаваш својим сопственим телом: јер у таквом телу, као у уметничком атељеу, излива се твоје тело, мушкарца или жене. Кад сам то себи рекао - свака је похота ишчезла. Успокојио сам се и већ се нимало нисам саблазнивао телом жене, него сам славио Господа, који је све премудро створио.“

И у данашње време постоје духовници који се баве нашим искушењима, и нуде православне одговоре (О томе више на сајту „Православни одговор“ - http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/svet_oko_nas.htm )

Нека Вас Бог чува.  Срдачно, у Христу,

 

Повезани текстови: 

- Др Владимир Димитријевић: Одговор Александру Антићу 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 08 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 9 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.