header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Свети Амвросије Оптински: Кратки Савети о духовном препороду
Свети Амвросије Оптински: Кратки Савети о духовном препороду Штампај Е-пошта
уторак, 09 јануар 2018

 – Од себе и од ђавола никуд нећеш побећи. Зато трпи ту где јеси.

– У Писму је речено – ако те неко удари по десном образу, окрени му и леви. Шамар по десном образу је неугодан. Ако те неко клевета или ти ма чиме досађује без твоје кривице, то значи да те удара по десном образу. Не ропћи, него с трпљењем поднеси ударац, и окрени му леви образ – сећање на своја неправедна дела.

– Разбојнику су и после речи Спаситељеве: "Данас ћеш бити са Мном у рају" (Лк. 23, 43) – пребили голени, и он је висио само на рукама, страдајући неколико часова, а ти часови док је висио на рукама с пребијеним голенима нису били нимало лаки, што је сваком јасно. Тридесет година је благоразумни разбојник разбојништва чинио, а казна коју је претрпео за то – само три часа је висио на крсту с пребијеним голенима.

– Благоразумноме разбојнику и голени су пребили, али је он ради задобијања од Господа му обећаног Царства Небеског све трпео. Од болести се страда, а страдање иште трпљење.

– Треба с трпљењем и без роптања подносити све оно што је поднео Христос, и дужни смо да се искрено молимо за оне који нас клевећу, као што се и Он молио за оне који су Га распињали.

– У старинском прологу за 21. мај говори се о томе да се после смрти Равноапостолни Цар Константин јавио Пајсију Великом, изражавајући своју жалост због тога што није знао каква је награда на небу приправљена монасима, иначе би он оставио царевање и, не обазирући се на то што га је због добрих дела његових, и Црква воинствујућа и Црква торжествујућа прогласила Равноапостолним.

– Препреке на путу ка светости: љубав према похвалама и слави људској, љубав према телесним уживањима (у храни, пићу, сну), неручавње очију од саблажњавајућих предмета.

–Царство Божије у нама може се наћи путем истине, праведности (кроз заповести), милостивим и састрадавајућим расположењем према ближњима, миром од страсти, миром са својом савешћу и миром са Богом кроз покајање и смирење. Када ово постигне, хришћанин се може радовати и кад га бриге спопадну.

– Царство Божије у нама може се наћи путем истине, праведности (кроз заповести), милостивим и састрадавајућим расположењем према ближњима, миром од страсти, миром са својом савешћу и миром с Богом кроз покајање и смирење. Када ово постигне, хришћанин се може радовати и кад га бриге спопадну.

– Царство Божије није у речи, него у сили, то јест у испуњењу свега онога што је Господ заповедио.

– Ко изнутра стекне Царство Божије у овом животу, имаће слободан прелазак у Царство небеско, а који Царство не стекне у овом животу, у будући живот одлазиће са страхом.

– Три степена која воде смирењу: сазнање наше велике немоћи душевне и телесне, самоукоравање и самоокривљавање себе за све а не других и благодарно трпљење.

– Ко је телесно немоћан, а има много грехова, нека иде путем смирења.

– Видиве бриге од болести, људи и спољашњих околности морају се подносити са смирењем и благодарношћу; душевна искушења од ђавола су и морамо се молити да им не подлегнемо. Њих само смирење побеђује.

– Разум духовни може се достићи смирењем, страхом Божјим, чувањем савести и трпљењем брига које наилазе.

– У наше дане држи се унутрашњег подвига: 1. у свему буди дуготрпељив; 2. свагда се радуј; 3. непрестано се моли; 4. за све захваљуј – таква је воља Божја.

– Онај који је сужањ, не може бити богомољац. Непокајани грешници ће, при Другом Доласку Христовом, чути: "Идите од Мене проклети у огањ вечни, припремљен ђаволу и ангелима његовим" (Мт. 25, 41) – то јест, они добровољно, због своје неразумности и непокајаности сами иду на муке, припремљене за пале ангеле, а не за њих.

– Ко себе принуђује на смиреномудрије, љубав и кротост, може да сачува задобијену благодат.

– Дом душе је трпљење, а храна њена – смирење. Кад у дому нема хране, душа излази из њега, то јест, напушта трпљење.

– Добро је држати се и обичног правила и упражњавати молитву Исусову.

– Добро је, (ко може), да се слуша црквено пјеније и да се при том обавља Исусова молитва, јер од тога бива већа пажња.

– Није важно КАКВА правила испуњавамо, него КАКО их испуњавамо. Молитва без љубави, смирења и трпљења није трајна. Плод истинске молитве је смирење и љубав према ближњима.

– Јахао сељак по пијаци, а свукуд около гомила народа, брбљање, бука, а он све на свом коњчету: "Ај полако! Ај полако!", и тако мало – помало, миц по миц, пројахао кроз пијацу. Тако и ти: шта год дати помисли говоре, свој посао гледај – моли се!

– Духовна утеха се даје за молитву за живе и умрле.

– Кијевски старец Партеније триста пута дневно читао је "Богородице Дјево".

– Покајање је нужно како почетницима, и средњим, тако и оним савршеним, и оно се не може завршити до гроба. Свако покајање се састоји од ова три својства или дела: 1. очишћење помисли; 2. трпљење брига које се јављају; 3. молитву, то јест призивање Божије помоћи против злих предлога вражијих. Ови степени не могу један без другога.

– Псалам 117, 19-20: "Врата правде" – врата Господња – заповести Божије и закон Божији.

– Заповест Господња налаже нам да душу своју полажемо за ближње, и, по речи Еванђеља, састоји се у томе да "љубимо непријатеље своје, благосиљамо оне који нас куну, чинимо добро онима који нас мрзе и молимо се зао не који нас гоне" (Мт. 5, 44), да будемо дуготрпељиви, милосрдни, незавидиви, да се не преузносимо, да се не гордимо.

– Користан је страх Божји, страх од будућег суда и вечних мука.

– Немој се сећати толико раја, колико свакодневно размишљај о паклу, о мукама и плачу тамошњем.

– Желимо да наследимо царство Небеско и да будемо с Христом, а да се потрудимо да с Христом и пострадамо – то не бисмо волели.

– "Царство се Небеско на силу узима, и насилници га задобијају" (Мт. 11, 12).

– Како подражавати Богу? 1. Бити милосрдан; 2. Пребивати у светости – целомудрију, без зависти, мржње, злопамћења; 3. Бити савршен у смирењу.

– Подвижништво: БЕСКРВНО МУЧЕНИШТВО.

– У Еванђељу нам је указано због чега смо дужни да постимо среду и петак. У II глави Еванђеља по Марку, кад су питали Господа: "Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а Твоји ученици не посте?", он им је одговорио: "Еда ли могу постити сватови док је Жених са њима? Докле имају са собом Жениха, не могу постити. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих Жених, и тада ће постити у оне дане". Овде Господ Себе назива Женихом, а сватовима – Своје ученике, а у њиховом лицу и све верујуће. Жених је отет од сватова у среду и петак, то јест у среду је Господ био предан да се разапне, а у петак је разапет.

– По вери нечијој, зеље и кромпир могу да замене јаја.

– Послушање је главна хришћанска врлина и Спаситељ је био "послушан д осмрти, смрти на крсту" (Фил. 2, 8).

– Нисам донео на земљу мир, не љубав према светском, него мач, то јест, разлучење богољубивих од светољубивих, и смиреномудрих од славољубивих (Мт. 10, 34). "У свету ћете имати невоље, али се не бојте, јер Ја победих свет" (Јн. 16, 33) – рекао је Господ. "Ја победих свет" – смрт, пакао, грех.

– Земаљски удео човеков је – брига, напор, болести, подвизи, туге, недоумице, лишеност. Као што рече Свети Давид: "Нема мира у костима мојим од греха мојега" (Пс. 37, 4). И праведни Јов: "Није ли човек у војсци на земљи?" (Јов. 7, 1).

– Много је званих, а мало оних који бирају пут побожног живота. Сви путеви Господњи своде се на двоје: милост и истину.

– "Будите мудри као змије" (Мт. 10, 16). Кад змија мора да свуче са себе стару кошуљицу (кожу) и да одене нову, она пролази кроз теснаце и уске просторе. На тај начин ослобађа се своје претходне кошуљице. Тако је и сваки онај човек, који жели да са себе свуче овешталост старог човека, дужан ићи путем испуњења Еванђељских заповести.

– Мир са ближњима и испуњење закона Христовог – најкраћи пут ка Христу: "носите бремена једни другима, и испунићете закон Христов" (Гал. 6, 2).

– У кишно време ров се до врха напуни водом, а потом испари. Поточић је увек лако и прегазити и пити из њега. Иди предњим путем ка спасењу, као поточић, испуњавајући заповести Божије.

– Господ је у Гетсиманском врту плакао зато што је знао да ће мали број људи имати користи од Његовог крсног страдања, а многи ће се, по злој вољи својој, удаљити од спасења.

  Из записа оца игумана Антонија (о 12 добрих другара):

1. Правда – од смрти избавља.

2. Чистота – Богу приводи.

3. Молитва и пост – с Богом сједињују.

4. Љубав – где је љубав, ту и Бог пребива.

5. Смирење са благодарношћу – од тога сам сатана трепти, у страху.

6. Расуђивање – изнад свих врлина.

7. Послушање – свето дело и брзи пут ка спасењу.

8. Уздржање – њему не треба заповести.

9. Напори – част телу и души спасење.

10. Покајање – сама радост Богу и ангелима.

11. Неосуђивање – без муке спасење.

12. Милост – самога Бога дело.

– Живот хришћански утврђује се са четири основне врлине: храброшћу, мудрошћу, целомудријем, праведношћу.

Са руског:В.Д.

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 86 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.