header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Свети Николај Охридски и Жички: Пилатово питање
Свети Николај Охридски и Жички: Пилатово питање Штампај Е-пошта
четвртак, 11 јануар 2018

 Упита Пилат Исуса: Шта је истина?“

Исус прећута, и не одговори.

Зашто Исус не одговори на питање Пилатово?

Зато што је то питање било псоатвљено погрешно.

У чему је питање Пилатово погрешно?

У томе, што је питао: „Шта је истина“, место да пита „Ко је истина?“

Да је Пилат упитао Исуса: Ко је истина, извесно би добио одговор, онако исто као што је добио одговор на питање: „Јеси ли ти цар?“

Истина је Ко, а не Шта.

Истина је Личност, а не ствар.

Бог је Истина. Као Апсолутна и супрелативна Личност, Бог је Истина.

Отуда, као што је погрешно питање: „Шта је истина?“, исто је тако погрешно питање: „Шта је Бог?“. То је погрешно у истој мери, као што би било погрешно питати: ко је камен, ко је вода, ко је ваздух, ко је земља, ко је огањ? Јер се само за личност каже Ко, а за ствари Шта.

Али, Пилат, Римљанин и незнабожац није умео поставити питање правилно. Ни његов Цезар, Тиберије, ни сав римски Сенат, не би га друкчије поставили. Јер цела импреија се оснивала на стварима, на множини ствари, на величини земље и богатства и простора, а не на личностима, једно скроз земаљско царство, где су ствари угушивале личност, и где је „Шта“ царовало над „Ко“.

Но, зар ћемо осуђивати само Пилата због погрешно постављеног питања? Гле, не умеју то преважно питање поставити правилно, ни многи неопагански мислиоци европски: пантеисти, материјалисти, епикурејци, окултисти и стоици.

Сви они пилатски мисле, зато се пилатски и питају, не „Ко је истина?“, него „Шта је истина?“

Они бркају факта са истином. А, зар факта нису истина?

Не. Факта, ствари, и односи ствари, јесу само символи истине, сликовно исписани у јероглифима природе. Они представљају слова, печате, знаке, наговештаје или мимику истине, али не саму истину, истина и факта односе се као писаи писанкја. Кроз шарену писанку васионску објављује се људима, као у загонетки, величанствена Личност Писца, Која и јесте Сушта и Суштаствена.

Факта су променљива и пролазна, истина е увек иста (како је дивна ова реч српска: истина!). Сав видљиви свет је пролазан, сходно учењу и религије и науке. Како би дакле могло бити истина, оно што је пролазно?

Само је Бог непролазан. Према томе, само је Бог Истина. А Бог је Личност.

Осим Бога, личности су и Анђели и људи. И они су, као личности, одређени за непролазност, као синови Бога Истинитога.

Исус није хтео одговорити на погрешно питање Пилатово, али јена другом месту, и пред другим рекао: „Ја сам Истина“.

Овом објавом учињена је прекретница у историји човечанства, прекретница пресудна за процену Бога, човека и природе. Бог је Личност, а не ствар. И човек је личност, а не ствар.

Отуда се и човеку на ставља питање „Шта?“, него „Ко?“

Универзални значај ове прекретнице добро је разумео Апостол, који је са усхићењем узвикнуо: „Старо прође, све ново настаде“. Другим речима: мрак лажи и тиранија ствари над заробљеним човеком прође, а слобода и величина личности настаде.

Ко год почне о овом озбиљно размишљати, осетиће брзо како излази из таме на светлост. И схватиће радикални преокрет, који је учинио Син Божији у поимању личности и ствари. Схватиће и небивалу борбу нашег времена између „синова светлости и синова таме“, то јест, између оних који уздижу Личност Бога и личност човека, изнад бесловесне природе и оних који теже да Личност Бога и личност човека свале на и утопе у гомили немуштих ствари, и да опет учине ствари господаром над човеком, то јест, да понове лажни експеримент римског паганизма.

И тада ће разумети божанствени значај савремених поклика.

Слобода човека.

Достојанство човека.

Личност изнад свега света.

Слобода народа.

Индивидуална вредност човека и народа.

Јер сви ови поклици и гесла имају далеко дубљи значај, него што на први поглед изгледа. Нису то гљиве које су се обдан појавиле, то су биљке, чији је корен Христос, мада то не знају неки од оних који горња гесла употребљавају.

Они мисле, да су се горња гесла појавила појавом модерне демократије. Међутим, та су гесла поечла лагано расти у хвалу од онога дана, када је Сејач рекао: „Ја сам Истина“, и када је отпочела борба у свету између „Шта“ и „Ко“.

Пре 19. векова отпочела, а у наше дане израсла се и захватила цео свет.

То су дужни знати сви хришћани света.

А да би то знали, морају претходно појмити, колико је Пилатово питање било погрешно и недостојно Христовог одговора.

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 11 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 88 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.