header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА arrow Галопирајуће отпадништво у Московској патријаршији: женска "проповед" са амвона (фото - видео)
Галопирајуће отпадништво у Московској патријаршији: женска "проповед" са амвона (фото - видео) Штампај Е-пошта
субота, 13 јануар 2018

 У једном изразито модернистичком храму Руске Православне Цркве у Москви – Козмо-Дамњановској парохији протојереја Александра Борисова, следбеника свештеника А. Мења+, 3. јануара 2018. одржане су такозване „Божићне припреме за причешће“.

О овој традицији, на страницима „Правмира“, пре две године, писала је активна парохијанка храма и активни екумениста и филокатолкиња, предавач на Коломенској богословији Светог Апостола Андреја И.К. Јазикова:

 „У неком од дана Божићног поста, парохијани се окупљају у храму. Обично с проповеђу наступа отац Александар Борисов.  Неко од парохијана припреме реферат, потом га сви ми размотримо, а ја приказујем на екрану божићне мотиве кроз иконе и слике. Чују се и молитве и појања.  Све ово је веома корисно, јер заиста усмерава у правцу ишчекивања Божића и помаже да се осете смисао и дубина Божићног поста.“

Овај пут проповедник у оквиру припреме за причешће  била је Људмила Милованова, која је стајала на црквеном амвону и непокривене глава пуних 34 минута „распалила“ дугу и „праву“ проповед на тему  „Будите као деца“.

Специјално за Људмилу доносимо извод и 9.Беседе Светог Јована Златоустог на 1. Посланицу Тимотеју:

 „Жена на миру да се учи са сваком покорношћу. Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна. Јер је Адам најпре саздан па онда Ева; И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступница; Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем“ (1. Тим. 2, 11-15).


1. Блажени Павле захтева од жена стидљивост у нарочитом степену. Из тог разлога обраћа пажњу не само на спољашњи изглед жена и њихову одећу, већ и на глас. Шта то, заправо, значи? Жена у миру да се учи. Какав је смисао тога?  То да, по његовим речима, жена не треба да говори у цркви; то исто је он рекао и у посланици Коринћанима: јер је ружно жени да говори у цркви“ (1. Кор. 14, 35).

 

-----------------------

+Александар Мењ, православни свештеник јеврејског порекла, екумениста и синкретиста. Веома популаран међу руском либералном интелигенцијом средином 80-тих година 20. века. Објавио читав низ књига на богословске теме, намењених широком кругу читалаца. У тим књигама  отворено је изопачио хришћанске догмате. Убијен је од стране једног јудаистичког фундаменталисте због припадности Православној Цркви – нап. „Борба за веру“.

 

По материјалу са: "Све јереси"

Превод и приређивање: "Борба за веру"

 

Повезани текстови: 

1. „Жена у белом“ – новотарски пут ка женском свештенству у Московској патријаршији?

2.      Женско "свештенство" у Московској патријаршији?

Последњи пут ажурирано ( уторак, 16 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.