header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Драган Петровић: О најстаријим Светитељима града Сингидунума Штампај Е-пошта
недеља, 14 јануар 2018

 Помаже Бог!

Моје име је Драган Петровић дипл.правник из Београда.

Са благословом владике Арсеније нишког, раније викарни епископ пат.српског Иринеја, а под руководством проф. др. протојереја ставрофора Радомира Поповића и пок. проф. др. археолога Ђорђа Јанковића и уз консултацију маг.археолога Милице Јанковића  др.теологије, маг.историје Слободана Продића и проф. др. Миодрага Петровића, започет је истраживачки пројекат, који траје већ две године, о најстаријим светитељима града Сингидунума односно Београда, а то су св. ђакон Ермил и св.војник Стратник, (страдали 315 године)  св. свештеномученик Монтан и његова жена Максима, св.чтец Ермоген и ђакон Фортунат и св.ђакони браћа близанци Донат и Венуст (страдали 304 године).

Пронађена су њихова житија и мошти које се налазе већином у Северној Италији (Аквилеја, Чивидале, Удине, Конкордиа, Милано), Риму, Цариграду и Америци. Током истраживања смо дошли до потпунијих података о још једној знаменитој личности из Сингидунума односно данашњег Београда а то је римски цар Јовијан, (страдао 364 године) који није међу светима али  је сигурно  исповедник православне вере, чији је живот према изворима до којих смо дошли, а који су из 4 или 6 века (на сиријском језику) је изузетно занимљив. Римокатолици га називају православни зилот.

Свети Мученици Ермил и Стратоник

У Чивидалеу се налазе и реликвије св.Ромула свештеника сирмијумског, св.Силвана ђакона сирмијумског и св.Секундијана сирмијуског пострадалих такође 304 године, такође и у Конкордији крај Венеције. Везано за све њих као један врло озбиљан исторјиски документ појављује се Чедадксо јеванђеље, јеванђеље из града Чивидале из 6 века (мада постоји предање да га је написао св. ап. Марко, а пре Чедада налазило се у Аквилеји те носи име и овога града), где имамо први упис словенских имена на маргинама овог четворјеванђеља, око 1500, где се поред чешких, словачких, бугарских, тзв.хрватских, нешто мање и германских,  имамо и највероватније упис из 8 века једног српског владара, кнеза Прибислава из 892-893 године, сина кнеза Мутимира. Данашња наука сматра да су имена записаних ходочасника од којих су највећи део били владари из поменутих земаља била везана за наводни тзв.култ књиге, да су они ишли да би се поклонили овоме четворојеванђељу, али наша  претпоставка је да су већина њих ишли на поклоњење нашим сингидунумским светитељима чије су се мошти налазила у ова два споменута града, следствено томе онда би имали култ поштовања наших светитеља од 4 века па све до 10 века, због Велике Шизме,  када он престаје и губи се на истоку, док остаје у Северној Италји и у Словенији.Ово све треба још проверити.

Свети Свештеномученик Монтан и његова супруга Максима

Током истраживања постоји велика вероватноћа да смо дошли и до моштију св.Никите Ремезијанског које се такође налазе у Северној Италији.

Све ово је рађено у славу Божију, без икакве финансијске подршке. Објављени су радови у часопису Православље, снимљене четри (три су публиковане) емисије на ТВ Храму, и ускоро почиње емитовање на црквеном радију Словољубве, шест емисија.

Са надом да ће овај презентовани материјал изазвати пажњу налепеше вам се захваљујем.

+ + +

Др Ђорђе Јанковић

Препорука за помоћ изради филма о

Сингидунумским мученицима пострадалим у Сирмијуму

Г. Драган Петровић, правник из Београда, намерава да са својим сарадницима направи филм за интернет, о мученицима из римског Сингидунума (данас Београд), пострадалим у Сирмијуму, једној од римских престоница (данас Сремска Митровица). Реч је св. Ермогену, ђакону св. Фортунату, свештенику св. Монтану и његовој супрузи св. Максимини и св. Донату.

Овај пројекат има вишеструки значај, од којих је најважнији самоспознајни: наиме, мало ко зна да смо баштиници Цркве која су утемељили апостоли и први мученици. Ове чињенице морамо бити свесни, јер није само привелегија, већ и обавеза.

По словенским предањима, нас су први покрштавали апостоли и успоставили Цркву на овом „илирском“ подручју. Утемељеност предања показала су археолошка открића на југу Баната. Установљено је и присуство предмета хришћанске употребе из времена прогона на тлу под римском влашћу у српском Подунављу, али и међу такозваним варварима на левој обали Дунава. Зато не изгледа случајно да су хришћани Сингидунума погубљени у суседној провинцији, у латинском Сирмијуму, а само свети Ермил и Стратоник у самом Сингидунуму, тек после званичног престанка прогона. Другим речима, назире се стање у коме паганска власт нема довољно снаге да прогања хришћане – домороце у Сингидунуму и престоници провинције Виминацијуму (Дрмно - Костолац), где нису забележени мученици.

Израда интернет филма коју покушава да спроведе г. Д. Петровић, подразумева истраживачки рад; верујем да може бацити ново светло на наше мученике. Мислим да овом подухвату треба пружити сваку могућу помоћ.

+ + +

Протојереј Др Радомир В. Поповић

ПРЕПОРУКА

Слободан сам да срдачно препоручим господина ДРАГАНА ПЕТРОВИЋА правника из Београда да може и даље да ради на прикупљању грађе и материјала везаног за најстарије познате ранохришћанске Мученике из римског Сингидунума- Београд и Сирмиума - Сремска Митровица. Ово истраживање је утолико драгоценије  јер недвосмислено показује да су наши простори христијанизовани још у другој половини 1. века хришћанске ере и имају непрекинути континуитет све до наших дана. 

Савка помоћ у овом истраживачком подухвату више је него потребна и потврђује да је управо са наших простора хришћанска вера ширена у средњој и западној Европи. О томе најбоље сведоче ранохришћански остаци: базилике, некрополе, мошти Светитеља,  које се данас налазе у многим земљама западне Европе и чак Америке.

Са особитим поштовањем, протојереј Др Радомир В. Поповић

Последњи пут ажурирано ( недеља, 14 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.