header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Светозар Поштић: Србија као Капернаум Штампај Е-пошта

 Ђакон Лука из Монтреала у свом тексту о блуду објављеном пре неколико дана (овде:) упоређује нас православне са становницима Капернаума, јер у том граду "Господ чињаше многа Чуда, исто као у нашој Благодатној Цркви и страдалном и благочестивом Народу док је било страха Божијег и Љубави".

И заиста, Христос је у Капернауму подигао из мртвих сина царевог човека. У Капернауму је Господ из далека излечио и слугу римског капетана кога је потом похвалио за велику веру. У истом граду људи су дан за даном слушали Реч Божију. Ту негде код Капернаума, на Галилејском језеру, срео је и Петра, Андреја, Јована и Јакова, касније своје најближе и најоданије ученике. Па опет, већина становника овог града га је одбило. После излечења гадаринских бесомучника, молили су га, као прокуженог, да оде из њиховог краја. Христос онда пророкује страшну судбину овом граду: "И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи; јер да су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до дана данашњега. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Суда него теби" (Мт 11:23-24).

У Содому, као што је познато, Бог је сумпором с неба спржио све његове становнике осим праведног Лота и његове породице. Ако је Капернаум заслужио још гору казну од града који је са Гомором доживео такву судбину, ово поређење је стварно језиво, али несумњиво заслужено. Ми очекујемо и пророкујемо казну за друге, а када се осврнемо, видећемо да смо и сами огрезли у страшан грех, од којих је један од најгорих блуд. "Многи злурадо очекују Сумпор над грешним Новим Вавилоном, али нажалост слепо не виде да је наша судбина очито да духовно изумремо, сатрулимо и тихо нестанемо под властитим проклетством! Наравно уколико се не покајемо!" закључује Ђакон Лука.

Блуд овде не означава само блудне радње, већ је он свеобухватна палост наше грешне природе на најниже гране, која порађа и друге грехе: лаж, лицемерје, завист, маловерје. У народу навикнутом на блуд нико више не обраћа пажњу на сталне сексуалне поруке и конотације у медијима, псује се, ропће, наслађује храном, пићем и јефтином забавом. Људи постају цинични и не умеју да састрадавају са ближњим. Огуглали су на слике насиља и зла.

Неко ће рећи да ми ипак не живимо у Палестини на почетку четврте деценије првог столећа. Међутим, чуда смо и те како видели и доживели. У нашој средини Бог је подигао чак двојицу горостаса подвижништва и богословља само у прошлом веку. Владика Николај је уз помоћ изузетног ораторског дара непрестано опомињао о пошастима овог века и овога поднебља. Завршио је у изгнанству, оклеветан и заборављен. Јустин Ћелијски је грмео против безбожника и указивао на истинске вредности. Осим ретких, није имао ко да га слуша. И поруке скрушеног, смерног Тадеја Витовничког сада су на многим местима искривљене до непрепознатљивости. Највећа благодат добија се у личном контакту, од преподнобних Христу. Ко зна да ли ће нас Бог још удостојити оваквих христоподобних великана. Видели смо, слушали смо, знамо. И опет се поводимо за сјајем и материјалним благостањем, а игноришемо оно што је једино потребно, "добри део" (Лк 10:41-42).

Његош је као духовни и световни предводник Црне Горе, српске Спарте, не само осудио оне који су прешли у туђу веру, већ је сматрао рат против њих нашом светом дужношћу. По томе колико смо се удаљили од нашег светог завета и предања, сада смо сви потурице. Свети Сава нас је светошћу свог живота, духовном и интелектуалном снагом уздигао на пиједестал просвећених и посвећених. Господ нам је даровао многобројне мученике, подвижнике и богослове да нас поуче, обрате, усмере. Они даноноћно од Бога моле милост за нас, а ми не желимо да чујемо. Сувише смо заузети свакодневним бригама. 

Надајмо се да због тога нећемо завршити као становници Капернаума, већ да ћемо ипак смоћи снаге и храбрости да заслужимо Нови Јерусалим.

Светозар Поштић

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 16 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 29 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.