header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Америчко-ватикански агент Григорије по трећи пут тужио свог разобличитеља г.Небојшу Вукановића Штампај Е-пошта
среда, 24 јануар 2018

 Трећом тужбом Григорије објавио рат истини!

Три пута Бог помаже. Прије неколико дана у интервјуу НИН-у Григорије је поручио да људи не смију бити ућуткани, већ да морају да дигну глас против сваке тираније, боре се за слободу и истину. Истовремено је против мене покренуо трећу Тужбу, другу за само мјесец дана, због писања, наводне клевете и душевне боли, што јасно показује колики је лицемјер! Ипак Григорије и остали моћници морају бити свјесни да ми могу отети све, скинути и гаће са стражњице, али ме неће ућуткати!

  Истина некада зна бити јако болна. То показује недостојни и свакој власти преподобни Григорије, коме се изгледа осладило да ми отима новце и имовину, па након узетих 8 700 КМ сада тражи 10 000 марака за лијечење болесне душе. Уз Григорија душевно су попустили министар Тегелтија, поп Стева, бројни други директори и моћници, па изгледа да морам давати терапију за више пацијената него неке од специјализованих болничких установа.

 

У најновијој Тужби, Григорију се придружио и дубровачки парох Стево Ковачевић, који је осрамотио Цркву и све Србе служећи помен усташама на Дакси. Парадоксално је да је управо повод за Тужбу текст о скандалозном помену „хрватским домољубима и жртвама комунистичког терора из 1944 године“, како стоји на споменику са шаховницом испред којег је помен за покој усташких душа служио Стево Ковачевић. Блискост са Ватиканом и бискупима очито је утицала да се Григорије почне понашати као средњовјековни папа и католиличка инквизиција, и сматра да људи не треба да вјерују својим очима, истини, хрватској штампи, новинарима и фотографијама, које говоре више од хиљаду ријечи, већ њему, његовим лажима, подвалама и уцјењеним свештеницима. Григорије овим није објавио рат само мени, већи истини, правди и слободи.

Иако недостојни Григорије покушава да се сакрије иза Цркве, и супротно каконима наше Цркве без дозволе и пасивне легитимације патријарха и Синода поднесе неосноване Тужбе у име Цркве, свима је јасно да је управо ОН највећа срамота у историји херцеговачке Епархије, који својим непримјереним понашањем и облачењем блати свети трон. Но управо указивање на велике злоупотребе, и борба да се Црква прочисти од удбашких структура и убачених елемената, је велики богоугодни посао којим се наша Света Црква штити од недостојних и доживљава катарзу.

Рат правди и истини Григорије је у старту изгубио, и мора бити свјестан да је прешао праг и све границе, и да нећу стати све док се недостојни и контраверзни не уклони са трона херцеговачког епископа. Борба за истину и правду је дуга и спора, али достижна, а Григорије и други моћници морају бити свјесни да сам спреман да платим сваку цијену како би се борио против нечастивих, неправде и свих девијација у разореном друштву.


Надам се у Бога да ће наша Црква и њене владике напокон да реагују, истраже шта се то дешава у херцеговачкој Епархији, и да предузму неопходне мјере како би се зауставило континуирано уништавање угледа наше Цркве.

Последњи пут ажурирано ( среда, 24 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 6 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.