header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Звездана Делић: Одговор Владиславу Ђорђевићу на његов текст од 24.12.2017.
Звездана Делић: Одговор Владиславу Ђорђевићу на његов текст од 24.12.2017. Штампај Е-пошта
понедељак, 29 јануар 2018
          Поштовано Уредништво Борбе за веру,

Осећам се позваном и прозваном да одговорим В. Ђорђевићу на још једно произвољно и неаргументовано мишљење на тему коју изгледа слабо познаје, а то је феминизам. Наиме, огрнут плаштом православља, са високог трона своје умишљености, аутор овог кратког писма на мене баца клетву (анатему!), због израженог другачијег мишљења (овде:). 

Заблуда којој је подлегао В. Ђорђевић и други надобудни бранитељи мушке доминације у свим сферама живота датира врло давно, још из прехришћанског периода.

Наиме, „целокупно јеврејско наслеђе формирала је одабрана и утицајна мушка елита, предвођена духовним ауторитетима, постављајући мушкарца у центар свих збивања, док је жена потиснута у други план. Библијски опис стварања света и човека, први грех и Божја казна, пресудно су утицали на формирање мушко-женских односа у јеврејском народу.[1]

„У старозаветним и новозаветним списима налазимо два извештаја о стварању мушкарца и жене. Један би се могао назвати равноправним или егалитарним, а други хијерархијским. У Првој књизи Мојсијевој, у делу где се описује стварање света, говори се и о стварању човека, мушкарца и жене, као неименованих људских бића, која подједнако примају благослов од Бога да буду господари свега што је Бог створио на земљи: „И створи Бог човека по лику своме, према лику Божјем створи га, мушко и женско створи их. И благослови их Бог... (1. Мој, 27).“[2]  

Даље, „говорећи о значају свете тајне Крштења, којом већ за хришћане почиње вечност, свети апостол Павле наглашава да се крштењем у Христу бришу све расне, социјалне и полне разлике: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте сви један (човек) у Христу Исусу“ (Гал. 3. 27-29). Нема сумње да су овакви ставови о односима међу половима код светог апостола Павла проистекли из правилног схватања Христовог јеванђелског учења о човеку, и они се могу сматрати изворно хришћанским.  Нажалост, ни апостол Павле, будући Јеврејин, васпитан у јеврејској традицији и наслеђу, није могао остати имун на старозаветно схватање Јевреја о жени, па на другим местима износи свој став, дијаметрално супротан ономе из посланица Коринћанима и Галатима.[3]

У то време, старозаветни Јевреји су захваљивали Богу што нису рођени као „слуга, животиња или жена. Овакво схватање и поимање жене прешло је у културе и обичаје многих народа и снага таквог размишљања није ослабила нити се изгубила у процесима бројних историјских промена.“[4]

Према томе, као доследни настављач ове јеврејске старозаветне традиције  и као жалостан пример искривљеног схватања „датости“ мушке доминације, В. Ђорђевић афирмативно наводи “природне полне разлике“ као узрок постојања (и раста[5], прим. аут.) јаза између плаћеног рада мушкараца и жена у Србији, као да се подразумева да жене и у социјалној сфери треба да буду другоразредне у односу на исти посао који обављају мушкарци. Да ли „природне полне разлике“ укључују и интелект и радне способности, као и допринос друштву у целини? При томе аутор не наводи ни један релевантан извор, већ само изражава своје мишљење. 

Помињући свете оце православне цркве, несмирено себе ставља у исти контекст, рекавши да они уче исто оно што и он (а не обратно!) у погледу доминантног места мушкарца у савременом свету, дајући себи епитет учитеља, у рангу светих отаца.

За чуђење и жаљење је у којој мери се даје медијски простор  деструктивној женомрзачкој активности В. Ђорђевића на бројним сајтовима (Србин.инфо, Српски културни клуб, Православна породица, Видовдан.орг и сл.), који би по своме назначењу требало да се баве националним, културним и православним темама. Ова агресивна, псеудо-православна, псеудо-национална и преудо-литерарна активност  В. Ђорђевића има онолику тежину колико јој то дају поменути медији, што и њих чини одговорним за „распиривање мржње међу половима“, да цитирам аутора.

С поштовањем,

Звездана Делић

(Писано у недељу митара и фарисеја, 2018.)


[1] Протођакон мр. Љубомир Ранковић: „Жена икона Цркве и благо света“

[2] Исто.

[3] Исто.

[4] Исто.

[5] http://www.bgcentar.org.rs/srbija-zene-na-radnom-mestu/

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 29 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 59 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.