header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Звездана Делић: Одговор Владиславу Ђорђевићу на његов текст од 24.12.2017.
Звездана Делић: Одговор Владиславу Ђорђевићу на његов текст од 24.12.2017. Штампај Е-пошта
понедељак, 29 јануар 2018
          Поштовано Уредништво Борбе за веру,

Осећам се позваном и прозваном да одговорим В. Ђорђевићу на још једно произвољно и неаргументовано мишљење на тему коју изгледа слабо познаје, а то је феминизам. Наиме, огрнут плаштом православља, са високог трона своје умишљености, аутор овог кратког писма на мене баца клетву (анатему!), због израженог другачијег мишљења (овде:). 

Заблуда којој је подлегао В. Ђорђевић и други надобудни бранитељи мушке доминације у свим сферама живота датира врло давно, још из прехришћанског периода.

Наиме, „целокупно јеврејско наслеђе формирала је одабрана и утицајна мушка елита, предвођена духовним ауторитетима, постављајући мушкарца у центар свих збивања, док је жена потиснута у други план. Библијски опис стварања света и човека, први грех и Божја казна, пресудно су утицали на формирање мушко-женских односа у јеврејском народу.[1]

„У старозаветним и новозаветним списима налазимо два извештаја о стварању мушкарца и жене. Један би се могао назвати равноправним или егалитарним, а други хијерархијским. У Првој књизи Мојсијевој, у делу где се описује стварање света, говори се и о стварању човека, мушкарца и жене, као неименованих људских бића, која подједнако примају благослов од Бога да буду господари свега што је Бог створио на земљи: „И створи Бог човека по лику своме, према лику Божјем створи га, мушко и женско створи их. И благослови их Бог... (1. Мој, 27).“[2]  

Даље, „говорећи о значају свете тајне Крштења, којом већ за хришћане почиње вечност, свети апостол Павле наглашава да се крштењем у Христу бришу све расне, социјалне и полне разлике: „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте сви један (човек) у Христу Исусу“ (Гал. 3. 27-29). Нема сумње да су овакви ставови о односима међу половима код светог апостола Павла проистекли из правилног схватања Христовог јеванђелског учења о човеку, и они се могу сматрати изворно хришћанским.  Нажалост, ни апостол Павле, будући Јеврејин, васпитан у јеврејској традицији и наслеђу, није могао остати имун на старозаветно схватање Јевреја о жени, па на другим местима износи свој став, дијаметрално супротан ономе из посланица Коринћанима и Галатима.[3]

У то време, старозаветни Јевреји су захваљивали Богу што нису рођени као „слуга, животиња или жена. Овакво схватање и поимање жене прешло је у културе и обичаје многих народа и снага таквог размишљања није ослабила нити се изгубила у процесима бројних историјских промена.“[4]

Према томе, као доследни настављач ове јеврејске старозаветне традиције  и као жалостан пример искривљеног схватања „датости“ мушке доминације, В. Ђорђевић афирмативно наводи “природне полне разлике“ као узрок постојања (и раста[5], прим. аут.) јаза између плаћеног рада мушкараца и жена у Србији, као да се подразумева да жене и у социјалној сфери треба да буду другоразредне у односу на исти посао који обављају мушкарци. Да ли „природне полне разлике“ укључују и интелект и радне способности, као и допринос друштву у целини? При томе аутор не наводи ни један релевантан извор, већ само изражава своје мишљење. 

Помињући свете оце православне цркве, несмирено себе ставља у исти контекст, рекавши да они уче исто оно што и он (а не обратно!) у погледу доминантног места мушкарца у савременом свету, дајући себи епитет учитеља, у рангу светих отаца.

За чуђење и жаљење је у којој мери се даје медијски простор  деструктивној женомрзачкој активности В. Ђорђевића на бројним сајтовима (Србин.инфо, Српски културни клуб, Православна породица, Видовдан.орг и сл.), који би по своме назначењу требало да се баве националним, културним и православним темама. Ова агресивна, псеудо-православна, псеудо-национална и преудо-литерарна активност  В. Ђорђевића има онолику тежину колико јој то дају поменути медији, што и њих чини одговорним за „распиривање мржње међу половима“, да цитирам аутора.

С поштовањем,

Звездана Делић

(Писано у недељу митара и фарисеја, 2018.)


[1] Протођакон мр. Љубомир Ранковић: „Жена икона Цркве и благо света“

[2] Исто.

[3] Исто.

[4] Исто.

[5] http://www.bgcentar.org.rs/srbija-zene-na-radnom-mestu/

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 29 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 123 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.