header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В. Димитријевић: Исповедање вере православног "идиота" - на годишњицу Кијукове смрти Штампај Е-пошта
понедељак, 29 јануар 2018

 Данас, на Часне вериге Светог апостола Петра, годишњица је упокојења Предрага Р. Драгића Кијука (овде:). Био је то велики православни Србин, из оних крајева који су се вековима налазили на удару борбеног римокатолицизма. Његови отац и мајка морали су да беже из крајишких крајева под окупацијом усташких папиних следбеника, па се Предраг родио као избеглица у Крагујевцу. Свој живот, предан Богу и роду, посветио је, између осталог, сведочењу о западном „хришћанству без Христа“, које и данас мучи и тлачи овај напаћени народ. 

Говорећи о Кијуковим „Еристичким есејима“, професор др Милан Петровић је својевремено указао на његов оглед „Хуманистички секуларизам“, у коме је Кијук сведочио о  „уни­шта­ва­ју­ћој вољи за моћ као бит­ном свој­ству обез­бо­же­не запад­не циви­ли­за­ци­је“. Петровић је истакао:“Пра­во да дру­ге циви­ли­за­ци­је пљач­ка и иско­ре­њу­је запад­на циви­ли­за­ци­ја је изве­ла из свет­ско-исто­риј­ске миси­је коју је самој себи доде­ли­ла. Ђова­ни Папи­ни (1881—1956), позна­ти римо­ка­то­лич­ки фило­соф кул­ту­ре, оправ­да­ва ту гео­по­ли­ти­ку речи­ма: „Евро­па има пра­во на при­ви­ле­ги­је... као награ­ду за начин на који врши сво­ју миси­ју вођ­ства и вас­пи­та­ња оста­лих наро­да.“ У првим редо­ви­ма тог нихи­ли­стич­ког мисионирања ста­ја­ће увек римо­ка­то­ли­ци­зам.Тако је фран­цу­ски опат Мишел Фур­мон дошао на Пело­по­нез 1739. да сачи­ни пре­пи­се свих епи­граф­ских спо­ме­ни­ка које про­на­ђе. Пошто би сачи­нио пре­пис, он би извор­ник уни­штио: „Спар­та је пети град који сам уни­штио. Сада се бавим уни­шта­ва­њем нај­ду­бљих теме­ља Апо­ло­но­вог хра­ма. Уни­шти­ћу и дру­га антич­ка места ако ми допу­сте да радим на миру.“ Шпан­ски фра­ње­вац Дије­го де Лан­да спа­лио је у XVI веку ста­ру библи­о­те­ку Маја од неко­ли­ко хиља­да при­ме­ра­ка јер те књи­ге „садр­же само сује­вер­је и лажи самог ђаво­ла“. Када су крста­ши и Мле­ча­ни 1204. зау­зе­ли Цари­град, почи­ни­ли су нај­ве­ћу пљач­ку и уни­ште­ње кул­тур­них доба­ра у пове­сти чове­чан­ства. Девет десети­на опре­ме Цркве св. Мар­ка у Вене­ци­ји поти­че из Цари­гра­да. Посеб­но су пљач­ка­не мошти све­та­ца: гла­ве све­тих Геор­ги­ја и Јова­на Крсти­те­ља, тела све­тих Гри­го­ри­ја од Нази­јан­за и Јова­на Зла­то­у­ста, дело­ви Часно­га Крста. У мини­ја­тур­ној фор­ми то се поно­ви­ло након шип­тар­ско­га погро­ма над срп­ским наро­дом и све­ти­ња­ма Косо­ва и Мето­хи­је 2004. када је фран­цу­ски вој­ни све­ште­ник Кри­сти­јан Венард покрао све­те мошти из мана­сти­ра Девич.

Ко уби­ја дух уби­ја и тело. Када су Шпан­ци као фана­тич­ни римо­ка­то­ли­ци на тери­то­ри­ји Аме­ри­ке успо­ста­ви­ли „Нову Шпа­ни­ју“, у њој је живе­ло око 25 мили­о­на Инди­ја­на­ца; сре­ди­ном XVI века било је Инди­ја­на­ца шест и по мили­о­на, а 1580. још све­га 1.900.000. Тиме су уни­ште­не олмеч­ка, ацтеч­ка, мајан­ска, тол­теч­ка и инкач­ка циви­ли­за­ци­ја. Папа Пије XII је у мају 1941. при­мио у ауди­јен­ци­ју и бла­го­сло­вио Паве­ли­ћа и ода­бра­не уста­ше, да би потом у Неза­ви­сну Држа­ву Хрват­ску упу­тио као сво­га лега­та опа­та Мар­ко­неа да над­гле­да уни­ште­ње Срп­ства и пра­во­сла­вља запад­но од Дри­не. Један од тво­ра­ца тако­зва­но­га „новог хума­ни­зма“, папа Јован Павле II, зала­гао се за кажња­ва­ње Срба 1991. годи­не, за бом­бар­до­ва­ње Репу­бли­ке Срп­ске (од 30. авгу­ста до 13. сеп­тем­бра 1995), као и за агре­си­ју НАТО-а на Срби­ју 1999. Исти папа ста­јао је и иза орга­ни­за­ци­је „Ђова­ни Веко“ (назва­не по јед­ном латин­ском патри­јар­ху Цари­гра­да), која се зала­же за пре­тва­ра­ње све­то­гор­ских мана­сти­ра у хоте­ле и музе­је, окру­же­не објек­ти­ма за одмор, заба­ву и рекре­а­ци­ју.“                                   

Да ли ми, Срби, грешан народ, али никад народ злочиначког квазихришћанства, треба да верујемо да је наша судбина на Западу, и да ће нам срећу донети убице и истребљивачи?                                              

Сећајући се драгог Кијука, не могу а да не цитирам и следеће: “Римокатолицизам је исто што и нехришћанскa вера, на првом месту! У крајњем узбуђењу и преоштро, поново кнез проговори, – то је прво, а друго, римокатолицизам је гори од атеизма, то је моје мишљење!Да! То је моје мишљење! Атеизам проповеда само нулу, док католицизам иде даље: он проповеда искривљеног Христа, они су оклеветали и ругали се, чинећи све супротно од оног што је Христос говорио! Он проповеда Антихриста, кунем вам се, уверавам вас! Ово је моје лично и дугогодишње веровање, и то ме је највише мучилo…Римокатолицизам верује да се без свесветске државне власти Црква не може одржати на Земљи, па виче: „Non possumus!“ По мом мишљењу, римокатолицизам није уопште ни вера, него непосредан, одлучан наставак Западне римске империје и код њега је све потчињено тој мисли, почевши од вере.Папа je зграбио земљу, престо и узео мач: и све до сада тако и наступа, само је мачу додао лаж, лукавство, превару, фанатизам, сујеверје, безобразност, играње са светињама, истином, простодушношћу, ревносним људским осећањем, све, све су, разменили за новац, за ниску земаљску власт. Зар то није антихристово учење?! Како да се не клонимо њиховог атеизма? Атеизам је од њих дошао, из самог римокатолицизма! Атеизам је пре свега од њих самих започео: да ли они сами верују? Он је ојачао од гађења према њима; он је порођен од њихових лажи, духовне немоћи! Атеизам! …“.

   Овако је говорио један идиот, Достојевсков кнез – Дон Кихот, Лав Николајевич Мишкин. Ово је знао и осећао Предраг Р. Драгић Кијук, учитељ саборне словесности Срба.           

Свим екуменистима – криптоунијатима, који папу воле више од Христа Богочовека, нека је на знање: и ја, Владимир Димитријевић, грешни слуга Божји, признајем да сам православни „идиот“, и исповедам исто са кнезом Мишкином. И знам да би се Кијук сложио са мном, он, племенити сведок Цркве од Истока. 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 29 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 122 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.