header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Безаконовање попа Милића Драговића
Безаконовање попа Милића Драговића Штампај Е-пошта
уторак, 12 мај 2009

БЕЗАКОНОВАЊЕ  ПОПА МИЛИЋА ДРАГОВИЋА

Помаже Бог, браћо!

          Ја сам из Ужица. Припадам парохији свештеника Милића Драговића, који служи у цркви Св Марка. Био сам у недељу на дан спаљивања моштију Св. Саве на Литургији у цркви Св Марка. Верници су ушли у храм и пред почетак службе свештеник Милић је изашао и рекао: Данас је прва недеља после Марковдана и данас ћемо служити Литургију Св Марка (нисам сигуран сада шта је тачно рекао, али је помињао да је то нека Литургија коју је служио Св. Марко у Антиохији, ја мислим, немојте ми веровати за место али мислим да је тако), а ја сам чуо само за три Литургије (Св. Јована Златоустог, Св Василија Великог и Литургију Пређеосвећених дарова - исправите ме ако грешим).

Онда смо изашли испред цркве и служење је почело ту испред цркве, па смо онда ушли. Молитве су биле другачије, народ није знао како да пева. Двери су сво време биле отворене. Свештеник је онда рекао да свако ко ће да се причести, причестиће се као што се ми свештеници причешћујемо. И онда су верници прилазили, ђакон им је стављао Тело (нека ми Бог опрости ако је то уопште било Тело, а не обичан хлеб) у уста, па је свештеник из  путира давао вино без кашичице него онако да се нагне.

           Пред причест, два ђакона изнела су Крв и Тело на споредни излаз цркве и обишла око цркве са даровима и унела на главни улаз. И још  да напоменем најчуднији начин мољења који сам икада видео: 15 минута смо се молили са испруженим рукама испред себе, длановима окренутим на горе (принесимо себе Господу).

После ове "Литургије" ја сам се осећао као најгора беда (хвала Богу да се нисам тако причестио, само сам присуствовао служби). Нисам се ни побунио ни отишао, само сам стајао тако тамо бедан и изгубљен. Можда моћан да прекинем то, али сам се бојао да је грех да правим неред у Божијој кући без обзира на све. Сада се кајем, требао сам рећи: Не може тако!, па шта буде. Не знам како сада да поступим, не знам шта да радим, ја свог духовника немам јер сам од скоро у животу верника. Молим вас за братски савет да ми помогнете и кажете коме да се обратим (ако треба ићи ћу и до владика, који су остали Божији). Хвала Господу у мом граду постоји и црква Св. Ђорђа, у којој се служе богоугодне Литургије, и у којима се осећа та пуноћа служења, присуство Светог Духа, па идем сада ту на служење. Али не да ми мира то што сам прећутао тај дан све, што сам се уплашио. Молим вас, браћо, да ме не схватите погрешно: није ми намера да нападам било кога као личност, нити да распирујем нереде у нашој Светој Цркви, али оно што сам тај дан доживео није било богоугодно и то сам осетио. Молио бих и за препоруку духовника код кога могу да одем да попричам.

Благословени били и свако добро од Господа!

Писмо „Борби за веру“ упућено: Monday, May 11, 2009 8:00 PM

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 мај 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 47 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПСТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:
(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.