header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Светозар Поштић: Блажена Ксенија Петроградска, Христа ради јуродива
Светозар Поштић: Блажена Ксенија Петроградска, Христа ради јуродива Штампај Е-пошта
среда, 07 фебруар 2018

 Света Ксенија је канонизована у Руској заграничној цркви 1978. године, а Московска патријаршија убројила ју је у лик светих десет година касније.

Један од најтежих подвига у православној вери сигурно је подвиг јуродивости. Он се састоји од глумљења безумља код људи с великим духовним даровима да би сакрили своју прозорљивост и избегли славу и част. За основу подвига јуродства сматра се проповед апостола Павла у Новом завету: „Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми презрени. До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотоњу и ударце, и потуцамо се. И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо, кад нас гоне, трпимо. Кад хуле на нас, молимо; постасмо сметлиште света, свима смеће до данас“ (1 Кор. 4.10–13).

Пошто већина људи води искључиву бригу о земаљском животу, хришћани, којима је главни циљ да молитвама и добрим делима заслуже живот вечни, делују нехришћанима као лудаци. Они се руководе Божијом, а не људском мудрошћу, која гаји другачије вредности, често потпуно супротне хришћанским („што је у људи високо, гадост је пред Богом“ (Лк. 16.14).

Први светитељ луд Христа ради био је Андреј Јуродиви, који је живео у Цариграду у 10. веку. Он је по граду чак и по мразу ходао полунаг,  а мало хлеба што би му уделили раздавао је сиротињи. У црквеном предању познат је по описима виђења Царства небеског и и највиших небеских сила. У Русији је традиција јуродивости први пут забележена негде у 16. веку, а најпознатији јуродиви сигурно је свети Василије Блажени, чије мошти леже у најпознатијој московској цркви на Црвеном тргу која носи његово име.

Ништа мање позната није ни Света Ксенија Петроградска, која је живела у другој половини 18. века, и чији празник данас, 6. фебруара славимо. Кад јој је муж, пуковник Андреј Фјодорович Петров, умро непокајан, 26–годишњу Ксенију је то толико потресло, да је обукла његову униформу, раздала све имање, и кренула да хода по улицама Петрбурга молећи се Творцу да помилује душу покојника. Почела је да се представља као Андреј Фјодорович, говорећи да је Ксенија умрла, и због тога је подносила сталне увреде и задиркивања пролазника. Увече је излазила из града у поље и ноћи проводила у молитви.

Ускоро су људи почели да примећују да се у речима и поступцима „луде Ксеније“ крије дубоки смисао. Када би она од неког нешто тражила, то је био знак скоре несреће особе од кога је тражила, а онога коме је нешто давала, тог је очекивала изненадна радост. На пијаци су продавци почели да јој нуде своје производе, јер кад би блажена од неког нешто примила, то би значило да ће му дан бити успешан.

Један од најпознатијих случајева из њеног житија је када се Ксенија постарала о спасењу још нерођеног детета. Једном је пришла жени којој је поклонила своју кућу, и рекла јој: „Ево ти седиш и шијеш чарапе, а не знаш да ти је Бог сина послао! Иди брзо на Смољенско гробље!“

Жена, иако збуњена и у неверици, послушала је јуродиву и кренула на гробље. Тамо је видела гомилу људи која се окупила око жене на самрти. Њу су неколико минута раније ударила кола, она је родила дете и од повреда умрла. Пошто нису могли да дознају да ли има рођаке ни одакле је, Ксенијина познаница је узела дете и васпитала га као свог сина.

Блажена Ксенија провела је у подвигу јуродивости 45 година и упокојила се у Господу почетком 19. века. Сахрањена је на Смољенском гробљу у Петербургу, где је 1902. над њеним гробом саграђена капела с мерменим иконостасом. То је место непрекидног ходочашћа верника из целог православног света, који у размаке између цигала остављају цедуљице са својим прозбама светитељки. Света Ксенија је канонизована у Руској заграничној цркви 1978. године, а Московска патријаршија убројила ју је у лик светих десет година касније.

 

Извор: "Стање ствари"

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 125 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.