header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Светозар Поштић: Блажена Ксенија Петроградска, Христа ради јуродива
Светозар Поштић: Блажена Ксенија Петроградска, Христа ради јуродива Штампај Е-пошта
среда, 07 фебруар 2018

 Света Ксенија је канонизована у Руској заграничној цркви 1978. године, а Московска патријаршија убројила ју је у лик светих десет година касније.

Један од најтежих подвига у православној вери сигурно је подвиг јуродивости. Он се састоји од глумљења безумља код људи с великим духовним даровима да би сакрили своју прозорљивост и избегли славу и част. За основу подвига јуродства сматра се проповед апостола Павла у Новом завету: „Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми презрени. До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотоњу и ударце, и потуцамо се. И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо, кад нас гоне, трпимо. Кад хуле на нас, молимо; постасмо сметлиште света, свима смеће до данас“ (1 Кор. 4.10–13).

Пошто већина људи води искључиву бригу о земаљском животу, хришћани, којима је главни циљ да молитвама и добрим делима заслуже живот вечни, делују нехришћанима као лудаци. Они се руководе Божијом, а не људском мудрошћу, која гаји другачије вредности, често потпуно супротне хришћанским („што је у људи високо, гадост је пред Богом“ (Лк. 16.14).

Први светитељ луд Христа ради био је Андреј Јуродиви, који је живео у Цариграду у 10. веку. Он је по граду чак и по мразу ходао полунаг,  а мало хлеба што би му уделили раздавао је сиротињи. У црквеном предању познат је по описима виђења Царства небеског и и највиших небеских сила. У Русији је традиција јуродивости први пут забележена негде у 16. веку, а најпознатији јуродиви сигурно је свети Василије Блажени, чије мошти леже у најпознатијој московској цркви на Црвеном тргу која носи његово име.

Ништа мање позната није ни Света Ксенија Петроградска, која је живела у другој половини 18. века, и чији празник данас, 6. фебруара славимо. Кад јој је муж, пуковник Андреј Фјодорович Петров, умро непокајан, 26–годишњу Ксенију је то толико потресло, да је обукла његову униформу, раздала све имање, и кренула да хода по улицама Петрбурга молећи се Творцу да помилује душу покојника. Почела је да се представља као Андреј Фјодорович, говорећи да је Ксенија умрла, и због тога је подносила сталне увреде и задиркивања пролазника. Увече је излазила из града у поље и ноћи проводила у молитви.

Ускоро су људи почели да примећују да се у речима и поступцима „луде Ксеније“ крије дубоки смисао. Када би она од неког нешто тражила, то је био знак скоре несреће особе од кога је тражила, а онога коме је нешто давала, тог је очекивала изненадна радост. На пијаци су продавци почели да јој нуде своје производе, јер кад би блажена од неког нешто примила, то би значило да ће му дан бити успешан.

Један од најпознатијих случајева из њеног житија је када се Ксенија постарала о спасењу још нерођеног детета. Једном је пришла жени којој је поклонила своју кућу, и рекла јој: „Ево ти седиш и шијеш чарапе, а не знаш да ти је Бог сина послао! Иди брзо на Смољенско гробље!“

Жена, иако збуњена и у неверици, послушала је јуродиву и кренула на гробље. Тамо је видела гомилу људи која се окупила око жене на самрти. Њу су неколико минута раније ударила кола, она је родила дете и од повреда умрла. Пошто нису могли да дознају да ли има рођаке ни одакле је, Ксенијина познаница је узела дете и васпитала га као свог сина.

Блажена Ксенија провела је у подвигу јуродивости 45 година и упокојила се у Господу почетком 19. века. Сахрањена је на Смољенском гробљу у Петербургу, где је 1902. над њеним гробом саграђена капела с мерменим иконостасом. То је место непрекидног ходочашћа верника из целог православног света, који у размаке између цигала остављају цедуљице са својим прозбама светитељки. Света Ксенија је канонизована у Руској заграничној цркви 1978. године, а Московска патријаршија убројила ју је у лик светих десет година касније.

 

Извор: "Стање ствари"

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 105 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.