header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Снежана Терзић: Зашто не подржавам феминистичку идеологију? Штампај Е-пошта
недеља, 11 фебруар 2018

 Без потребе  да се осврћем на временски период настанка феминизма, објаснићу само зашто не подржавам друштвене покрете који се залажу за феминистичку идеолигију.

Дакле кренућу од почетка.

Рођена сам у СФРЈ, у једној од последњих генерација Титових пионира, иако се у нашој кући одувек славила слава, несвесна злоупотребе, као и цела моја и многе генерације пре, полагала сам заклетву Титу.

Касније се испоставило да нас је Јожа све заједно „насанкао’, али то је нека друга прича…

Рођена сам као прво дете после генерације мога оца, у домаћинству које је сачињавала породица мога стрица и наша породица уз бабу и деду. Три генерације, све укупно нас десеторо.

Расла сам са тројицом браће, а обзиром на то да сам била најстарија , увек ми је поверавана брига о браћи. Много година касније, мој брат Ведран, рекао ми је да сам још као дете исказивала мајчински инстикт ка њему и осталој браћи. Препричао ми је догађај из детињства који сам заборавила, да ме подсети како сам одговорно, сестрински бринула о њима..
Они су били поносни на моју снагу, а ја на њихову.

Родитељи су нас увек третирали подједнако,без обзира на пол. Ми смо се међусобно подржавали кад треба.

Некад су они штедели мене,а некад ја њих… Можда баш зато никада нисам имала утисак да сам ускраћена за било која права која имају моја браћа.

Да се разумемо, немам ништа против пословних, јаких, самосталних жена, нити сам против женске солидарности. Напротив! Једноставно не видим потребу за инсистирањем на правима које свакако имамо сви, као представници људске расе…, поготово ако Вам та права нико не одузима.

Чему онда толика бука око права жена у времену мегаломанских женских права?!

Без жеље да било кога увредим, рећи ћу да јака жена може само да импонује јаком мушкарцу. Они „други“, (онемоћали) се никад нису добро сналазили,те су своју снагу покушавали да граде на туђој немоћи….

Али шта треба да представља „борба за ослобођење жена од традиционалне женске улоге“, у коју спада и улога домаћице, супруге, мајке…а за прихватање жене као целокупне личности!? Ма дајте, молим Вас…

Па зар управо све то не чини једну целокупну жену?

Чини се да је феминизам од почетне мање-више (не)симпатичне тезе, мутирао у радикални облик, те попримио особености феминацизма…  Зато сам против!

Смета ми тај дриблинг младих нараштаја, замена теза којом се потенцијалним будућим мајкама поручује да се женска снага приказује само кроз грађење каријере, и један „кучкасти“ облик препотентног понашања према мушкарцима.

За оне неискусне, рећи ћу само да сам највећу снагу спознала кроз материнство, а да сам највећу подршку добила управо од свог мужа, који воли све то што јесам.

Жени је Богом дато да буде нежна, пуна рaзумевања,

да охраби, да пригрли, да утеши и оснажи…

Зато драге девојке и жене,пригрлите своју најнежнију страну… У Вашој нежности и милости је снага на коју и најачи падају.

Нема потребе за такмичењем са мушкарцима… Боље је то време потрошити на партнера који ће подржати све ваше потребе и који ће заштити и Вас и Вашу слободу, онако како само прави мушкарац то уме…

Само заједно, ми чинимо природну целину, а од наше свесности зависи ниво наше личне слободе! Феминизам није слобода,напротив.

Робовање изврнутим уверењима лично сматрам сујеверјем. Слободу Вам не обезбеђује залагање, па чак ни закони… Слобода је категорија која Вам по рођењу припада… Не кварите,и не окрећите жене против мушкараца… Посејте љубав и убраћете њене најлепше плодове.

 

Извор: "Српски културни клуб"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 11 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 94 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.