header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Снежана Терзић: Зашто не подржавам феминистичку идеологију? Штампај Е-пошта
недеља, 11 фебруар 2018

 Без потребе  да се осврћем на временски период настанка феминизма, објаснићу само зашто не подржавам друштвене покрете који се залажу за феминистичку идеолигију.

Дакле кренућу од почетка.

Рођена сам у СФРЈ, у једној од последњих генерација Титових пионира, иако се у нашој кући одувек славила слава, несвесна злоупотребе, као и цела моја и многе генерације пре, полагала сам заклетву Титу.

Касније се испоставило да нас је Јожа све заједно „насанкао’, али то је нека друга прича…

Рођена сам као прво дете после генерације мога оца, у домаћинству које је сачињавала породица мога стрица и наша породица уз бабу и деду. Три генерације, све укупно нас десеторо.

Расла сам са тројицом браће, а обзиром на то да сам била најстарија , увек ми је поверавана брига о браћи. Много година касније, мој брат Ведран, рекао ми је да сам још као дете исказивала мајчински инстикт ка њему и осталој браћи. Препричао ми је догађај из детињства који сам заборавила, да ме подсети како сам одговорно, сестрински бринула о њима..
Они су били поносни на моју снагу, а ја на њихову.

Родитељи су нас увек третирали подједнако,без обзира на пол. Ми смо се међусобно подржавали кад треба.

Некад су они штедели мене,а некад ја њих… Можда баш зато никада нисам имала утисак да сам ускраћена за било која права која имају моја браћа.

Да се разумемо, немам ништа против пословних, јаких, самосталних жена, нити сам против женске солидарности. Напротив! Једноставно не видим потребу за инсистирањем на правима које свакако имамо сви, као представници људске расе…, поготово ако Вам та права нико не одузима.

Чему онда толика бука око права жена у времену мегаломанских женских права?!

Без жеље да било кога увредим, рећи ћу да јака жена може само да импонује јаком мушкарцу. Они „други“, (онемоћали) се никад нису добро сналазили,те су своју снагу покушавали да граде на туђој немоћи….

Али шта треба да представља „борба за ослобођење жена од традиционалне женске улоге“, у коју спада и улога домаћице, супруге, мајке…а за прихватање жене као целокупне личности!? Ма дајте, молим Вас…

Па зар управо све то не чини једну целокупну жену?

Чини се да је феминизам од почетне мање-више (не)симпатичне тезе, мутирао у радикални облик, те попримио особености феминацизма…  Зато сам против!

Смета ми тај дриблинг младих нараштаја, замена теза којом се потенцијалним будућим мајкама поручује да се женска снага приказује само кроз грађење каријере, и један „кучкасти“ облик препотентног понашања према мушкарцима.

За оне неискусне, рећи ћу само да сам највећу снагу спознала кроз материнство, а да сам највећу подршку добила управо од свог мужа, који воли све то што јесам.

Жени је Богом дато да буде нежна, пуна рaзумевања,

да охраби, да пригрли, да утеши и оснажи…

Зато драге девојке и жене,пригрлите своју најнежнију страну… У Вашој нежности и милости је снага на коју и најачи падају.

Нема потребе за такмичењем са мушкарцима… Боље је то време потрошити на партнера који ће подржати све ваше потребе и који ће заштити и Вас и Вашу слободу, онако како само прави мушкарац то уме…

Само заједно, ми чинимо природну целину, а од наше свесности зависи ниво наше личне слободе! Феминизам није слобода,напротив.

Робовање изврнутим уверењима лично сматрам сујеверјем. Слободу Вам не обезбеђује залагање, па чак ни закони… Слобода је категорија која Вам по рођењу припада… Не кварите,и не окрећите жене против мушкараца… Посејте љубав и убраћете њене најлепше плодове.

 

Извор: "Српски културни клуб"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 11 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 6 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.