header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Снежана Терзић: Зашто не подржавам феминистичку идеологију?
Снежана Терзић: Зашто не подржавам феминистичку идеологију? Штампај Е-пошта
недеља, 11 фебруар 2018

 Без потребе  да се осврћем на временски период настанка феминизма, објаснићу само зашто не подржавам друштвене покрете који се залажу за феминистичку идеолигију.

Дакле кренућу од почетка.

Рођена сам у СФРЈ, у једној од последњих генерација Титових пионира, иако се у нашој кући одувек славила слава, несвесна злоупотребе, као и цела моја и многе генерације пре, полагала сам заклетву Титу.

Касније се испоставило да нас је Јожа све заједно „насанкао’, али то је нека друга прича…

Рођена сам као прво дете после генерације мога оца, у домаћинству које је сачињавала породица мога стрица и наша породица уз бабу и деду. Три генерације, све укупно нас десеторо.

Расла сам са тројицом браће, а обзиром на то да сам била најстарија , увек ми је поверавана брига о браћи. Много година касније, мој брат Ведран, рекао ми је да сам још као дете исказивала мајчински инстикт ка њему и осталој браћи. Препричао ми је догађај из детињства који сам заборавила, да ме подсети како сам одговорно, сестрински бринула о њима..
Они су били поносни на моју снагу, а ја на њихову.

Родитељи су нас увек третирали подједнако,без обзира на пол. Ми смо се међусобно подржавали кад треба.

Некад су они штедели мене,а некад ја њих… Можда баш зато никада нисам имала утисак да сам ускраћена за било која права која имају моја браћа.

Да се разумемо, немам ништа против пословних, јаких, самосталних жена, нити сам против женске солидарности. Напротив! Једноставно не видим потребу за инсистирањем на правима које свакако имамо сви, као представници људске расе…, поготово ако Вам та права нико не одузима.

Чему онда толика бука око права жена у времену мегаломанских женских права?!

Без жеље да било кога увредим, рећи ћу да јака жена може само да импонује јаком мушкарцу. Они „други“, (онемоћали) се никад нису добро сналазили,те су своју снагу покушавали да граде на туђој немоћи….

Али шта треба да представља „борба за ослобођење жена од традиционалне женске улоге“, у коју спада и улога домаћице, супруге, мајке…а за прихватање жене као целокупне личности!? Ма дајте, молим Вас…

Па зар управо све то не чини једну целокупну жену?

Чини се да је феминизам од почетне мање-више (не)симпатичне тезе, мутирао у радикални облик, те попримио особености феминацизма…  Зато сам против!

Смета ми тај дриблинг младих нараштаја, замена теза којом се потенцијалним будућим мајкама поручује да се женска снага приказује само кроз грађење каријере, и један „кучкасти“ облик препотентног понашања према мушкарцима.

За оне неискусне, рећи ћу само да сам највећу снагу спознала кроз материнство, а да сам највећу подршку добила управо од свог мужа, који воли све то што јесам.

Жени је Богом дато да буде нежна, пуна рaзумевања,

да охраби, да пригрли, да утеши и оснажи…

Зато драге девојке и жене,пригрлите своју најнежнију страну… У Вашој нежности и милости је снага на коју и најачи падају.

Нема потребе за такмичењем са мушкарцима… Боље је то време потрошити на партнера који ће подржати све ваше потребе и који ће заштити и Вас и Вашу слободу, онако како само прави мушкарац то уме…

Само заједно, ми чинимо природну целину, а од наше свесности зависи ниво наше личне слободе! Феминизам није слобода,напротив.

Робовање изврнутим уверењима лично сматрам сујеверјем. Слободу Вам не обезбеђује залагање, па чак ни закони… Слобода је категорија која Вам по рођењу припада… Не кварите,и не окрећите жене против мушкараца… Посејте љубав и убраћете њене најлепше плодове.

 

Извор: "Српски културни клуб"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 11 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 12 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.