header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Јеромонах Макарије (Маркиш): Клање на Флориди и револуциија Штампај Е-пошта
понедељак, 19 фебруар 2018

 Нашим читаоцима се одмах мора дати на знање да су исти симптом – насиље у школама, чинови вандализма и чак терора унутар школе – испољење разних болести. Овде је појава једна, а разлога много, и они су вишеслојни. Људи треба то да осете и разумеју, да не би покушавали све да припишу једном разлогу. Када човеку из прста цури крв, разуме се да је то зато што се расекао, а не зато што има висок притисак или чир на желуцу. А када човека боли глава, то може бити симптом разних болести. Добро би било применити ту аналогију, метафору.

Овде видимо следеће. Ми видимо информациони рат – то је ударац по телу нашег народа, по нашој деци на информационом фронту. У нашем детињству у школама је стварно било и туча, и скандала, али ником није ни на памет падало да пуца и убија своје другове из разреда и малу децу.

Међутим, хајде да се мало вратимо у прошлост, вратимо сатове на 1905. годину, у време почетка руске револуције, и видећемо то исто. Гимназијалци и студенти духовних богословија врло често су организовали терористичке акције, убијали своје професоре, директоре, предаваче на богословијама. То је био део револуционарне делатности, такође узбуркане информационим утицајем. Нису студенти богословија убијали своје директоре и инспекторе зато што нису имали шта да једу, већ зато што су били под утицајем револуционарне идеологије, револуционарних идеја. Тако да овде данас видимо нешто слично, другу енергију, можда, али процес је сличан, и такође се шири на образовне институције.

Друга страна је прећуткивање, непажња, равнодушност педагога, родитеља, друштва, пошто је реч о малолетној деци. То је болест нашег система средњег образовања, министар народног образовања и науке још увек не може да се снађе, јер треба времена да би се исправили сви они системски поремећаји кроз које је наше образовање прошло током последњих неколико деценија.

Тако да су то три стране проблема. Једна страна је информациони напад. Друга страна је равнодушност, неактивност друштва, дезинтеграција, одсуство пажње према ближњем, према деци. И трећа страна су дефекти образовног процеса.

Јеромонах Макарије (Маркиш) рођен је 1954. године. Завршио је Московски институт за саобраћајног инжењера. Од 1985 до 2000. године је радио као програмер у САД. Завршио је Свето-Тројицку духовну семинарију у Џорданвилу, држава Њујорк. Године 2002, по повратку у Русију примио је монашки постриг, а 2003. године је рукоположен у свештенички чин. Омиљени жанр публицистике оца Макарија је – отворен разговор. Како је објаснио, из САД је отпушовао септембра 2000, „нешто после почетка америчког бомбардовања мале словенске државе Србије – било ме је срамота да показујем свој амерички пасош“ 

 

Са руског посрбио: Светозар Поштић

(Руска народна линија, 15. 2. 2018)

Извор: "Стање ствари"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 19 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.